Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić razgovarao je danas sa generalnim direktorom u Direktoratu za susedsku politiku i pregovore o proširenju Evropske komisije Kristijanom Danijelsonom.

U razgovoru je još jednom potvrđeno da je budućnost Republike Srbije u Evropskoj uniji i da reformski proces i aktivnosti koje Vlada Srbije sprovodi, idu u dobrom pravcu. Istaknuto je obostrano zadovoljstvo što će 27. februara, na Petoj međuvladinoj konferenciji EU-Srbija, biti otvorena još dva pregovaračka poglavlja, poglavlje 20 (industrijska politika i preduzetništvo) i poglavlje 26 (obrazovanje i kultura), koje će istovremeno biti i zatvoreno. Dinamika pristupnog procesa Srbije ocenjena je kao stabilna, jer ćemo uskoro imati otvorenih osam pregovaračkih poglavlja, dok će dva poglavlja biti privremeno zatvorena.

Razgovarano je i o nastavku evropskih integracija i otvaranju novih poglavlja u narednom periodu. Ministar Dačić je naglasio da očekujemo da se pristupni proces nastavi i ubrza u narednom periodu, jer Srbija je pokazala visok reformski kapacitet i raspolaže jakim administrativnim kapacitetima. Ukazao je da je dugoročno neodrživ i kontraproduktivan pristup da se naš napredak u pristupnim pregovorima primarno vrednuje kroz napredak u dijalogu Beograda i Prištine, čiji uspeh zavisi od spremnosti obe strane da deluju u interesu stabilnosti. Na taj način, umanjuje se značaj sveukupnih reformi koje se sprovode u procesu pristupanja i veći značaj daje političkim pitanjima.

Jedna od tema razgovora je bila i situacija u regionu, posebno u svetlu činjenice da je danas, na osnovu odluke Bakira Izetbegovića, podnet zahtev Međunarodnom sudu pravde u Hagu za pokretanje procesa revizije presude protiv Republike Srbije, što je učinjeno bez saglasnosti Predsedništva BiH. Ministar Dačić istakao je posvećenost Srbije regionalnoj saradnji i očuvanju regionalne stabilnosti, ali i potrebu da drugi regionalni akteri deluju na isti način. Naglasio da Srbija svojom politikom prema Bosni i Hercegovini u proteklom periodu nije ničim doprinela u negativnom smislu, već je, upravo suprotno, Srbija činila sve da unapredi sveukupne odnose sa Bosnom i Hercegovinom. Ovakav potez bošnjačkog člana Predsedništva BiH, Bakira Izetbegovića, je u dubokoj suprotnosti sa nastojanjima da se ostvari sveobuhvatno pomirenje u regionu. Ocenio je da se time ugrožava ne samo stabilnost BiH, već čitavog regiona, koji se ponovo vraća u prošlost, umesto da na pragmatičan način, zasnovan na zajedničkim interesima, bude okrenut budućnosti. Srbija duboko žali zbog ovakvog razvoja događaja i preduzeće sve mere da zaštiti svoje i interese srpskog naroda u BiH.

Srbija će ostati dosledna svojoj dosadašnjoj politici dobrosusedskih odnosa i pomirenju u regionu, ali neće dozvoliti nikakva poniženja ili akte neprijateljstva prema srpskom narodu, istakao je šef srpske diplomatije u razgovoru. U tom smislu, osvrnuo se i na situaciju u Hrvatskoj, obavestivši sagovornika da je Srbija u više navrata morala da reaguje na evidentne pokušaje revizionizma ustaške i fašističke politike koja je sprovođena u NDH, koje prati odmazda prema svemu što je srpsko, a koje hrvatske vlasti ne sprečavaju. Ukazao je da je to pitanje ne samo odnosa prema pripadnicima srpskog naroda koji žive u Hrvatskoj, već pre svega vrednosti i principa koje jedna država članica EU mora da poštuje, jer su oni utkani u samu srž EU.

Na sastanku se razgovaralo i o predstojećem Samitu o zapadnom Balkanu, koji se u okviru „Berlinskog procesa" održava u Trstu 12. jula.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić informisao je sagovornika o aktivnostima koje se sprovode u okviru „Agende povezivanja", saradnje mladih u regionu, kao i o inicijativi da se na Samitu razgovara o jačanju integracije u regionu na ekonomskom planu.