Vršilac dužnosti predsednika Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić učestvovao je danas u Beogradu na konferenciji „Evropa u više brzina: produbljivanje bezbednosne i odbrambene politike".
Šef srpske diplomatije govorio je na glavnom panelu, a pored njega na istom panelu su govorili državni sekretar Ministarstva inostranih poslova Savezne Republike Nemačke Markus Ederer i direktorka za Zapadnu Evropu, Zapadni Balkan i Tursku u Evropskoj službi za spoljne poslove Angelina Ajhorst.

Izlaganje vršioca ministra Dačića je u nastavku:

„Poštovani gospodine Ederer,
Poštovana gospođo Ajhorst,
Poštovani gospodine Pajeviću,
Dame i gospodo,

Dozvolite mi, na početku, da zahvalim ISAC fondu na pozivu da u ime Vlade Republike Srbije budem jedan od govornika na ovoj konferenciji. Činjenica da me gospodin Pajević već treću godinu za redom poziva, očito govori da je tema zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU i uloge Srbije u tom procesu veoma važna i da privlači dosta pažnje.

Kada pogledamo tri godine unazad, od kako se bavimo ovim pitanjem, u proceduralnom smislu nismo daleko odmakli, jer Srbija i dalje čeka da od Evropske unije dobije izveštaj sa skrininga za Poglavlje 31, iako je bilateralni skrining, koji je održan još u oktobru 2014. i na kome sam ja predvodio delegaciju Srbije, ocenjen kao veoma uspešan. Međutim, iako nemamo izveštaj kao jasan okvir kojim bismo se rukovodili, nastavili smo intenzivno da radimo – sastanci Pregovaračke grupe za Poglavlje 31 redovno se održavaju, dijalog sa predstavnicima civilnog sektora je kontinuiran i vrlo otvoren, a posebnu pažnju posvećujemo razgovorima sa članicama EU koje su pokazale posebno interesovanje za ovu oblast. Veoma nas raduje i ohrabruje što je Evropska spoljno-politička služba uvažila molbu, koju sam izneo još na skriningu, i što su u januaru održali konsultacije sa Zapadno-balkanskom šestorkom, a tokom leta očekujemo i bilateralne konsultacije o širokom opsegu spoljnopolitičkih tema. Smatram da bi bilo izuzetno korisno i ukoliko bi EU u proces donošenja svojih odluka i strateških dokumenata u oblasti ZSBP, uključila države koje su započele pregovore o članstvu.

Na našu veliku žalost, pitanje saradnje Srbije sa EU u ovoj oblasti se pre svega sagledava, a izgleda i ocenjuje, kroz samo jedan segment – a to je pridruživanje odlukama i deklaracijama EU. Posebno onim koje se tiču Rusije. To je, gotovo izvesno, i glavni razlog što države-članice EU nisu mogle da postignu saglasnost oko sadržine izveštaja, koji je u proceduri usvajanja već godinu i po dana.

Srbija, na žalost, još nije članica EU i pošto ne učestvuje u procesu donošenja odluka, nema mogućnosti za zaštiti svoje interese na način kako će to moći kada postane deo EU. Mi se suočavamo sa već definisanim odlukama koje samo možemo da prihvatimo ili da odbijemo, što povremeno činimo, tako da se naš procenat pridruživanja poslednjih godina kreće oko 64% na godišnjem nivou. Ja verovatno jesam subjektivan i to ne sporim, ali smatram da je, u ovoj fazi naše evropske integracije i uvažavajući sve izazove sa kojima se suočavamo, to realno. Sve odluke o pridruživanju se pažljivo i balansirano vagaju, uz uzimanje u obzir naših nacionalnih interesa.

Pošto je pitanje pridruživanja nemoguće ispostaviti kao zahtev zasnovan na pravnoj obavezi – jer su Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Pregovarački okvir EU jasni – od Srbije se očekuje da se postepeno usaglašava sa ZSBP kako bi uoči pristupanja EU bila u potpunosti usaglašena – što uopšte nije sporno, često se to obrazlaže potrebom da se poštuju vrednosti EU. Želim da podvučem da u vrednosnom, geografskom, političkom, bezbednosnom smislu Srbija pripada Evropi, što smo u nebrojenom broju slučajeva pokazali i dokazali. Uostalom, mi još od 2003. sprovodimo proces evropske integracije, kako bismo jednog dana postali država članica EU.

