Istupanje prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova ,,Zapadno-balkanske šestorke - ZB6" koji se održava danas u Sarajevu:





„Poštovani domaćine skupa, ministre Crnadak,
Poštovani uvodničari,
Uvažene kolege,
Dame i gospodo,

Želeo bih na početku da zahvalim Vama, ministre Crnadak, na organizaciji ovog skupa, kao i svim uvaženim učesnicima i kolegama koji ste se odazvali pozivu da učestvujete na ovom skupu i date svoj doprinos debati o važnim temama za budućnost zapadnog Balkana, koje su danas na dnevnom redu.

Uvaženi ministre Crnadak, svim učesnicima ovog skupa je dobro poznato da je članstvo u EU, spoljno - politički prioritet Republike Srbije. Lično sam bio zadovoljan kada sam u dokumentu Evropske komisije posvećenom proširenju EU na Zapadni Balkan, koji je objavljen 6. februara 2018. godine pročitao da je Srbija jedna od učesnica iz našeg regiona koja ima perspektivu da u celini bude spremna za članstvo u EU 2025. godine. Drago mi je što je ovakvo viđenje ocenjeno kao ambiciozno, jer je to prava reč koja odražava težnje za uspehom i priznanjem a kao takva, ona je podsticajna i konstruktivna. Budući da je u pomenutom dokumentu navedeno da će dostignuća svih zapadno-balkanskih učesnica na evropskom putu biti ocenjivana na objektivan način i pojedinačno, ja sam uveren da će ambicija Republike Srbije, koju sam pomenuo, na putu ka punopravnom članstvu u EU, nastaviti da nas podstiče da napredujemo, usavršavamo se, stičemo nova znanja, da se ne mirimo sa onim što već imamo, nego da radom i predanošću stremimo ka onom što želimo.

Dozvolite mi da istaknem da je Republika Srbija na dobrom reformskom putu i to ilustrujem samo nekim od najnovijih pokazatelja:

1. U četvrtom kvartalu 2017. godine stopa nezaposlenosti iznosila je 14,3%. U istom periodu, realni rast BDP, u odnosu na isti period prošle godine bio je 2,5%.
2. U poslednje tri godine, Republika Srbija je uspela da dovede u ravnotežu dve ekonomske linije – rashode i prihode, zahvaljujući čemu smo imali budzetski suficit od 12% BDP, a planirani deficit je bio 1,7%. To praktično znači da smo uspeli da preokrenemo liniju duga, tj. da smanjimo učešće duga u BDP. Planirani rast BDP za ovu godinu iznosi 3,5%.
3. Da Republika Srbija sigurno korača ka punom ekonomskom oporavku ilustruje i činjenica da je industrijska proizvodnja u januaru 2018. godine bila 10,6% u odnosu na januar mesec prošle godine.

Ministre Crnadak, uvažene kolege,

Kada je reč o debatama koje u ovom formatu vodimo, želim da istaknem da su se „Berlinski proces" i „Zapadnobalkanska šestorka" evidentno profilisali kao formati kroz koje podstičemo i produbljujemo saradnju u regionu zapadnog Balkana, što je prepoznato i u dokumentu EK o proširenju, koji je jedna od tema našeg današnjeg sastanka. Izgleda mi da je najčešće upotrebljavana kovanica u njemu - „dobrosusedski odnosi". Podsećanje na ovu neophodnost je suštinski važno za Zapadni Balkan u celini. Kao realan čovek, koji je niz godina aktivan u politici, čvrsto verujem da je izgradnja dobrosusedskih odnosa, pravi način da region postane stabilan, prosperitetan i da građani u njemu imaju kvalitetniji i bolji život u svim segmentima. Možda ne dovoljno brzo, možda ne u potpunosti efikasno, ali evidentni su napori svih nas da povezivanje i saradnju, podignemo na viši nivo. Navešću samo jedan primer koji je do pre izvesnog vremena bilo teško zamisliti da je izvodljiv. Naime, U Beogradu je 9. marta ove godine potpisan Memorandum o razumevanju sa našim kolegama iz Hrvatske o rekonstrukciji pruge Beograd-Zagreb. Rekonstrukcijom će putovanje između dve prestonice biti skraćeno za oko četiri sata. Očekujemo da će ove godine biti završena projektna dokumentacija, a naredne godine će početi radovi koji bi trebalo da budu okončani za dve do tri godine. Ovaj projekat je važan za region u celini, kako zbog prevoza putnika, tako i prevoza tereta, budući da se pruga nalazi na koridoru 10. Verujem da će ovaj projekat, pored izgradnje „Auto-puta mira" biti jedan od ključnih elemenata infrastrukturnog povezivanja, od ključnog značaja, kako za Republiku Srbiju, tako i za region Zapadnog Balkana u celini. Zahvalni smo partnerima sa Zapadnog Balkana, kao i članicama EU, na podršci Beogradu da dobije sedište Sekretarijata Transportne zajednice.

