Govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na svečanosti obeležavanja Dana srpske diplomatije.


"Vaše ekselencije,
Poštovani gosti,
Drage kolege,

Drago mi je da treću godinu za redom, obeležavamo Dan srpske diplomatije, u znak sećanja na donetu odluku o modernom uređenju resora spoljnih poslova.

Istorija naše diplomatije traje mnogo duže nego što ovaj datum simbolizuje, budući da je međudržavno opštenje staro koliko i srpska država. Međutim, zbog diskontinuiteta između srednjovekovne i moderne srpske države, na osnovu arhivske građe, 29. maj 1839. godine, uzima se za početak nove institucionalizovane diplomatske aktivnosti Srbije.

Gledano kroz istoriju, diplomatija je modifikovala sredstva i načine svog delovanja, ali njena suština je ostala ista. Nekada manje vidljiva, danas medijski mnogo zastupljenija, ali uvek na istom zadatku i sa istim ciljem - da svojim angažovanjem na najbolji način očuva nacionalne interese.

U opštem smislu diplomatija se sagledava kao umetnost pregovaranja. Međutim, diplomatija je više od toga, to je prvenstveno uređen sistem, ustanovljenih nadležnosti i odgovornosti svih državnih organa koji učestvuju u njenom kreiranju i realizaciji, čiji je rad definisan najvišim pravnim aktima zemlje i koji je u skladu sa međunarodnim javnim pravom.

Osnovni cilj diplomatije jeste da, u odnosu sa drugim zemljama, kroz stalnu razmenu mišljenja, usaglašavanjem stavova, postizanjem dogovora, ostvaruje što bolje pozicije za svoju zemlju, kako bi se otklonila ili minimalizovala opasnost po njene interese.

Kako bi se održao korak sa svetom, neophodna je stalna modernizacija Ministarstva spoljnih poslova, koje će, zadržavajući svoju hijerarhijsku strukturu, uz organizovanje elastične diplomatske službe, sa potpunom primenom svih tehnoloških alatki, omogućiti pravovremeno reagovanje, kako na aktuelne, tako i na iznenadne i neočekivane događaje, a brzim i preciznim pristupom informacijama, kvalitetno diplomatsko izveštavanje.

U skladu sa globalnim kretanjima, tradicionalnu diplomatsku službu podeljenu na Ministarstvo spoljnih poslova i diplomatsko-konzularnu mrežu, neophodno je učiniti kompatibilnim, kako sa državnim sistemom, tako i na širem planu sa nadnacionalnim ili regionalnim entitetima. Jedino ovako organizovana diplomatija može da odgovori izazovima našeg veka, a diplomatama pruži način da u međunarodnoj areni svoje znanje i veštine iskoriste na pravi način.

Diplomatija 21. veka ne stavlja akcenat na brzom izveštavanju. Tom sferom potpuno gospodare velike medijske kuće i Internet, a diplomatija angažujući znanje, iskustvo i potencijale svojih ljudi, iz obilja prepoznaje bitne informacije. Nekadašnji problem pristupa informacijama, danas je u velikoj meri zamenjen problemom obrade. Zato je fokus moderne diplomatije na analizi. Ona pokušava da uočavajući trendove, prateći njihova kretanja, prepozna moguće posledice, s ciljem preventivnog i aktivnog delovanja. Savremena diplomatija kvalitetnom selekcijom informacija i racionalnom upotrebom svojih kapaciteta, multiplikuje svoju moć.

Dragi prijatelji,
Na globalnom planu uočljivo je da svega nekoliko zemalja poseduje atribute ili potencijale sile, uz konstantni porast razlika u vojnim, ekonomskim i političkim kapacitetima između njih i malih i srednjih zemalja.

