U svom izlaganju na Seminaru „OEBS - Lakmus test bezbednosne zajednice u razvoju", prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić istakao je u Helsinkiju da ukrajinska kriza predstavlja ne samo izazov, već i pruža mogućnost OEBS-u da se etablira kao uspešan posrednik u procesu pregovora koji bi trebalo da dovedu do rešenja prihvatljivog za sve. Ministar je još jednom podvukao da će se Srbija, kao budući predsedavajući OEBS, truditi da doprinese mirnom rešenju krize.

„Uvaženi ministre Tuomioja,
Poštovani poslanici,
Ekselencije,
Dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je što mogu da učestvujem, na poziv mog kolege ministra Tuomioje u razmeni gledišta o budućnosti OEBS-a i njegovoj ulozi u bezbednosnoj arhitekturi Evrope. Kao naredni predsedavajući, a posebno imajući u vidu krizu u Ukrajini, i predstojeću četrdesetogodišnjicu Helsinškog samita, i Završnog akta iz Helsinkija, smatram ovakve skupove dragocenim. Oni pružaju mogućnost da se neposredno osvrnemo na savremene izazove i da izložimo ideje o tome kako da se ojača OEBS u predstojećem periodu kroz dijalog političkih predstavnika sa civilnim društvom i akademskom zajednicom.

Angažovanje naše dve zemlje u okviru KEBS/OEBS je dugotrajno i datira od njegovih početaka. Finska i ondašnja Jugoslavija su bile ne samo među zemljama osnivačima KEBS već su bile i najaktivnije i istaknutije članice. Kao što vam je svima poznato, prvi sastanak u okviru kontinuiteta KEBS održan je u Beogradu 1977. i 1978. godine. Krajem 2015. godine, posle skoro 40 godina, naša prestonica Beograd će ponovo biti domaćin jednog skupa OEBS na visokom nivou i ja se radujem što ću moći da vas pozdravim tom prilikom.

U godini u kojoj se obeležava četrdesetogodišnjica Završnog akta iz Helsinkija, predsedavanje OEBS predstavlja veliku čast za Srbiju, ali ono dolazi u izuzetno teškom trenutku za Evropu. Suočavamo se sa jednim od najvećih izazova od osnivanja OEBS. Podsećam vas da je pre dve nedelje na marginama Generalne skupštine UN predsedavajući, Švajcarska, organizovala ministarski sastanak na kojem je razmotreno kako ići dalje, kao i uloga naše organizacije u suočavanju sa aktuelnom krizom. Mnogi elementi ove diskusije su aktuelni i u današnjoj debati i želeo bih da se ukratko osvrnem na neke od njih.

Pozdravljamo inicijativu predsedavajućeg, gospodina Didijea Burkhaltera da se procesu Helsinki +40 ubrizga nova energija u narednom periodu. U tom smislu, smatramo predlog da se formira panel istaknutih ličnosti s ciljem da se evaluira aktuelno stanje i izradi predlog niza preporuka u tom smislu, kao korak u ispravnom pravcu. Od danas do Ministarskog saveta u Bazelu, spremni smo da blisko sarađujemo sa Švajcarskom u izradi takvih predloga, kao i da ih formulišemo na način koji bi bio prihvatljiv svim državama učesnicama.

Saglasni smo sa ocenom da kriza u Ukrajini predstavlja veliki izazov za evropsku bezbednost i da dovodi u pitanje sam koncept koji se zasniva na osnivačkim političkim dokumentima, kao što su Završni akt iz Helsinkija, Pariska povelja za novu Evropu iz 1990. godine i Istanbulska povelja za evropsku bezbednost iz 1999. Umesto duha saradnje, sada preovlađuje nepoverenje. Naravno, to nije prvi veliki izazov za evropsku bezbednost od kraja Hladnog rata. Nažalost, brojna nerešena političko-vojna pitanja su negativno uticala na eroziju poverenja između država učesnica OEBS. Štaviše, aktuelna situacija u Ukrajini zaoštrila je takvo stanje. S druge strane, perspektiva uspešnog rešavanja ove krize potencijalno može da sadašnje bezbednosno okruženje transformiše u međusobno korisnu bezbednosnu zajednicu kojoj odavno težimo. Iz tog razloga, u našim diskusijama često govorimo o ovoj krizi kao onoj koja ne samo da predstavlja izazov, već i pruža mogućnosti.

U protekle četiri decenije, OEBS se postepeno razvijao. U okviru njega sistematski su razvijani fleksibilni i sofisticirani mehanizmi za efikasno rešavanje svih faza ciklusa sukoba, posebno imajući u vidu rano uzbunjivanje i rano preduzimanje akcije. To je bilo moguće zahvaljujući postojanju političke volje država učesnica da se angažuju u procesima saradnje kao i zbog neutralnog i sveobuhvatnog karaktera OEBS kao bezbednosne organizacije.