Ministre Crnadak, uvažene kolege,

Uveravam vas da različite institucije a posebno državni organi Republike Srbije, veoma pažljivo analiziraju uslove koji su pred nas postavljeni kako bi u što kraćem roku postali deo EU. Kao predstavnik koji dolazi iz Beograda, ne mogu da ne pomenem - citiram: „Bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog koji predvodi EU, ne može biti dugoročnog mira u regionu. Sveobuhvatni pravno obavezujući dokument o normalizaciji je hitno potreban i suštinski važan kako bi Srbija i Kosovo napredovale na svom evropskom putu".
Na primeru odnosa prema Zajednici srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, najbolje se može videti razlika pristupa implementaciji dogovora dve strane.
Naš stav je da je prihvaćeno sve ono što je dogovoreno i da to predstavlja sastavni deo Sporazuma. Znate, ovakve situacije se slikovito opisuju starom, poznatom, izrekom: „Za tango je potrebno dvoje".

Ministre Crnadak, uvažene kolege,

Verujem da saradnju u primeni svih do sada usaglašenih infrastrukturnih, energetskih i drugih projekata u okviru „Berlinskog procesa" treba da nastavimo, kao što treba da jačamo saradnju u svim segmentima koji nam donose dobrobit. Želim ovom prilikom da naglasim suštinsku važnost što efikasnije i brže implementacije „Višegodišnjeg akcionog plana za zajedničko ekonomsko područje", koji smo usaglasili na prošlogodišnjem Samitu u Trstu. Verujem da će posebno važnu ulogu u jačanju i povezivanju privreda u regionu imati i rad zajedničkog „Komorskog investicionog foruma". Napretku razvoja regiona u pozitivnom smeru, nema sumnje, doprineće i aktivnosti „Kancelarije za saradnju mladih" čije osnivanje, ali i raspisivanje prvog javnog poziva za finansiranje projekata, su prvi praktični rezultat naše saradnje u okviru „Zapadnobalkanske šestorke" i samog „Berlinskog procesa". Jedan od najnovijih primera uspešne saradnje u regionu ZB je svakako zvanično pokretanje Fonda za Zapadni Balkan – FZB, o čemu ću nešto više reći, tokom popodnevne sastanka, posvećenog ovoj temi.

Ministre Crnadak, uvažene kolege,

Stičem utisak da je energija koju je „Berlinski proces" uneo u saradnju na zapadnom Balkanu, ambicioznim pristupom Britanskih kolega u pripremama predstojećeg Samita u Londonu, još više pojačana. Mi podržavamo uvođenje u debatu i saradnju novih tema, kao što je npr. bezbednost ili rodna ravnopravnost. Na taj način možemo samo jačati međusobne veze, na dobrobit svih nas.
Dozvolite mi da zaključim citirajući prvu rečenicu Dokumenta o proširenju, rečenicu koju je u svom izlaganju o stanju EU 2017. godine izneo predsednik EK, g. Junker: „Ako EU želi više stabilnosti u svom okruženju, onda mora nastaviti kredibilnu perspektivu proširenja za zapadni Balkan".

Hvala na pažnji."