Diplomatija malih zemalja se sve češće suočava sa dilemom praćenja svih globalnih kretanja ili gotovo ničega, vezivanja za moćnog saveznika očekujući od njega zaštitu ili zauzimanja pasivnog statusa nemešanja i neuplitanja u probleme. Tukididova zapažanja iz Peloponeskih ratova da „moćni uvek čine ono što mogu, a slabi podnose onoliko koliko moraju" i danas su i te kako aktuelna u međunarodnim odnosima. Situacija na Balkanu, s kraja prošlog veka, možda i najslikovitije dočarava navedeni raspon i uticaj pozicije moći.

Dame i gospodo,

Sagledavajući mesto Srbije u globalnim i regionalnim okvirima, izazove sa kojima se suočava i naše potencijale da na njih odgovorimo, želim ponovo da ukažem da su početak 20. i 21. veka obeležile diplomatske borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta i objektivno sagledavanje činjenica.

Realnim sagledavanjem bezbednosnih i političkih izazova sa kojima se susreće, čvrsto rešena da sve nesuglasice i probleme rešava dijalogom i drugim diplomatskim sredstvima, sa osnovnim ciljem očuvanja regionalnog mira i stabilnosti, Srbija je još jednom pokazala da poseduje kapacitete za pragmatično i odgovorno delovanje.

Učestali susreti visokih srpskih zvaničnika sa svetskim liderima potvrđuju da Vlada Republike Srbije ide sigurnim koracima ka čvršćem povezivanju sa dosadašnjim prijateljima, kao i ka stvaranju kvalitativno novih odnosa sa zemljama sa kojima ne deli isto mišljenje po pojedinim pitanjima, razumevajući različitosti u mišljenju i stavu.

Vlada Republike Srbije će nastaviti principijelnu borbu za očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odlučno će se suprotstavljati nagoveštajima formiranja tzv. vojske Kosova i drugim pokušajima učlanjenja u međunarodne organizacije, ostaće posvećena nastavku pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, daljem razvoju dobrosusedskih odnosa i vojnoj neutralnosti.

U proteklom periodu je obeležili smo jubilarne godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Španijom (100 godina), Kanadom (75 godina) i Mongolijom (60 godina), i tim povodom organizovani su prigodni kulturni programi. Ove godine obeležavamo 180. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom, kao i stogodišnjicu diplomatskih odnosa sa Švedskom i Danskom.

Na kraju mog obraćanja želim da ukažem da Srbija ove godine obeležava 800 godina od krunisanja prvog srpskog kralja Stefana Prvovenčanog. Kako sam već na početku ukazao, bez obzira na diskontinuitet srednjovekovne i moderne srpske države, svest o snazi, veličini i kulturološkom modelu koji je uspostavljen u 13. veku, ostao je duboko urezan u kolektivnom sećanju srpskog naroda. Srednjovekovni srpski vladari su mudrim diplomatskim potezima, veštim balansiranjem između tada najmoćnije evropske države - Vizantije i rastućih trgovačkih gradova-država na Zapadu, uspostavljajući porodične veze sa uticajnim dinastijama u svom okruženju, utemeljili srpsku državu, u kojoj su se otvarale prve škole, bolnice, doneli prvi zakoni, a svojim velelepnim zadužbinama i danas zadivljuju svetsku javnost. Stari Ras, Studenica, Sopoćani, Gračanica, Visoki Dečani, Bogorodica Ljeviška i Pećka patrijaršija uvršteni su na Uneskovu listu svetske baštine. Zbog svoje monumentalne arhitekture, neponovljivog freskoslikarstva i izuzetnog kolorita, kao stožeri duhovne snage srpskog naroda, naši srednjovekovni manastiri moraju biti sačuvani, posebno oni koji se nalaze na teritoriji Kosova i Metohije, usled čega njihova odbrana ostaje naš najveći prioritet.

Dragi prijatelji, hvala vam što ste svojim prisustvom uveličali našu svečanost. Nadam se da ćemo saradnju nastaviti u cilju traženja zajedničkih rešenja, pronalazeći pravu meru, kako u svojim, tako i u interesima drugih država.

Hvala!"