ponedeljak, 15. maj 2017. | |
Govor šefa srpske diplomatije ivice Dačića na oproštaju od tragično nastradalog ambasadora Srbije Olivera Potežice |
+ larger fontnormal font- Smaller font |
Poštovana porodice, poštovane kolege i prijatelji,
Opraštamo se od ambasadora i dragog kolege Olivera Potežice, Ambasador Oliver Potežica je bio čovek koji nije živeo od ideologija, već je bio od onih ljudi koji žive za ideje. Na stotine autorskih tekstova i desetine knjiga nije mogao da ispiše neko ko nema takve životne prioritete i vrednosti. Njegova jedina ideologija bila je država i u svom radu vodio se državnim interesima. Profesionalno izgrađen u diplomatiji SFRJ, stekao je i atribute karijernog diplomate, erudite i vrhunskog poznavaoca regiona, u kome je proveo gotovo čitav radni vek i bio uvažavan sagovornik stranim diplomatama. Kaže se da dobar diplomata ume da razgovara i sa kraljevima i predsednicima, ali i sa običnim ljudima, i da se svako od njih u razgovoru sa njim oseća dobro. Oliver je bio tog kova, za šefove država bio je u pravom smislu njegova ekselencija gospodin Oliver Potežica, a za obične ljude bio je čovek koji je plenio svojom toplinom i ljudskošću, sefir Oli ili jednostavno habibi. U toj neposrednosti i neformalnosti u komunikaciji bio je i ključ njegovog uspešnog vođenja kolektiva naših ambasada u kojima je službovao. Kao šef umeo je da posveti pažnju i razume poslovne, porodične i lične probleme svojih kolega, a to može samo onaj ko, pre svega, istinski voli ljude i ima dovoljno iskustva, mudrosti i samopouzdanja. Pridavao je poseban značaj ličnom usavršavanju. Voleo je da se konsultuje, pita, ali i da prenese stečena znanja. Bio je ambasador u Libiji pre, tokom i posle svrgavanja Gadafija, organizator evakuacije srpskih državljana iz Libije; ambasador u Jordanu i Palestini u vremenu kada ratni događaji na prostorima bivše SFRJ i u Bosni etiketiraju sve srpsko u tom delu sveta. Na početku karijere službovao je u Teheranu, gde je nadogradio znanja o svetu islama, postavši vrstan analitičar i hroničar bliskoistočnih prilika. To su bili izazovi njegovih diplomatskih misija, a udara je bilo mnogo više. Ako se uslovno složimo da je izazov objektivan problem koji je potrebno rešavati, a udar isto tako problem, ali onaj koji je po pravilu nečasno obojen, bespotreban i uzrokovan ili tačnije konstruisan, spinovan i indukovan sumnjivim motivima, onda je ambasador Oliver Potežica bio svojevrstan rekorder ne samo po broju službovanja u zemljama koje se po klasifikaciji UN smatraju teškim destinacijama, već i po silini ataka kojima je bio izložen znatnim delom svoje karijere, a koji su kulminirali prilikom tragičnog stradanja njegovih saradnika Slađane Stanković i Jovice Stepića u januaru 2016. godine. Poštovani članovi porodice, drage kolege, Ovde smo da odamo poslednju počast našem ambasadoru Oliveru Potežici, koji će ostati trajno upamćen po svom britkom umu, profesionalizmu i neumornoj stvaralačkoj energiji. U ime Ministarstva spoljnih poslova, svih zaposlenih i moje lično ime, izražavam najdublje saučešće porodici i prijateljima ambasadora Olivera Potežice. Neka mu je večna slava! |