U opširnom intervjuu prestižnom magazinu "Parlament" (The Parliament), ambasador Srbije pri EU Duško Lopandić govori o procesu pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji, koji uživa široku podršku javnosti, ali i o izazovima s kojima se sreće proces proširenja evropske porodice naroda.

"Godina 2014. je bila značajna za Srbiju i za njen put ka članstvu u Evropskoj uniji. Početkom godine, 21. Januara 2014. otpočeli su pristupni pregoviri za članstvo. U martu, održani su parlamentarni izbori koji su u Narodnu skupštinu doveli isključivo proevropske stranke, bez obzira da li se radi o vladinoj većini ili o strankama opozicije. Nova srpska vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, najavila je vrlo ambiciozne ekonomske reforme koje imaju za cilj, između ostalog, smanjenje budzetskog deficita, kompletiranje procesa privatizacije, izmene sistemskih ekonomskih zakona, poput zakona o radu, zakona o stečaju i zakona o javnoj administraciji, kao i mere koje će omogućiti jednostavnije uslove poslovanja i veće privlačenje stranog kapitala. Iako je Srbija tokom 2013. zabeležila neke vrlo pozitivne ekonomske rezultate, poput porasta izvoza za 26% i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita za četvrtinu, ove podatke je zasenilo negativno stanje u sektoru javnih finansija (porast spoljne zaduženosti) kao i produžetak vrlo visoke nezaposlenosti. Ovogodišnje ekonomske teškoće su pojačane teškoćama nastalim nakon katastrofalnih majskih poplava koje su pogodile veliki deo Balkana i zbog kojih je Evropska komisija uz podršku Francuske i Slovenije organizovala posebnu donatorsku konferenciju za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu (16. jula 2014).

Proces pristupanja u Evropsku uniju predstavlja glavni spoljnopolitički prioritet za Vladu Srbije koji je istovremeno usko povezan i sa procesom internih političkih i ekonomskih reformi i celokupne evropeizacije društva. Pristupanje ima široku podršku u javnosti (oko 55% anketiranih građana podržava članstvo u EU) iako postoji svest da se radi o procesu koji neće biti ni brz ni jednostavan. Članstvo u Uniji se posmatra kao način za pristupanje zajednici sa kojom srpsko društvo deli iste političke i društvene vrednosti. Ono predstavlja i važan način za modernizaciju privrede i cele državne administracije.
Proširenje Evropske unije je donekle postalo žrtva vlastitog uspeha u javnosti država članica EU, što je dovelo do pojave političkog „zamora" koji se odražava na ritam i metodologiju tekućih i budućih pregovora o članstvu na zemlje Zapadnog Balkana. Prema takozvanom „novom pristupu" pregovorima, pojedine teme, koje su u ranijim ciklusima proširenja imale samo uzgredan značaj (poput pitanja funkcionisanja pravosuđa i unutrašnjih poslova) sada se razmatraju tokom celokupnog procesa pregovora. Prema „progovaračkom okviru" EU za pregovore sa Srbijom, poglavlja 23 („pravosuđe i osnovna prava") i 24 („pravda, sloboda i bezbednost") bi trebalo da budu otvorena u ranoj fazi pregovora, što neke države članice tumače kao preduslov za otpočinjanje pregovora za bilo koje od ostalih 35 poglavlja u pregovorima o pristupanju. Kada je u pitanju pristupanje Srbije, pregovori o članstvu imaju i posebnu specifičnost u činjenici da je konačni završetak prergovora uslovljen i obavezom tzv. „sveobuhvatne normalizacije" u odnosima između Beograda i Prištine. Proces tzv. „dijaloga" na liniji Beograd-Priština je na izvestan način pod nadzorom država članica EU putem posebnog pregovaračkog poglavlja 35 u okviru kog se razmatra stanje u procesu normalizacije i primene Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine.

U toku ove godine, tokom grčkog predsedavanja Unijom, Srbija i Evropska unija organizovale su ukupno 32 sastanka takozvanog „analitičkog pregleda" („screening") pravnih tekovina Unije i pravnog sistema Srbije, što predstavlja tehnički preduslov za dalje progovore, odnosno za otvaranje pojedinih pregovaračkih poglavlja. U toku prvog semestra 2014. održani su „eksploratorni" i „bilateralni" skrininzi za ukupno 13 poglavlja, dok su samo „eksploratorni" skrininzi održani za 6 poglavlja. Očekuje se da će na narednoj pristupnoj konferenciji tokom italijanskog predsedavanja, verovatno u oktobru ove godine, biti otvorena prva poglavlja za pregovore (to bi moglo biti poglavlje 32 – finansijska kontrola, uz poglavlje 35 o procesu normalizacije odnosa sa Prištinom). Ceo proces skrininga bi trebalo da se završi u prvom tremestru 2015. godine. Prema planu Vlade Srbije, celokupni pregovori o pristupanju bi trebalo da budu završeni do 2018. godine, a članstvo u EU realizovano do početka narednog finansijskog ciklusa EU (oko 2020).

Postavlja se, međutim i pitanje, kakvoj će Uniji Srbija pristupiti za oko pola decenije, onda kada budu završeni pregovori o članstvu? Tokom poslednjih godina, Evropska unija je prošla težak i kompleksan proces reformi iniciranih stupanjem na snagu Lisabonskog ugovora dok su dugotrajna ekonomska i finasijska kriza i kriza evrozone otovorili neka od suštinskih pitanja povezanih sa načinom funkcionisanja i nadležnostima Unije. Ova godina otvara i novi politički ciklus u nikada završenoj transformaciji EU. Izbori za Evropski parlament su s jedne strane potvrdili jačanje evropskeptičnih i ekstremnih stranaka u pojedinih državama članicama EU. S druge strane, proces izbora Spitzenkandidaten za predsednika nove Evropske komisije daje dodatnu demokratsku legitimnost institucijama Unije i potvrđuje postepeno zaokruživanje EU u zajednički politički prostor na kome se na nivou cele Unije debatuju i rešavaju specifična politička pitanja. Srbija je zainteresovana za dalje jačanje EU kao funkcionalne i demokratske zajednice nacionalnih država. Podržavamao izgradnju Unije – jedinstvene zajednice mira i prosperiteta - koja će biti spremena da pruži adekvatne odgovore na zahteve njenih građana na ekonomskom i socijalnom planu, kao i da bude sposobna da u interesu država članica efikasno deluje u sve složenijim međunarodnim okolnostima."