nedelja, 29. maj 2016. | |
Obeležen Dan srpske diplomatije |
+ larger fontnormal font- Smaller font |
Obraćanje prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na današnjoj ceremoniji povodom obeležavanja Dana srpske diplomatije:
"Uvaženi gosti Vaše Ekselencije, Poštovane kolege, Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da Vam se obratim povodom Dana srpske diplomatije. Kao što Vam je poznato, Vlada Republike Srbije je prošle godine donela odluku da je to 29. maj, u spomen osnivanja Knjaževske kancelarije inostranih dela Kneževine Srbije 29. maja 1839. godine, što se smatra početkom profesionalne diplomatije u Srbiji. Razvoj diplomatske službe naše zemlje pratio je tokove nastanka i razvoja srpske države i sa njom delio istu sudbinu. U ustaničkoj Srbiji zadaci iz oblasti inostranih poslova poveravali su se samo najobrazovanijim među ustanicima, kao što su bili prota Mateja Nenadović i Boža Grujović, autor prvog modernog dokumenta u istoriji Srbije u kome se spominje zakonsko regulisanje spoljne politike. Ministarstvo spoljnih poslova neguje tradiciju obuke i profesionalizacije diplomatskog kadra dugu skoro 130 godina. Podsetimo da je još u vreme kralja Milana, 1886. godine, donet zakon o diplomatskoj službi, koji je uredio standarde za sticanje odgovarajućih znanja i veština diplomata. Ovaj zakon važio je sve do nove Uredbe koja je doneta 1919. To je prvi zakonski akt kojim su uređeni kriterijumi za stupanje u diplomatsku službu. Prema Uredbi, kandidat za diplomatu morao je biti podanik kraljevstva, ispuniti vojnu obavezu, položiti prijemni ispit, znati francuski jezik, posedovati diplomu domaćeg ili inostranog fakulteta i položiti diplomatsko-konzularni ispit. Kroz specifični proces školovanja za diplomatsku službu prošli su mnogi naši velikani poput Jovana Dučića, Milana Rakića, dobrovoljca u Prvom balkanskom ratu i prvog srpskog vojnika koji je ušao u oslobođenu Prištinu, Miloša Crnjanskog i Ive Andrića. Svi oni su ostavili značajne tragove ne samo u svom književnom stvaralaštvu, već i u našoj diplomatskoj službi. Poštovani gosti, Svet je u poslednjih nekoliko decenija doživeo nezabeležen razvoj nauke i tehnike, pre svega u informatičkoj oblasti. Svakog minuta, gotovo svake sekunde, na nekom sajtu ili na nekoj društvenoj mreži možete pročitati novu vest, analizu, spoljnopolitičku procenu. Jedan uvaženi šef diplomatije je pre petnaestak godina izjavio da, gledajući vesti vodećih svetskih tvstanica dobije više korisnih informacija nego iz svih telegrama koje mu pošalju njegova diplomatska predstavništva iz celog sveta. Ovi trendovi imali su za posledicu da se diplomatsko zvanje počelo sve češće stavljati na listu onih zanimanja koje je vreme pregazilo i koja će polako izumirati u 21. veku. Nažalost, trendovi globalne spoljne politike opovrgli su ova predviđanja na najbrutalniji mogući način. Svedoci smo da su se neki rovovi, za koje smo svi smatrali da su davno zakopani, ponovo otvaraju i da se teme koje smo smatrali zauvek zatvorenim ponovo aktuelizuju. Pripremajući se za predsedavanje OEBS-u tokom 2015.godine, pročitao sam dosta materijala iz vremena osnivanja KEBS, dakle pre više od 40 godina. Među tim dokumentima bilo je i jedno obraćanje predsednika SFRJ Tita, koje bi uz manje korekcije, moglo biti pročitano na bilo kom multilateralnom skupu posvećenom bezbednosti koji se održava ovih dana. Savremeni svet se suočava sa ozbiljnim pretnjama i izazovima, od kojih je najveća svakako terorizam. Prag tolerancije i razumevanja za različitosti sve je niži, spremnost za konfrontaciju se gotovo podrazumeva. Upravo u ovakvim, svakako ne optimalnim i ne preterano optimističnim uslovima, trenutak je da ostrašćeni govori i takozvana jednostavna rešenja itekako kompleksnih problema, ustupe mesto diplomatiji, koja, ako je verovati Vikipediji, prestavlja „veštinu vođenja pregovora između država i naroda". Neću izreći veliku mudrost ako konstatujem da su mnogi ratovi i gubici mnogih život mogli biti izbegnuti da je diplomatiji bila pružena šansa i da se samo malo duže razgovaralo i pregovaralo. Dame i gospodo, Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem brojne spoljnopolitičke uspehe koje je Republika Srbija zabeležila u proteklih dvanaest meseci, od našeg prvog obeležavanja Dana srpske diplomatije. U već opisanim, izuzetno složenim spoljnopolitičkim okolnostima, mala, ali ponosna država poput Srbije uspela je, koordinisanim aktivnostima svih aktera spoljne politike, da sprovede spoljnopolitičke ciljeve definisane od strane Vlade Republike Srbije. Izdvojio bih predsedavanje OEBS-u, koje je naišlo na jednoglasne pohvale i koje je krunisano uspešnim završnim sastankom u Beogradu decembra prošle godine. Ništa manje značajna bila su nastojanja da se odbrane principi i pravila međunarodnog prava, pa ako hoćete i pravde, pred SB UN po pitanju izvesnih rezolucija, kao i pred Uneskom, po pitanju članstva tzv. Republike Kosovo. Srbija je u proteklih godinu dana sa svih strana, i od svih relevantnih svetskih faktora, dobila najviše ocene za ekonomske i sveukupne društvene reforme koje sprovodi, za izuzetno konstruktivno ponašanje tokom izbegličke krize, kao i za ulogu faktora stabilnosti u regionu JIE. Ugled i spoljnopolitička pozicija Srbije su na najvišem nivou od početka jugoslovenske krize. Zato i danas, kada se opet suočavamo sa gotovo istim pitanjima i izazovima kao i previše vekova, spoljnopolitički prioriteti Srbije su dobro poznati i neće se menjati, a takva politika Vlade Srbije na izborima dobila je ubedljivu, gotovo nezabeleženu, većinu u tranzicionim društvima. Srbija neće menjati svoje spoljnopolitičke prioritete, oni su dugoročni. Nastavićemo da vodimo politiku koja je u skladu s našim nacionalnim interesima. Naši glavni spoljnopolitički ciljevi su nastavak pregovora i punopravno članstvo u Evropskoj uniji, ali i razvijanje tradicionalno prijateljskih odnosa sa Rusijom, Kinom, Indijom, afričkim zemljama i drugim prijateljima, kao i održavanje regionalne stabilnosti i mira. Spoljnopolitički prioriteti Srbije su dobro poznati i, kao u svim dobro uređenim državama, dugoročni. Srbija će i u narednom periodu nastaviti da vodi predvidivu i odgovornu spoljnu politiku, u najboljem interesu njenih građana. Na kraju, dopustite mi da Vam se zahvalim na dosadašnjoj saradnji koju ćemo, nadam se, u budućnosti još više obogatiti i učvrstiti . Hvala!" |