Da bi OEBS i dalje bio relevantan, bitno je da se dalje osnaže njegovi kapaciteti i mehanizmi za aktivni odgovor na konflikte, počev od ranog upozorenja do post-konfliktne rehabilitacije i pomirenja, kao i da bi se ostvarili konkretni rezultati u oblasti stabilizacije prilika na terenu. Imajući u vidu iskustva na Zapadnom Balkanu, želim da istaknem da se konkretna i održiva rešenja mogu postići isključivo putem konstruktivnog političkog delovanja i dijaloga. Iskoristio bih ovu priliku da podvučem da podržavamo obnovljene i sistematičnije napore OEBS na planu jačanja njegovih kapaciteta posredovanja, što je oblast politike, koliko je meni poznato, koji Finska snažno podržava, kako u UN, tako u OEBS. Radujem se što ću raditi u bliskoj saradnji sa vama na ovim pitanjima tokom našeg predsedavanja.

Istovremeno, na ove procese i krizu u Ukrajini bi trebalo gledati i u izraženijem holističkom kontekstu, što bi trebalo da dovede da predupredi ponavljanje takvih situacija na prostoru OEBS u budućnosti. Kako bi se to postiglo, države učesnice bi trebalo da rade na ponovnom učvršćivanju konsenzusa o evropskoj bezbednosti, pre svega tako što će potvrditi osnovne norme, principe i obaveze OEBS, kao i njihovo puno sprovođenje u dobroj veri. Od samog početka ukrajinske krize, u mnogim prilikama smo isticali naš stav o normama i vrednostima kojima bi trebalo da se rukovode države u svom nastupu na međunarodnoj sceni, na bazi poštovanja međunarodnog prava, sadržanog u Povelji UN, kao i dijaloga kao načina za mirno rešavanje kriza.

U svetlu najnovijih događanja u Ukrajini, očekujemo da će Protokol iz Minska i potonji Minski memorandum o sprovođenju prekida vatre označiti početak sveobuhvatnog mirovnog procesa, koji će ne samo osigurati bezbednost na terenu, već i omogućiti uslove za inkluzivne političke procese u okviru Ukrajine. Specijalna posmatračka misija u Ukrajini treba da odigra ključnu ulogu u tom smislu. Sama činjenica da OEBS predstavlja prvu organizaciju koja je odgovorila na krizu u Ukrajini osnivanjem ove misije, ukazuje na značaj OEBS kao regionalnog bezbednosnog aranžmana u skladu sa Glavom VIII Povelje UN. Odgovor OEBS-a u tako teškim okolnostima naglašava komparativnu prednost ove organizacije, njenu relevantnost i sposobnost da pruži doprinos u rešavanju postojećih izazova koji proizilaze iz ove krize. Postojeći politički napori zajedno sa daljim proširenjem specijalne posmatračke misije dodatnim osobljem, opremom, i sredstvima, što je neophodno da bismo krenuli napred. Nadamo se da bi to sa svoje strane moglo da posluži kao katalizator za obnovljeni sveobuhvatni dijalog o evropskoj bezbednosti.

Ukrajinska kriza je neprijatno podsećanje na hitnost preduzimanja zajedničke akcije i pristupa koji se zasniva na dijalogu. I pored aktuelnih izazova i dalje postoje oblasti od zajedničkog interesa koje bi trebalo ispitati u što većoj meri radi stvaranja okruženja u kojem bi se moglo obnoviti poverenje među državama članicama. Smatramo da proces Helsinki +40 i dalje pruža adekvatan okvir za rešavanje ovih pitanja. Ovaj proces bi trebalo nastaviti upravo zbog izazova sa kojima se suočavamo proteklih meseci. Diskusije o oživljavanju uloge OEBS bi trebalo da obuhvate razmišljanja o aktuelnim događajima i odgovarajućim iskustvima Organizacije. U zajedničkim nastojanjima i saradnji trebalo bi da izvučemo pouke kako iz pozitivnih, tako i negativnih iskustava, i da radimo na mirnom rešavanju krize u Ukrajini. Istovremeno, treba da težimo ponovnom učvršćivanju evropske bezbednosti kao zajedničkog projekta i da ojačamo ulogu i kapacitet delovanja OEBS.

Nadam se da će nam iduće godine u Beogradu kada budemo obeležavali četrdesetogodišnjicu naše organizacije, okolnosti omogućiti da ostvarimo suštinski napredak u našim razmatranjima u okviru procesa Helsinki +40. Mi naravno ne znamo kakav će biti konkretan ishod tog procesa. Ipak očekujemo da će se Beograd, kao i Helsinki, ponovo pojaviti u pozitivnom svetlu u istorijskom kontekstu OEBS.

To je u skladu sa našim ciljem o transformisanju Srbije u dugotrajnog pozitivnog doprinosioca evropskoj bezbednosti.

Na kraju, želeo bih da se još jednom zahvalim za ovu priliku da vam se obratim povodom teme od izuzetne važnosti za predstojeće predsedavanje Srbije i budućnost OEBS. Nadam se da će naša današnja debata doprineti zajedničkom poduhvatu izgradnje jakog OEBS u uslovima bezbednosnog okruženja u Evropi koje je u stalnom razvoju.

Hvala na pažnji."