Smatram da je potrebno da ukažem da je pozicija Srbije od samog početka pridruživanja odlukama EU – od kako smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju davne 2008. godine – bila jasna i nedvosmisleno predočena EU. Srbija nije u mogućnosti da se pridružuje odlukama i restriktivnim merama koje se odnose na Rusiju i Kinu, kao stalne članice Saveta bezbednosti UN-a, jer je naš teritorijalni integritet ugrožen pokušajem secesije dela naše teritorije, a te države istrajavaju u poštovanju međunarodnog prava. Na isti način odnosimo se i prema svim drugim državama koje nam pružaju podršku kada je reč o pitanjima koja se tiču KiM.
U tom smislu, naša pozicija je konzistentna, nikada se nije menjala, ali se u međuvremenu promenio stav EU i dela međunarodne zajednice prema Ruskoj Federaciji. Zbog čega? Kako kažu, zbog poštovanja međunarodnog prava, koje mora da se poštuje kada je reč o Ukrajini, ali valjda ne mora da se poštuje kada je reč o Srbiji.

Dozvolite, Srbija je za razliku od drugih uvek bila dosledna. Bila je, takođe, i veoma kooperativna i opredeljena da sva otvorena pitanja rešava dijalogom, a ne pretnjom i potencijalnim sukobom, što je model ponašanja Prištine. Srbija nije insistirala na kopanju po prošlosti i nerazumnim zahtevima, već na tome da treba da gledamo u budućnost i da sarađujemo na bazi zajedničkih interesa, ali uz obostrano uvažavanje. Beograd je pristao na dijalog sa Prištinom, koji se sprovodi uz posredovanje visoke predstavnice EU, u kome g-đa Ajhorst ima veoma aktivnu i važnu ulogu, i nikad ga nije uslovljavao. Međutim, uprkos svim naporima koji su uloženi, pri čemu je naš ulog bio veoma veliki – jer je reč o izuzetno osetljivom političkom procesu – veoma često smo bili svedoci da se dogovori ne poštuju i da se odbija mogućnost razgovora, a kamoli dogovora o pitanjima koja imaju suštinski značaj za Srbiju.

Evo, spomenimo samo neka – na primer, pitanje imovine ili zaštite crkvene i kulturne baštine, o čemu Priština neće da razgovara ali hoće u Unesko. Šta je sa Zajednicom srpskih opština, čije je formiranje dogovoreno još prvim Briselskim sporazumom 2013, koji sam ja potpisao? Mislite li da bih ja to učinio da se prvih šest tačaka Sporazuma nije ticalo upravo ZSO? Za nas je to bio garant da će tih stotinak hiljada Srba koji su ostali da žive na KiM imati mogućnost za bezbedan i održiv život. Možda bi ovde trebalo da spomenem da je od preko 250.000 interno raseljenih lica sa KiM, prema podacima UNHCR-a, registrovan održiv povratak tek njih oko 4.500. Nisam primetio neku posebnu zabrinutost zbog ovog poražavajućeg podatka ili zbog neispunjavanja obaveza, kao što je formiranje ZSO.

Međutim, uveren sam da principi i pravila treba za sve da važe podjednako. Smatram da EU na isti način treba da reaguje kada se ona krše, činila to Srbija ili neko drugi. To je ono što će uticati na jačanje kredibiliteta i poverenja u EU u mojoj zemlji. Više razumevanja za pitanja koja su za nas suštinska, a to je pre svega očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. To je ono što nedostaje Srbima da Evropsku uniju prepoznaju ne samo kao najvećeg spoljno-trgovinskog partnera, najvećeg donatora ili investitora, već kao političku zajednicu, koja poštuje i uvažava partnera kakav je Srbija. Zbog toga su neki drugi u našoj javnosti naizgled vidljiviji, jer narod sve više pitanje pristupanja EU vidi kao izuzetno politizovan proces u kojem ne važe za sve ista pravila. Evo, na primer, EU je poslednjih godina od nas tražila strateško strpljenje kada je reč o procesu proširenja, a u isto vreme strateško delovanje u oblasti kakva je zajednička spoljnja i bezbednosna politika (ZSBP), za koju nam ni Izveštaj sa skrininga nije uručen. Znate, to je neka logika koju ja baš ne mogu da razumem.

Što se tiče saradnje u ZSBP, Evropska unija mora da zna da će u Srbiji uvek imati kredibilnog, predvidivog i pouzdanog partnera, spremnog da sa Unijom podeli sve izazove i rizike. Međutim, EU treba da uloži više napora da razume poziciju Srbije jer je ona veoma racionalna – što biste vi, Evropljani rekli – mi se samo ponašamo u duhu principijelnog pragmatizma. Vlada Srbije vodi aktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku, čiji je primarni cilj članstvo u EU, ali i intenziviranje dijaloga, saradnje i odnosa sa zemljama širom sveta, a posebno sa tradicionalnim partnerima. Verujući da je ekonomsko jačanje Srbije nužno za napredak celokupnog društva, ali i za proces pristupanja EU, mi posebnu pažnju posvećujemo stvaranju uslova za povećanje izvoza, direktnih stranih investicija i otvaranje novih radnih mesta. Smatramo da bi bilo neodgovorno da se ugroze odnosi sa nekom od najvećih svetskih ekonomija ili da se ugrozi naše snabdevanje energentima. Želimo da vodimo politiku koja će doprineti boljem pozicioniranju Srbije na regionalnom, evropskom, multilateralnom i širem međunarodnom planu. U tom smislu, ne vidimo prepreku da Srbija sarađuje sa širokim krugom zemalja u raznim oblastima, na način kako to čini sa članicama EU ili sa susedima.

