Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić u intervjuu za Naše novine ekskluzivno otkriva da će u januaru konačno biti imenovani ambasadori u Vašingtonu, Berlinu i Pekingu, a da će ukupno 62 ljudi na nivou svih ministarstava, koji su trenutno na obuci, od 21. januara krenuti u lobiranje za Srbiju. Šef srpske diplomatije priznaje i da je u svakodnevnom kontaktu sa svojim prethodnikom Vukom Jeremićem i da se sa evropskim zvaničnicima poput Ketrin Ešton i Štefanom Fileom čuje i po nekoliko puta dnevno.

Kada se osvrnete na 2013. jeste li zadovoljni? Koju biste ocenu dali sebi?
- Ocene ostavljamo drugima, a mi smo se trudili da najprofesionalnije radimo posao za koji smo zaduženi. Mislim da može još bolje, ali ponosan sam na to kakva je danas pozicija naše zemlje u međunarodnim odnosima i kako nas tretiraju. U mojoj 35-godišnjoj karijeri doživeo sam da Srbiju uvažavaju, da se o njoj izjašnjavaju na najpozitivniji mogući način, što je nešto što se nije događalo ranije. Srbija danas biva pitana za mišljenje, što ranije nije bio slučaj. Bili smo tretirani kao zemlja koja produkuje probleme, a sada nas pitaju o međunarodnoj krizi, o rešenju spornih pitanja... Srbija je izabrana u EK-OSOK, ekonomsko-socijalni savet UN-a, što je jedan od jasnih pokazatelja kako se Srbija tretira danas. Imamo odlične odnose sa evropskim prestonicama, dnevnu komunikaciju sa zvaničnicima EU. Svake nedelje smo u kontaktu sa Ketrin Ešton, Štefan Fileom, donedavno Gidom Vesterveleom... Dalje, razvili smo dobre odnose sa Kinom, Moskvom, Vašingtonom... Imate situaciju da se u Pekingu promeni čitavo rukovodstvo i novo kinesko rukovodstvo prvo pozove baš predsednika Srbije! Sada razmišljamo kada da predsednik ide u jugoistočnu Aziju, Mjanmar, Vijetnam, Laos, koji je „baterija" čitave regije, jer se tamo prave najveće hidrocentrale na svetu, ta poseta može da otvori mnoge poslovne mogućnosti.

U vreme Vuka Jeremića, akcenat diplomatije bio je na lobiranju protiv nezavisnosti Kosova. Na čemu je danas?
- Nastavili smo da radimo to što je radio Jeremić, ozbiljnost tretiranja te teme ne da nije opala već je još više zaoštrena. Paralelno, radili smo da popravimo odnose sa zemljama u regionu, jer nas mnogo toga spaja. I to što nas spaja biće u prvom planu kada čitavo područje uđe u EU i moći ćemo iz toga da izvučemo višestruke koristi.

Kada smo kod Jeremića, čujete li se sa njim, konsultujete li se oko donošenja važnih odluka?
- Čujemo se. U stalnom smo kontaktu. Kada imam dilema, konsultujem se sa ljudima koji su stručniji od mene za određenu oblast. A zna se kome pripadaju velike odluke - Vladi. Na Vladu idem sa predlozima koji su autentični i moji. Iza mene stoji 35 godina rada, tako da se teško mogu zbunjivati na spoljnopolitičke teme.

Spomenuli ste Vladu. Koliko ima upliva politike u diplomatiju? Koči li vas to u radu?
- Zaposlio sam se dok je šef diplomatije bio Josip Vrhovec, kome je glavni šef bio Tito. E, sad vidite koliko dugo pamtim. I sasvim je sigurno da se nije desilo u našoj istoriji da diplomatija ima ovakav stepen samostalnosti. Tumačim to zdravim razmišljanjem stranaka na vlasti, koje shvataju da je sistem najvažniji i da je država bitnija od svake stranke pojedinačno. Tako da na mene ne da nema uticaja, recimo, da me neki „moćnik" pozove i naredi da nekoga angažujem, to vam najodgovornije tvrdim. Tako sam i ja biran, SNS je imao odvažnost i širine da me postavi za šefa diplomatije iako nisam njihov član. Profesionalizam i državni interesi su im očigledno bili najvažniji.

Ipak, čini se da je u praksi drugačije. Poslednji primer: kuma Danice Drašković Snežana Miljanić postavljena je za generalnog konzula u Minhenu. Kako reagujete na česte opaske da SPO kadrira u MSP-u?
- Miljanićeva je bila generalni sekretar u ovom ministarstvu četiri -pet godina. Uostalom, da imam uvek idealno rešenje, posegao bih za njim. Nekada ga nemate jer nije rađeno na tome. Dekadu i po je u diplomatiji bilo „uletanja" sa strane, angažovanja ljudi iz stranačkih i interesnih grupa, popunjavana su mesta koja inače pripadaju profesionalcu. U Srbiji svi vole da budu ambasadori. Mislim da nema nijednog Srbina koji misli da ne bi mogao da bude ambasador. I sad odjednom treba da produkujem sve same profesionalce! To nije realno. Pokušavam maksimalno, do sada sam predložio skoro 100 odsto profesionalaca i oni su prošli.

Dakle, da li SPO kadrira u vašem ministarstvu?
- To je najveća besmislica. Kadriram načelno ja, budite uvereni. Mogu neki mitomani da umišljaju nešto, ali odluke donosi ministar. Činjenica je da je u MSP-u ostao neko ko je u vreme Vuka Draškovića doveden u ministarstvo. Pa, ja sam iz Titovog vremena, da li to znači da Tito kadrira sa neba?

