Zajedničke sednice vlada Srbije i Slovenije, od kojih je jedna održana u Beo¬gradu 2013. godine, a naredna je planirana za 2014. u Ljubljani, prilika su za unapređenje odnosa dve zemlje. Govoreći o značaju ovih sednica za bilateralne odnose, Snežana Janković, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije kaže da je prva zajednička sednica Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije, održana u oktobru prošle godine, bila prilika za dalje produbljivanje dobrih bilateralnih odnosa. "Sagledali smo stanje u konkretnim oblastima i mogućnosti za njihov dalji razvoj, a potpisali smo i pet međudržavnih sporazuma. Fokus je bio na ekonomskim pitanjima, pa je potpisan i Memorandum o razumevanju o ekonomskoj saradnji na trećim tržištima. Interes i prostor za unapređenje saradnje sa Slovenijom postoji i u oblasti infrastrukture, saobraćaja, energetike, telekomunikacija, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Predstojeća, druga po redu zajednička sednica dve vlade, prilika je da se izvrši presek stanja i da vidimo dokle se stiglo u realizaciji dogovora. "

■ Osim na privrednom planu, gde se Slovenija vrlo visoko rangira po visini investicija u Srbiju, koje oblike saradnje dve zemlje je još bitno istaći?
- Imamo dobru saradnju na multilateralnom planu i u regionalnim forumima. Intenzivnu saradnju ostvarujemo u oblasti prosvete, nauke i kulture. Prilikom zajedničke sednice dve vlade potpisan je i Protokol između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Ministarstva za obrazovanje, nauku i sport Republike Slovenije o saradnji u oblasti obrazovanja. Univerziteti u Beogradu i Novom Sadu imaju potpisane ugovore o saradnji sa Univerzitetom u Ljubljani, dok Univerzitet u Kragujevcu sarađuje sa Mariborskim uni¬verzitetom. U toku prošle godine realizova-ne su mnogobrojne kulturne manifestacije, izložbe i pozorišna gostovanja.

■ Kako se odvija rešavanje pitanja nasledstva SFRJ između Srbije i Slovenije i dokle je taj proces stigao?
- Kada je u pitanju Sporazum o sukcesiji i Aneks B, koji se bavi pitanjima raspodele diplomatske i konzularne imovine, na zajedničkoj sednici vlada potpisano je Pismo o namerama, na osnovu koga je rešeno pitanje ambasadorske rezidencije u Rimu, što je bilo jedno od otvorenih pitanja izme¬đu dve države.
Obe zemlje pokazuju punu spremnost na saradnju u okviru pregovora o sukcesiji, o čemu govore redovni i intenzivni kontakti dve strane. Srbija i Slovenija prilaze problemu otvoreno i sa željom da se ova pitanja reše što pre.

■ Srbija i Slovenija učestvuju zajedno i u međunarodnim projektima kakav je Južni tok. Na koji način učešće u takvim projek¬tima unapređuje saradnju dve zemlje?
- Interes obe zemlje je intenziviranje sarad¬nje u oblasti energetike, za šta ima mnogo mogućnosti. Na zajedničkoj sednici dve vlade potpisan je Memo¬randum o razumevanju o saradnji u oblasti energetike između Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbi¬je i Ministarstva infrastrukture i prostornog planiranja Republike Slovenije. Dogovorena je i poseta ministarke za energetiku Zorane Mihajlović Republici Sloveniji.
Učešće u međunarodnim projekti¬ma kakav je južni tok otvara prostor za proširenje ekonomske saradnje između privrednih preduzeća dveju zemalja.

■ Na koje je sve načine manifestovana slovenačka podrška evrointegracijama Srbije i koliki je njen značaj?
- Veoma smo zahvalni Sloveniji na njenoj kontinuiranoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija, kao i na aktivnom angažovanju prema zemljama članicama EU po pitanju proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana.
Saradnja u oblasti evrointeracija traje još od 2003. godine, kada smo potpisali Sporazum o razvojnoj saradnji, koji predstavlja pravni osnov za saradnju u oblasti evropskih integracija. Odvijaju se aktivnosti tehničke i razvojne pomoći, koja se realizuje kroz direktnu saradnju partnerskih institucija dve države. Slovenija je ponudila svoje iskustvo i pomoć u procesu evrointegracija, pa su održane bilateralne konsultacije u oblasti evropskih integracija i regionalnih inicijativa između dva ministarstva spoljnih poslova, u martu prošle godine u Ljubljani. Očekujemo nastavak konsultacija tokom ove godine. Uvažavamo i aktivnu ulogu koju je Slovenija odigrala u procesu liberalizacije viznog režima sa zemljama EU.