Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić učestvovao je danas na jubilarnom Samitu organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju na kojem je obeležena 25. godišnjica osnivanja ove organizacije.

Jubilarom Samitu predsedavao je predsednik Turske Redzep Tajip Erdogan.

Na Samitu je usvojena zajednička deklaracija zemalja članica Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju.





Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra Dačića na samitu Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju:

„Gospodine predsedniče,
Vaše ekselencije,
Generalni sekretaru,

Na početku ću iskoristiti priliku da zahvalim našem domaćinu Turskoj i njenom predsedniku na sjajno organizovanom Samitu i ukazanom gostoprimstvu.
Već 25 godina Organizacija za crnomorsku ekonomsku saradnju i njene članice doprinose stabilnosti i razvoju ovog regiona. Kroz zajedničke inicijative, projekte i skupove, BSEC četvrt veka nastoji da poboljša kvalitet života preko 350 miliona građana. Nastao na ideji da se putem ekonomske saradnje olakša prevazilaženje političkih nesuglasica i unaprede odnosi među državama, BSEC predstavlja specifičan okvir za saradnju, razmenu mišljenja i druge oblike međudržavne ali i svih drugih vidova saradnje.

Međutim, međunarodna organizacija je uspešna samo onoliko koliko to zemlje-članice koje je čine, to žele i dozvole. U tom smislu, BSEC je imao svojih uspona i padova. Nedostatak realizacije konkretnih projekata i nedostatak finansijskih sredstava su samo neki od njih.

Republika Srbija nije bila prisutna prilikom osnivanja BSEC, ali je kasnije pristupila Organizaciji, sa punim entuzijazmom i verom u saradnju i dobrosusedske odnose među članicama. To je pozicija koju Srbija i danas drži. U vezi s tim, ponoviću ono što predstavnici Srbije ističu na sastancima BSEC od prvog dana našeg članstva – otvoreni smo za saradnju sa svim zemljama-članicama BSEC, naročito na planu unapređenja ekonomije zemalja regiona i kvaliteta života njenih građana. Smatramo da bi BSEC trebalo koristiti kao okvir za razvoj trgovine, investicija, turizma, kao i mnogih drugih oblasti, značajnih za ekonomski prosperitet.

Iako je jedan od ciljeva BSEC promocija mira i stabilnosti u regionu, smatram da bi trebalo izbegavati otvaranje političkih pitanja i fokusirati se isključivo na ekonomsku i druge oblike saradnje oko kojih postoji konsenzus svih nas. Uveren sam da će dobra ekonomska klima i standard naših građana delovati kao stimulans za rešavanje i nekih političkih pitanja otvorenih među pojedinim članicama.

Dozvolite da iskoristim ovu priliku da iznesem stavove moje zemlje o konkretnim pitanjima. Srbija se zalaže za razvoj trgovine među zemljama-članicama i podržava sve projekte koji bi za cilj imali stvaranje povoljne investicione klime u regionu koja bi privukla inostrane investicije. Visoko cenimo i vrednujemo razvoj saradnje u oblastima transporta, turizma i energetike. Smatramo da su ova tri sektora ključna za unapređenje ekonomije i predstavljaju najjači argument zemalja-članica, kako u međusobnim odnosima, tako i prema trećim zemljama. Zalažemo se za uključivanje privatnog sektora u rad i projekte BSEC, s obzirom da su upravo privatne kompanije nosilac razvoja o kojem govorim.

Istakao bih da Srbija u realizaciji pomenutih ciljeva veliku pažnju poklanja konceptu održivog razvoja, naročito u segmentu Agende UN za održivi razvoj do 2030. godine. Mišljenja smo da u kreiranju i realizaciji projekata treba posebno voditi računa da se oni uklope u ove principe, koji su od strane gotovo svih zemalja UN ocenjeni kao imperativni za naš dalji opstanak.

Podržavamo saradnju sa drugim međunarodnim organizacija, naročito ekonomskog karaktera kao što su Dunavska komisija, Svetska trgovinska organizacija, UNWTO, UNECE i dr. Takođe, smatramo da je razvoj odnosa sa Evropskom unijom, kroz sinergiju ili neki drugi okvir do kojeg članice dođu, od izuzetne važnosti za ekonomiju regiona, s obzirom na investicioni i inovativni potencijal koji Evropska unija nudi.

Smatram da će u predstojećem periodu, za opstanak i razvoj BSEC, biti neophodna reforma same Organizacije. U proteklih 25 godina stekli smo dovoljno iskustva da prepoznamo i eliminišemo ključne prepreke u radu Organizacije, da se fokusiramo na one segmente oko kojih postoji konsenzus i na njima baziramo osnov za rešavanje pitanja oko kojih se ne slažemo. Zaista mislim da u narednom periodu mora doći do ozbiljnijih reformi u radu i prioritetima Organizacije, kao i u odnosu članica prema samoj inicijativi. Mislim da bi ovo mogla da bude i jedna od poruka Samita. U protivnom, ništa nismo naučili u proteklih 25 godina. Zašto bi sledećih 25 godina bilo bolje?

U današnjem svetu ekonomskih kriza, vojnih sukoba, nezapamćenih migracija, razjedinjavanja država i terorizma, organizacije poput BSEC mogu da učine razliku. Ovo je cilj kojem je Srbija duboko posvećena. Jasno je da zemlje ovog regiona, kao uostalom i sve zemlje sveta, imaju svojih političkih razlika i otvorenih pitanja koja ne mogu da se reše preko noći. Imajući to na umu, smatramo da je razvijanje ekonomske saradnje najbolji način da zemlje dođu do zajedničkog imenitelja i stvore ambijent koji bi olakšao postizanje opšte prihvatljivog rešenja.

Izrazio bih veliko zadovoljstvo Republike Srbije zbog konsenzusa koji je postignut oko usvajanja Deklaracije Samita. Ovim su zemlje-članice pokazale spremnost i rešenost za međusobnu saradnju, što je jedan korak bliže ciljevima koje BSEC promoviše.

Hvala!"