Smenili ste mnoge ambasadore, što je diglo veliku prašinu. Šta je odlučivalo, politička ili profesionalna nepodobnost?
- Meni je bitno da li ambasadori dobro rade posao, a ne da li je neko član neke stranke. I ne znam ko je član koje stranke, oni se posle sami javno izjasne. A kad im kažem da su neki drugi članovi te iste stranke ostali u službi, onda oni ostanu bez reči. U službi sede ljudi koji znaju posao, a oni koji ne znaju, bivaju vraćeni. I to je bilo jedino merilo za opoziv. Stručan, posvećen i skroman ambasador prolazi odlično. A neki sami za sebe kažu da su najbolje diplomate, što pravi diplomata nikad ne radi.

Da li su neki ambasadori koje je postavio DS zaslužili da ponovo budu diplomate, recimo Zorica Tomić?
- Zorica je odlično radila svoj posao. Video sam je na delu, da je dobra, da je popularna i da na dopadljiv način emituje ono što je politika naše države.

Smenili ste ambasadore u Vašingtonu, Pekingu u Berlinu, još nisu postavljeni novi. Žalili ste se da nemate kadrove, mnogi su komentarisali da je to poslalo lošu sliku o Srbiji?
- Pauza između povlačenja i postavljenja novog ambasadora postoji, to je diplomatska praksa. Praktično ne postoji slučaj da istog dana ode stari, a dođe novi ambasador. Jeste da pauza od godinu dana nije dobra, ali stalno radimo na tome da bismo našli nekog ko je izvanredan. Za Vašington imam dva predloga, mislim da će uskoro biti i treći. U januaru ćemo to rešiti, to nije nikakvo kašnjenje. Imam ideju i za NATO. U Kini nemamo ambasadora, ali imamo odličnu otpravnicu poslova.

Da ne čuvate to mesto u Kini za sebe?
- Ne i to mogu da vam potpišem. Ali predložim jednog, drugog i onda posle dosta promišljanja ispadne da ipak nije najbolje rešenje. Kao što sam rekao, u Pekingu imamo otpravnicu poslova koja je završila kineski jezik, koja je ponikla u MSP-u i radi odlično. I Kinezi su zadovoljni sa njom.

Jesu li odnosi sa Kinom u opadanju zbog toga?
- Nisu, a ko priča drugačije ne razume se u posao.

Dobili smo datum za početak pregovora sa EU. Da li ćete od 21. januara pojačati lobiranje za Srbiju?
- Ogroman deo našeg sistema biće usmeren upodobijavanju sa standardima EU. Sada spremamo ljude koji će lako da pregovaraju i zastupaju naše stavove. Tog dana biće samo svečani, ceremonijalni deo, ali kasnije kreće „rudarski" posao. Iz svih ministarstva prave timove, a naša misija pri EU u Briselu ima dvadesetak ljudi i moraćemo to da pojačamo. Ali moramo da budemo usklađeni sa mogućnostima jer znamo da ministar Lazar Krstić ne voli da se mnogo troši. Ipak, ako hoćeš uspešne pregovore, moraš da pojačaš stručno ljudstvo. Trenutno 26 mladih prolaze kroz obuku na Diplomatskoj akademiji, a iz svih drugih ministarstava spremamo ukupno 36 ljudi.

Da li nešto može da nas uspori na putu ka EU? Recimo, priznavanje nezavisnosti Kosova.
- Kosovo nas neće ukočiti i svi koji tvrde drugačije, ne poznaju suštinu pitanja. Moramo da omogućimo da ljudi na tom prostoru žive bolje, da se kreću nesputano, da život teče... Ali nećemo da priznamo Kosovo.

Kakvo je vaše mišljenje o dodeli Nobelove nagrade za mir premijeru Ivici Dačiću i Hašimu Tačiju?
- Voleo bih da dobije tu nagradu jer je to priznanje Srbiji. Setite se šta je donedavno govoreno o Srbiji. E, sad zamislite da predsednik Vlade te omražene Srbije dobije najveće priznanje u međunarodnim odnosima. A oni koji tvrde da je to korak ka priznavanju nezavisnosti Kosova - greše.

Šta radite po pitanju prava Srba u Hrvatskoj? Pitanje ćirilice izazvalo je veliki problem.
- Sve što možemo. I ministarka Vesna Pusić radi sve što može, čak se i ona ograđuje od spornih poteza. A kada me neki koji umišljaju da su bolji Srbi od mene pitaju šta sam preduzeo, onda ih upitam šta to treba da radim, da zaratimo sa Zagrebom? Besmislice i gluposti! Pokušavam sve, u saradnji sa ta-mošnjom vlašću, da se ružne pojave nikada ne ponove.

Koji su konkretiii rezultati vašeg rada u protekloj godini?
- Od prvog januara ćemo pomagati švajcarcima da predsedavaju OEBS-om, što je veliko priznanje Srbiji, a 2015. godine, kada mi budemo predsedavali, proslavljaće se 40-godišnjica Helsinškog akta, biće u Beogradu prisutne zemlje od Vankuvera do Vladivostoka.I ako bude malo sreće, dobre volje, imaćemo dokument koji će dati smernice za dalju izgradnju evropske budućnosti, na novim osnovama bezbednosne strukture.