Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić održao je danas predavanje polaznicima Bečke diplomatske akademije i studentima sa smera Međunarodni odnosi Klemson univerziteta, koji su u okviru tradicionalnih studijskih poseta zemljama Zapadnog Balkana, posetili Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.



Ministar Dačić upoznao je studente sa prioritetima spoljne politike Republike Srbije. Šef srpske diplomatije posebno je naglasio čvrstu opredeljenost Srbije da aktivnim diplomatskim nastupom radi na očuvanju svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nastavku evropskog puta Srbije do punopravnog članstva i stabilizaciji prilika u regionu Zapadnog Balkana.

Ministar je ukazao je da je Srbija kredibilan partner, da poseduje kapacitete za realno sagledavanje prilika u međunarodnim odnosima i da pragmatično prilazi rešavanju problema u saradnji sa partnerskim zemljama, što je posebno došlo do izražaja tokom migrantske krize.

Šef srpske diplomatije ukazujući na pojavu oživljavanja određenih istorijskih projekata kojima bi se stvarale nove nacionalne granice na Balkanu, upozorio da bi ovo moglo da predstavlja izazov najširih razmera i da bi takve ideje trebalo vratiti tamo gde im je i mesto – u prošlost, a okrenuti se saradnji i razvoju na opštu dobit građana čitavog regiona.



U nastavku je integralna verzija govora koji je šef srpske diplomatije održao studentima.

„Vaša ekselencijo,
Poštovani profesori,
Dragi studenti,

Veliko mi je zadovoljstvo da se nastavlja tradicija studijskih poseta Bečke diplomatske akademije i Klemson univerziteta, Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije i da imam priliku da novu generaciju studenata međunarodnih odnosa upoznam sa spoljnom politikom Republike Srbije.

Vi dolazite iz različitih zemalja i verujem da imate osnovno znanje o Srbiji koje ste stekli na posredan način, ili iz medija, ili od vaših profesora. Voleo bih da vreme koje ćete provesti u Beogradu ili u još nekim gradovima, iskoristite da Srbiju upoznate na neposredan način i da sami stvorite sliku o njoj. Ukoliko se prepustite gostoprimstvu mog naroda, ako zavirite u našu tradiciju i upoznate makar deo istorijskih vrtloga kroz koji smo kao narod prošli i ako uspete da zavirite u našu dušu, siguran sam da ćete se svojim kućama vratiti bogatiji.

Razumevanje međunarodnih odnosa je kompleksan zadatak sa kojim se svakodnevno suočavamo. Koliko god dobro poznavali i proučavali međunarodne odnose, konstantnost promena stalno nas tera na nova prilagođavanja i diplomatsko delovanje. Pravi izazov danas predstavlja pronalaženje balansa između nacionalnih interesa i međunarodnih obaveza, kao i prave mere u stepenu političke i ekonomske integrisanosti.

U prethodnim decenijama Srbija je prošla kroz izuzetno težak period. Raspad Jugoslavije, ekonomske sankcije, kolaps privrede, porast siromaštva, ogroman broj izbeglica i interno raseljenih, prisustvo međunarodnih trupa na delu svoje teritorije, deo je problema sa kojim bi se i mnogo veće zemlje teško nosile.

Tokom perioda Hladnog rata, Beograd je bio prepoznat kao kosmopolitski grad, predstavljao je uzor modernosti i prosperiteta zemljama iza gvozdene zavese. Siguran sam da će vas iznenaditi podatak da su kineske komunističke vlasti slale svoje studente u Beograd, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, da izučavaju jugoslovenski privredni sistem, kako bi najbolja iskustva primenili na kinesku ekonomiju. Nekoliko decenija kasnije, Kina predstavlja jednu od vodećih ekonomija sveta, a Beograd se u međuvremenu suočio sa brojnim problemima.

Promene koje su se desile u svetu krajem prošlog veka, ostavile su duboke posledice na Srbiju i zemlje u njenom neposrednom okruženju. Uprkos činjenici da je tokom 20. veka srpski narod uvek bio uz saveznike, kao i da je dao ogromne žrtve u oba svetska rata, kraj veka je dočekao optuživan za agresiju i bombardovan 1999. godine unilateralnom odlukom zemalja članica NATO, uz kršenje svih normi međunarodnog javnog prava.

Bio je potreban ogroman napor da se nakon svih ovih događaja uhvati korak sa svetom. Dok su zemlje centralne i istočne Evrope prolazile institucionalnu i društvenu transformaciju kako bi postale ravnopravni član evropske porodice, zemlje u regionu Zapadnog Balkana ostale su na periferiji, kritikovane da su zarobljene u svojim nacionalizmima i bez vizije. Dok je Evropska unija proživljavala svoje najbolje godine, Srbija i region su prolazili kroz period političke nestabilnosti, ekonomske i društvene tranzicije.

Nastojanje međunarodne zajednice da konsoliduje situaciju na Balkanu, kao i naše shvatanje da je integracija u veći ekonomsko-politički sistem najbolje rešenje za uspostavljanje stabilnosti u regionu, doprinelo je da Srbija započne svoju reintegraciju u međunarodni sistem. Otvaranjem evropske perspektive započet je put pomirenja i saradnje među zemljama Zapadnog Balkana. Na ovom putu, svojim aktivnim postavljanjem, naročito poslednjih godina, Srbija je pokazala da poseduje kapacitet da realno i pragmatično sagledava dešavanja na međunarodnoj sceni.

