„Poštovani gospodine ambasadore Ju Mjung Hvan,
Uvaženi profesore Šin Bom-ćol,
Poštovani ambasadore Ju De-đong,
Uvaženi učesnici Seminara,
Dame i gospodo,


Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da vam se obratim na otvaranju Seminara posvećenog regionalnoj stabilnosti i saradnji na Korejskom i na Balkanskom poluostrvu. Ovaj seminar na izvestan način predstavlja nastavak diskusije vođene u septembru 2015, odnosno sličnog seminara koji su takođe zajednički organizovali Ambasada Republike Koreje i nevladina organizacija East-West Bridge iz Beograda, na temu izgradnje poverenja na Korejskom poluostrvu i na Balkanu. Očekujem da će eminentni učesnici ovog seminara dati značajan doprinos analizi stanja i potrazi za novim putevima izgradnje stabilnosti i saradnje u ova dva udaljena, ali i u mnogo čemu slična regiona. Dozvolite mi i da poželim toplu dobrodošlicu našim gostima iz Republike Koreje, bivšem ministru spoljnih poslova, ambasadoru Ju Mjung Hvanu i profesoru Šin Bom-ćolu, istaknutom istraživaču i predavaču na Korejskoj nacionalnoj diplomatskoj akademiji, koji će nam preneti svoja viđenja i iskustva o regionalnoj stabilnosti i saradnji na Korejskom poluostrvu, kao i o izazovima, problemima i poželjnim rezultatima.

Organizatori seminara su, sasvim opravdano, pošli od nespornih sličnosti Balkana i Korejskog poluostrva. Najuočljivija sličnost je turbulentno istorijsko iskustvo, koje je kod oba naroda obeleženo snažnom slobodarskom tradicijom i čvrstim opredeljenjem za nezavisnošću. Istorija nam je nametnula zajedničko pitanje kako dalje iz ovakvih situacija, kako naći rešenja i obezbediti mir, stabilnost i prosperitet ne samo naših naroda i zemalja, nego i regiona kojima pripadamo.

Posle raspada Jugoslavije i ratova devedesetih, Srbija se opredelila za put mira, pomirenja i prosperiteta na Balkanu. Znali smo da je to dug i često, bolan proces. Uspostavili smo diplomatske odnose sa novim susedima i krenuli putem obnove političkih, ekonomskih i kulturnih veza. Dali smo veliki doprinos zajedničkom trasiranju puteva za brojne regionalne inicijative i za saradnju i otvaranje perspektiva evropskih integracija za region Zapadnog Balkana.

Tokom ovog procesa bila nam je značajna podrška zemalja članica EU i evropskih institucija, kao i postignuti konsenzus u regionu da svi vidimo zajedničku budućnost u okviru integrisane porodice evropskih naroda i država. U regionalnoj saradnji i evropskoj perspektivi smo prepoznali ključ za ostvarenje mira i prosperiteta u regionu. Pored članstva u EU, ključni spoljnopolitički prioriteti Srbije su: regionalna saradnja, jačanje odnosa sa susedima, kao i nastavak politike pomirenja u regionu Zapadnog Balkana. Srbija se postavlja konstruktivno u pogledu učešća Prištine u radu regionalnih foruma. U prilog odluke da poštuje postignute dogovore, Srbija je prihvatila učešće „Kosova" (sa zvezdicom i poznatim tekstom fusnote) u sledećim forumima: u Regionalnom savetu za saradnju, Procesu saradnje u JIE i u aktivnostima MARRI – Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice.

Za Republiku Srbiju je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i orijentacija svih zemalja regiona ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, jer samo takav region omogućava održiv razvoj i same Srbije. U tom smislu, unapređenje dobrosusedske i uzajamno korisne saradnje predstavlja jedan od osnovnih spoljnopolitičkih prioriteta zemlje.

Nažalost, paralelno sa procesima usmerenim ka jačanju i diverzifikaciji saradnje, tokom nekoliko poslednjih godina u pojedinim zemljama regiona su ojačali i retrogradni procesi – insistiranje na ostvarenju pojedinačnih interesa na štetu drugih država i ukupne saradnje, ali i stabilnosti u regionu. Po pravilu, nastojanja da se nametnu takva rešenja bila su usmerena direktno protiv interesa Republike Srbije i srpskog naroda u regionu. To su, često, pratila i nastojanja da se na dnevni red vrate i neka bilateralna pitanja koja su u proteklom periodu rešena, ali nisu po volji sadašnjim političkim faktorima u tim zemljama.

