Istupanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na sastanku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija na visokom nivou o izbeglicama i migrantima:

„Poštovani predsedniče Generalne skupštine UN,
Uvaženi Generalni-sekretaru,
Ekselencije,

Na početku, želim da zahvalim predsednicima 70. i 71. zasedanja Generalne skupštine za predsedavanje ovim veoma važnim sastankom.

Nalazimo se u žiži vrlo ozbiljne izbegličko migrantske krize, najveće od završetka Drugog svetskog rata koja ne jenjava već dobija na širini i intenzitetu. Devet meseci od usvajanja odluke o održavanju ovog sastanka situacija je objektivno još teža i kompleksnija i sveobuhvatno rešenje nije na vidiku. I pored ozbiljnog napora da se suoči sa ovim sve većim izazovom međunarodna zajednica ne uspeva da nađe adekvatne odgovore. Jasno je da je potrebno da se nađe rešenje za glavne korene krize i zaustave ratovi i sukobi koji proizvode najveći broj izbeglica.

Moja zemlja se nalazi na jednom od ključnih pravaca kretanja izbeglica tzv. Zapadno-balkanskoj ruti. Kroz Srbiju je u proteklih godinu i po dana prošlo preko sedamsto hiljada izbeglica i migranata. Pokazali smo solidarnost i humanost, za šta Srbija neretko dobija pohvale od samih migranata, ali i UN agencija i međunarodne zajednice. Organizovali smo prihvatne centre, smeštaj i prevoz. Obezbedili hranu, odeću i lekarsku pomoć i posebnu brigu za žene, devojčice i decu, stare i bolesne.

Naša empatija prema izbeglicama i migrantima i suštinsko razumevanje njihove patnje i položaja proizilazi iz činjenice da smo preko dve decenije suočeni sa pitanjem izbeglica i interno raseljenih lica. U našoj zemlji se i danas nalazi ukupno 250.000 izbeglica i interno raseljenih lica u dugotrajnom raseljenu, što je najveći broj u Evropi. Ulažemo vanredne napore na iznalaženju trajnih, pravednih rešenja za izbeglice iz regiona i interno raseljena lica na svojoj teritoriji u dugotrajnom raseljenju. Do smanjenja broja izbeglica na teritoriji bivše Jugoslavije došlo je najvećim delom kroz njihovu integraciju u Republici Srbiji. Radi se o preko 300.000 ljudi, čime je Srbija preuzela i najveći teret trajnog rešenja izbegličkog problema. Na žalost, od preko 200.000 interno raseljenih lica, samo 4.000 ili 1,9% lica proteranih pre sedamnaest godina iz naše pokrajine Kosovo i Metohija se vratilo u svoje domove.

Migranti nama dolaze iz zemalja EU i teže da stignu do severnih članica EU. Kada se na severnom delu rute zatvaraju prolazi, postoji opasnost da Srbija postane usko grlo i da više hiljada migranata budu zatečeni u Srbiji što je već slučaj.

Trenutno u Srbiji boravi preko sedam hiljade migranata i tražilaca azila. U koordinaciji sa susedima na Zapadno-balkanskoj ruti preduzimamo mere za sprečavanje iregularnih migracija i suzbijanje delovanja kriminalnih grupa krijumčara. Iako je priliv izbeglica i migranata od marta ove godine bio nešto manji, usled aktivnog delovanja kriminalnih grupa Zapadno-balkanska ruta je daleko od zatvorene. Ne želimo da podižemo zidove i spremni smo da pokažemo solidarnost i snosimo deo tereta ove krize, ali kao zemlja sa problemom dugotrajnog raseljenja već više od dvadeset godina, nemamo kapacitete da budemo dugoročno, masovno prihvatilište za migrante i zato se zalažemo za sveobuhvatno evropsko i globalno rešenje uz pravednu podelu tereta.

Republika Srbija je na Konferenciji o Siriji održanoj u Londonu u februaru ove godine najavila i uplatila donaciju od 500.000 evra UNICEF-u namenjenu za obrazovanje dece u Siriji.

Današnjim usvajanjem Deklaracije, politički okvir za rešavanje pitanja izbeglica i migranata je postavljen. Potrebna je sada naša zajednička mobilisana politička volja da ona bude sprovedena u život. Srbija je spremna da zajedno radimo na realizovanju ciljeva zacrtanih u Deklaraciji.

Hvala."