Potresi kroz koje je Evropa prošla u poslednje dve godine od terorističkih napada u Parizu, Briselu, Nici, Berlinu, preko ogromne migrantske krize i na kraju Bregzita, pokazali su da Evropa nije dosegla punu političku i socijalnu koheziju za jedinstveno delovanje. Pokazalo se da su nacionalni identiteti država članica nadjačali zajednički evropski identitet uprkos višedecenijskoj integraciji. Ovo je dalo vetar u leđa pojedinim zagovornicima stvaranja novih nacionalnih granica na Balkanu, što bi moglo da predstavlja izazov najširih razmera.

Budite sigurni da Srbija svojim postupcima nikoga ne izaziva i ne predstavlja opasnost po druge. Učestale provokacije nekih naših suseda Srbija je primila mirno i nije reagovala. Čuvajući stabilnost kako u svojoj zemlji, tako i u okruženju, Srbija na najbolji način brani svoje i interese šireg okruženja, pa ako hoćete i cele Evropske unije.

Istovremeno, u Evropi rastu populizam i ksenofobija, podižu se ograde i zatvaraju granice pred rekama migranata. Nasuprot tome, Srbija pokazuje potpunu političku i društvenu odgovornost. Iako nije članica Evropske unije, Srbija je, prepoznavajući potencijalne aspekte humanitarne katastrofe, pružila medicinsku i humanitarnu pomoć migrantima. Iako je samo tranzitna zemlja i nije njihovo krajnje odredište, Srbija se pokazala kao pouzdan i konstruktivan partner, potpuno koordinirana i sa zemljama u okruženju i sa članicama Evropske unije, kako u sprečavanju ilegalnih prelazaka preko svoje i spoljne granice Evropske unije, tako i u registraciji i kontroli priliva migranata.

Sagledavajući sve promene koje se dešavaju na međunarodnom planu, tražeći najbolji modalitet za očuvanje svojih interesa, Srbija je za spoljnopolitičke prioritete postavila: potpuno očuvanje svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, nastavak pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, dalji razvoj prijateljskih odnosa sa vodećim akterima na globalnom planu, očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dobrosusedske odnose i vojnu neutralnost. Čvrsto je rešena da sve nesporazume rešava mirnim putem i da dijalog koristi kao sredstvo saradnje i pomirenja.

Svoju snagu i odgovornost Srbija je pokazala smogavši snage da se suoči i osudi zločince i zločine koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog toga i posebno zbog naše obaveze da se oda pijetet i srpskim žrtvama, dosledno ćemo insistirati da se kazne oni koji su vršili zločine nad srpskim stanovništvom.

Svoju kooperativnost Srbija pokazuje i učešćem u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Angažman u mirovnim operacijama je izraz volje i spremnosti države i Vojske Srbije da se preuzmu najsloženiji zadaci u rešavanju savremenih bezbednosnih izazova i podeli odgovornost sa partnerima u uspostavljanju i izgradnji mira i kreiranju uslova za iznalaženje političkih rešenja.

Želim da ovom prilikom ukažem i na odnos Srbije i Austrije, iz kojeg može dosta da se nauči. Dve, oduvek povezane države, u jednom dužem intervalu i susedi, u turbulentnim istorijskim događajima, posebno u prošlom veku, svrstale su se na suprotnim stranama, a svojim ulogama na istorijskoj pozornici, ispisale su teške i presudne stranice, čiji je značaj daleko prevazilazio granice obeju zemalja. I posle velikih ratova nastavljen je suživot, kako bi i budući naraštaji imali priliku da upoznaju lepotu bečke arhitekture i simboliku beogradske tvrđave za odbranu Evrope.

Danas u Beču živi veliki broj Srba, a Austrija je jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji. Takođe, obe zemlje principijelno ističu svoju vojnu neutralnost i spremnost da učestvuju u međunarodnim mehanizmima bezbednosti. Trend saradnje i razvoja, po mom dubokom uverenju, u našem je obostranom interesu. Zato bi bilo mudro da se uzavrele strasti na Balkanu ne podgrevaju i da se veštački započeti istorijski projekti vrate tamo gde im je mesto – u prošlost. Beograd je kroz istoriju često bio poslednja linija odbrane Beča i Evrope, ali je i Balkan bio mesto na kojem su, usled nerealnih apetita, padala carstva. Ovu lekciju bismo svi morali dobro da naučimo.

Voleo bih da vam je ovo moje izlaganja pomoglo da jasnije prepoznate mesto koje Srbija ima u međunarodnoj zajednici, da uvidite njene prave kapacitete, kao i iskrenu želju da postane punopravni član Evropske unije.

Možda, među vama, u ovoj sali, baš sada, sedi neki budući ambasador koji će službovati u Srbiji i imati priliku da doprinese objektivnijoj interpretaciji pokretačkih faktora regiona i koji će zajedno sa srpskim diplomatama raditi na sprovođenju neke buduće evropske inicijative, u cilju daljeg jačanja saradnje među državama. Nadam se da među vama sede upravo oni koji bi takvu šansu iskoristili.

Hvala."