Na poziv ministra inostranih poslova Austrije Sebastijana Kurca i ministarke unutrašnjih poslova Austrije Johane Mikl-Lejtner, danas se u Beču održava konferencija ministara inostranih i unutrašnjih poslova Evropske unije (Austrije, Italije, Slovenije i Hrvatske), kao i ministara inostranih i unutrašnjih poslova Zapadnog Balkana pod nazivom „Zajednička borba protiv dzihadizma".

Teme skupa su aktuelna situacija u borbi protiv terorizma, potencijalna pretnja koju predstavljaju strani borci, kao i spektar mera koje mogu biti primenjene od strane EU i Zapadnog Balkana."

U nastavku je govor prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića na prvom panelu konferecije "Zajedničko rešavanje problema dzihadizma" : 

„Ekselencije,
Dame i gospodo,

Srbija je čvrsto opredeljena da odgovori savremenim bezbednosnim izazovima, među kojima, borba protiv terorizma, svih vidova ekstremizma i verskog fanatizma predstavlja naš hitan zajednički zadatak. Srbija je opredeljena da sa partnerima u svetu, naročito sa EU, doprinese suzbijanju ovih pretnji na regionalnom, evropskom i globalnom nivou.

Složenost pitanja zahteva koordinirano delovanje i posvećivanje pažnje svim aspektima ovog fenomena na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Srbija je uvek osuđivala terorizam u svim njegovim oblicima i sve vrste ekstremizma i radikalizma bez obzira ko je vinovnik, gde se on sprovodi i koji su motivi izvršilaca i pristalica.

U suočavanju sa ovim izazovima, od kojih je najaktuelniji onaj oličen u delovanju Islamske države, Srbija se odmah priključila aktivnostima na međunarodnom planu i kosponzorisala je jednoglasno usvojenu Rezolucija 2178 u SB UN, uz više puta ponovljenu spremnost da pojača saradnju i koordinira aktivnosti sa svim zemljama u regionu i van njega. Srbija daje svoj doprinos i kao članica Globalne koalicije u borbi protiv Islamske države.

Srbija je veoma brzo promenila Krivični zakonik kako bi bio sprečen odlazak ili tranzit lica preko njene teritorije radi učešća u sukobima u drugim zemljama uvođenjem krivičnih dela za takvo učešće, kao i za organizovanje, podstrekavanje i regrutovanje stranih boraca.

Srbija sa posebnom pažnjom prati fenomen dzihadizma u svetu jer se na njenoj teritoriji i najbližem okruženju registruje širenje ideja radikalnog islama i regrutovanja za dzihad u Siriji i Iraku. Srbija je i sama suočena sa problemom stranih boraca, odnosno sa odlaskom svojih državljana da ratuju u redovima Islamske države, mahom preko radikalnih islamskih propovednika i centara. Njih najviše ima iz Raške oblasti i sa KiM. Broj stranih boraca iz Srbije je relativno mali u odnosu na ukupan broj stranih boraca Islamske države (oko stotinu), ali nije zanemarljiv.

Suzbijanje terorizma i ekstremizma represivnim, vojnim i policijskim merama nije dovoljno. Želim da istaknem da je i današnja rasprava na ovom panelu više nego korisna za sagledavanje komplementarnih mera koje treba da deluju na same korene ovih fenomena. Islamska država potencijalne regrute u Evropi traži među građanima islamske veroispovesti koji se iz različitih razloga osećaju marginalizovani i kao takvi predstavljaju laku metu islamskih fundamentalista.

Veoma je važno pitanje integracije građana svih veroispovesti i političkih ubeđenja u moderno društvo zasnovano na zajedničkim vrednostima i ono je ključno u borbi protiv terorizma, ekstremizma i radikalizma. Integracija podrazumeva i slobodu verskog opredeljenja i pravo na identitet, ali i shvatanje populacije koja se integriše da to nije na štetu njene religijske, etničke i druge pripadnosti i nasleđa.

Posebnu pažnju zaslužuje razmatranje mesta islama u današnjem modernom evropskom društvu i negovanje kulture međuverskog dijaloga u cilju promocije razumevanja i zajedničkih vrednosti. Odgovornost za to zajednički leži na državi i njenim institucijama, verskim liderima i društvu u celini, kako se ne bi stvaralo pogodno tlo za fundamentalističke ciljeve. U tom smislu mora se izbeći svako poistovećivanje islama i ekstremizma i terorizma. Zato posebna pažnja mora biti posvećena paralelnoj borbi protiv islamofobije.

Srbija želi da da doprinos svim merama na međunarodnom planu u pravcu iskorenjivanja ekstremizma i radikalizma i sprečavanja terorističkih aktivnosti. Svaka zemlja bez obzira na veličinu trebalo bi da ima svoju ulogu u skladu sa svojim resursima i mogućnostima, jer terorizam, ekstremizam i radikalizam ne znaju za granice.

Hvala na pažnji."