Pogoršanju bezbednosno-političke situacije u regionu u velikoj meri je doprinelo komplikovanje ukupne bezbednosno-političke situacije u svetu, odnosno na evropskom nivou. Uz to, ekonomski oporavak od globalne ekonomske krize 2008. godine i privredni razvoj regiona i dalje se odvijaju neravnomerno i uz ozbiljne teškoće, a ekonomska stabilnost regiona se može okarakterisati kao krhka i veoma podložna uticaju kretanja u širem okruženju. Migrantska kriza, koja je imala vrhunac 2015. godine, tokom 2016. je tek delimično stavljena pod kontrolu – tako što je broj legalnih izbeglica drastično smanjen, ali uz značajno povećanje broja nelegalnih migranata i uz latentnu pretnju otkazivanja sporazuma između EU i Turske. U pomenutim uslovima, u mnogim zemljama regiona je došlo do jačanja nacionalizma i radikalizacije političke scene. To je tokom 2016. bilo posebno vidljivo u Hrvatskoj i BiH, da bi početkom 2017. došlo do eskalacije krize u Makedoniji – u čijoj osnovi je, sve manje skrivena a sve više agresivna, aktuelizacija projekta „velike Albanije" – što implicira izmenu postojećih granica u regionu, tj. pripajanje Albaniji većih ili manjih delova teritorije svake od susednih zemalja.

Dame i gospodo,

Republika Srbija, kao država-strana ugovora koji regulišu pitanja iz oblasti nuklearnog razoružanja i neproliferacije - kao što su na primer Ugovor o zabrani širenja nuklearnog naoružanja (NPT) i Sporazum o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih proba (CTBT) - sa pažnjom i zabrinutošću prati razvoj situacije na Korejskom poluostrvu.

Želeo bih i ovom prilikom da naglasim da Srbija podržava sve inicijative koje promovišu dijalog, multilateralnu ekonomsku saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa. Tako gledamo i na projekte i inicijative za povezivanje u regionu Severoistočne Azije, ali i na širem azijskom prostoru. Znamo za brojne inicijative koje je R. Koreja pokretala u proteklim godinama u cilju približavanja i otopljavanja odnosa, jačanja poverenja i bezbednosti na poluostrvu, kao i infrastrukturnog povezivanja u cilju ostvarenja nacionalnog ujedinjenja, mira i stabilizacije regiona.
Republika Srbija poštuje relevantne rezolucije SB UN i pridružuje se stavovima EU i drugih međunarodnih tela koji se kritički odnose prema nuklearnom i balističkom programu DNR Koreje, kao i stanju ljudskih prava u toj zemlji. Naš stav po pitanju Korejskog poluostrva je upravo u skladu sa našom politikom regionalnog pomirenja, jačanja mira i prosperiteta. Srbija se zalaže za denuklearizaciju Korejskog poluostrva, implementaciju svih relevantnih rezolucija SB UN, nastavak šestostranih pregovora i za rešavanje svih pitanja između dve Koreje isključivo mirnim putem, kroz dijalog. Na ovaj način, Srbija daje svoj skroman, ali dosledan doprinos širim naporima međunarodne zajednice da stabilizuje prilike na Korejskom poluostrvu i smanji mogućnost izbijanja oružanog sukoba regionalnih, a možda i širih razmera.

Upravo zbog sopstvenog iskustva, Republika Srbija je ubeđena da se trajna rešenja jedino mogu postići mirnim putem, uvažavajući stavove i legitimne interese svih zainteresovanih strana. Svaki dijalog, ma koliko bio težak i dugotrajan, bolji je od ratnog sukoba koji sa sobom neizostavno nosi ljudske žrtve, patnju i razaranja. Sporna pitanja je, uostalom, i nemoguće rešiti ratom, jer se na kraju svi vraćaju dijalogu i pregovorima. Zato ohrabrujemo sve naše prijatelje, kao i one na Korejskom poluostrvu, da idu ovim putem. Upravo održani izbori u Republici Koreji i prve izjave Mun Dje-ina, novog predsednika Republike Koreje, daju povoda za optimizam.

Zahvaljujem na pažnji, a učesnicima Seminara želim plodnu razmenu mišljenja i uspešan rad!"