Na primer, ispostavlja se da je problem ako Srbija ima dve vojne vežbe godišnje sa Rusijom i Belorusijom, iako je preostalih 14 održano sa SAD (9), NATO (2), sa zemljama Balkana (2) ili sa Mađarskom (1). Molim vas, pa u prethodnih pet godina bilo je 44 vežbe sa SAD, a samo 6 sa Ruskom Federacijom. Mislim da brojke jasno govore o tome koje je osnovno usmerenje Srbije i mislim da je potenciranje saradnje sa drugim partnerima kao negativno, isključiv i pogrešan pristup.

Poštovani, dozvolite mi da koju reč posvetim tome u kojim sve oblastima Srbija sarađuje sa EU u ZSBP i ZBOP. Za nas je veoma važno da se o tome što više govori, jer, na žalost, čini se da za takve informacije vlada slab interes, a reč je o suštinskom doprinosu koji Srbija daje u ovoj oblasti.

Srbija na bazi postojećeg ugovornog okvira iz 2011. razmenjuje tajne podatke sa EU, učestvuje u multinacionalnim operacijama EU i ima blisku i intenzivnu saradnju sa Evropskom odbrambenom agencijom. Srbija je osmi kontributor mirovnih misija u Evropi i prvi u regionu ZB. U 2016. godini 643 pripadnika vojske učestvovalo je u mirovnim misijama i operacijama u svetu. Trenutno je u operacijama EU i UN angažovano 329 naših pripadnika. Započeli smo aktivnosti čiji je cilj uspostavljanje zakonskog i institucionalnog okvira za nesmetano učešće civilnih struktura u međunarodnim mirovnim operacijama i misijama, a u tom procesu blisko sarađujemo upravo sa ISAC fondom, kao i sa Nemačkom, Češkom, Švedskom i Norveškom. Prošle godine Srbija je pristupila tehničkom sporazumu o uspostavljanju borbene grupe EU HELBROC. Očekujemo da će do kraja godine biti okončan proces izrade Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane i tzv. Bele knjige, u kojem učestvuju predstavnici 29 institucija. Ključne smernice kojima se rukovodimo su članstvo u EU, vojna neutralnost, kao i integrisan i sveobuhvatan pristup bezbednosti. U pripremi je novi Zakon o spoljnim poslovima, a prošle godine smo usvojili i Zakon o merama ograničavanja, što je bio jedan od zahteva EU.

U domenu ZSBP, kada je reč o našem regionu, EU izdvaja tri prioriteta: regionalnu stabilnost, borbu protiv terorizma i migracije. Srbija će nastaviti intenzivno da sarađuje sa EU u sve tri oblasti. Dali smo izuzetan doprinos u suzbijanju efekata velike migrantske krize – od 2015. preko naše teritorije prešlo je oko 1,4 miliona migranata, a već mesecima se oko 8.000 nalazi „zarobljeno" u našoj zemlji. U odnosu na naše kapacitete i finansijske mogućnosti, evidentno je da nosimo veći teret nego neke države-članice EU. Srbija svojim delima pokazuje da želi da podeli ne samo teret, već i odgovornost, i da dâ doprinos rešavanju zajedničkih problema.

Srbija očekuje da se sve ove, veoma konkretne i zahtevne aktivnosti u ukupnoj oceni našeg doprinosa ZSBP, vrednuju na adekvatan način i da se pri razmatranju napretka Srbije u ovoj oblasti izvede realan zaključak, a ne zaključak baziran na emocijama ili percepcijama. Mi svoju budućnost vidimo u EU i nesporno je da će EU u nama uvek imati izuzetno posvećenog partnera u suočavanju sa svim izazovima sa kojima se susreće, kao i u očuvanju regionalne stabilnosti i jačanju regionalne integracije, ali to ne sme da bude zamena za proces evropske integracije, već treba da doprinese ubrzanju dinamike našeg puta u EU.

Za nas je veoma važna poruka koju je EU poslala u Globalnoj strategiji – da kredibilna politika proširenja predstavlja strateško ulaganje u bezbednost i prosperitet Evrope i da će i dalje biti zasnovana na jasnom, striktnom i fer procesu pristupanja. Očekujemo da EU do kraja ove godine, kada zada okvir za svoj reformski proces, ozbiljnu pažnju posveti našem regionu i da pruži podršku Srbiji u njenim namerama da se znatno ubrza reformski proces i pristupanje Evropskoj uniji.
Hvala vam na pažnji."