Kao profesionalnom diplomati koji je svoju karijeru gradio upravo u ovoj kući i kome je istinski stalo do njenog uspešnog rada, nikada ne mogu da budem sasvim zadovoljan. Učinjeni su značajni pomaci, vraća se duh profesije u Ministarstvo i dostojanstvo jednog teškog i zahtevnog zanata, koji traži mnogo znanja i truda da se njime ovlada.

Mislim da je ovo ministarstvo svojim angažovanjem dalo važan doprinos naporima rukovodstva naše zemlje za unapređenje njenog međunarodnog položaja. Naš cilj je uvek bio da diplomatija istinski bude u funkciji razvoja države i društva i smatram da smo postavili dobre osnove za to, navodi u razgovoru za Danas Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova Srbije, ocenjujući rad MSP u 2013. godini.
Šef srpske diplomatije ukazuje da su otpočinjanje pregovora o punopravnom članstvu u Evropskoj uniji kao priznanje za sprovedene reforme, jednogodišnje predsedavanje Generalnom skupštinom UN, izbor u Ekonomsko-socijalni savet svetske organizacije, samo neka od dostignuća srpske diplomatije i državnog rukovodstva.

„Podsetio bih i da smo izabrani za predsedavajućeg OEBS 2015. godine. Takođe, intenzivirani su kontakti i uspostavljeni raznovrsni vidovi saradnje sa državama širom sveta, kako bilateralno, tako i u okviru međunarodnih organizacija. Uprkos teškoj ekonomsko-finansijskoj situaciji u svetu, doprineli smo pozicioniranju Srbije visoko na listi potencijalnih destinacija za ulaganja stranih investitora. Srbija je danas istinski faktor mira i stabilnosti u regionu. Odnosi sa našim neposrednim okruženjem su poboljšani, a poverenje u našu zemlju raste", ističe ministar Mrkić.

Koji će biti prioriteti srpske diplomatije u nastupajućoj godini?

- Verujem da su prioriteti dobro poznati. Tu pre svega mislim na uspešno i pravovremeno sprovođenje svih aktivnosti vezanih za proces pridruživanja i pregovore sa EU, dalje unapređenje odnosa sa susedima, kao i sa ključnim faktorima na međunarodnoj sceni. Svakako nećemo zapostaviti ni odnose sa našim tradicionalnim prijateljima među zemljama u razvoju.

Primarni cilj ostaje zaštita naših interesa na Kosovu i Metohiji. Nastavićemo napore za rešavanje ovog pitanja diplomatskim sredstvima, kroz dijalog, u cilju normalizacije i poboljšanja uslova života srpskog i drugog nealbanskog stanovništva u Pokrajini. Srpska diplomatija će, takođe, u maksimalnoj mogućoj meri biti u funkciji ekonomskog razvoja Srbije i privlačenja stranih investicija.

Kada će se ranije najavljen Predlog zakona o spoljnim poslovima naći pred narodnim poslanicima i šta je razlog kašnjenja?

- Nacrt zakona je upućen u redovnu proceduru. Prikupljanje mišljenja drugih resora je u finalnoj fazi, nakon čega će nacrt biti upućen na vladu, a zatim i u skupštinsku proceduru. Njegova izrada je iziskivala određeno vreme jer se na pripremi radilo temeljno, uz sveobuhvatne konsultacije sa strukom, drugim resornim i nadležnim organima, uz uporedne analize sa zakonskim rešenjima drugih država.

Naglašavam da za nas to nije običan zakon, koji bi trebalo da reguliše funkcionisanje jedne državne službe. Smatramo ga važnim instrumentom u već započetom procesu reformisanja, profesionalizacije i modernizacije naše diplomatske službe. Jasno je da su informatička revolucija, globalizacija, integracije, promenile današnji svet i nova diplomatija ne može da funkcioniše po starim modelima.

Naglasak je sve više na ekonomskim temama, potrebno je brzo reagovati na određene situacije. Želimo da naše diplomate budu sposobne da odgovore izazovima modernog doba, dostojno reprezentuju svoju zemlju i promovišu je na najbolji mogući način. Preduslov za takvu službu je upravo zakon koji će nam dati više fleksibilnosti u odnosu na druge segmente državne administracije, a istovremeno postaviti veoma visoke standarde za zapošljavanje i napredovanje u službi. Na primer, pojedini kriterijumi za napredovanje u službi biće u slučajevima visokih diplomatskih zvanja mnogostruko pooštreni u odnosu na važeći zakon. Kada se zakon usvoji, tražićemo da nam se omogući da odmah raspišemo javni konkurs za mlade diplomate, koji će biti odabrani po strogim kriterijumima.

Da li se uskoro može očekivati imenovanje novih ambasadora u državama poput SAD, Kine i Nemačke?

- Kao što sam i ranije otvoreno ukazivao, situacija u Ministarstvu nije idealna, kao uostalom ni u drugim delovima administracije, ali je ipak zadržano osnovno jezgro profesije i mi i dalje imamo kvalitetne kadrove koji mogu da odgovore zahtevima ovih značajnih dužnosti. Za države koje ste pomenuli nastojimo da pronađemo najbolja moguća rešenja. Postoji nekoliko predloga i o tome će nadležne institucije odlučivati uskoro, najverovatnije u drugoj polovini januara. Ukazao bih na činjenicu da je izbor ambasadora deo redovnih aktivnosti i uobičajene diplomatske prakse i da medijske spekulacije s tim u vezi mogu biti samo kontraproduktivne i štetne po ugled naše zemlje.

Na koji način se Ministarstvo priprema za prvu međuvladinu konferenciju sa EU, zakazanu za 21. januar? Ima li kakvih teškoća u tom procesu?

- Sve dosadašnje aktivnosti, a posebno od junskog zasedanja Evropskog saveta, u funkciji su priprema za ovu konferenciju. Ministarstvo spoljnih poslova je u stalnoj komunikaciji sa drugim nadležnim resorima uključenim u pripremne aktivnosti, posebno sa kabinetima ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, glavnog pregovarača, kao i s vladinom Kancelarijom za evropske integracije. Naša koordinacija u tom procesu odvija se redovno i bez smetnji.

U Ministarstvu su postavljene organizacione pretpostavke za uspešno izvršavanje svih zadataka na ovom planu, a planirano je i da početkom 2014. godine znatno ojačamo našu misiju pri EU u Briselu, slanjem eksperata iz oblasti poreske politike, poljoprivrede, pravosuđa i drugih sektora. Buduća organizaciona struktura Misije će biti fleksibilna, u smislu da će se eksperti iz drugih resora upućivati u zavisnosti od procenjenih potreba, prema složenosti poglavlja koja su predmet pregovora, vodeći računa o potrebi stalne interakcije sa službama EU.

Da li će u skorije vreme biti objavljeni rezultati istraga koje je Ministarstvo pokrenulo protiv nekih diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i šta su osnovni predmeti te istrage?

- Mogu sa punom odgovornošću da kažem da ovo ministarstvo racionalno troši državna sredstva, te da su pokušaji zloupotreba izuzetno retki. Velika većina naših službenika savesno i domaćinski raspolaže sredstvima ambasada i konzulata. Konkretnim slučajevima zloupotreba se bave nadležne službe, koje su veoma odgovorne. Komisija Ministarstva pokrenula je disciplinske postupke protiv jednog broja zaposlenih zbog težih povreda dužnosti. Javnost će o svemu biti obaveštena kada dođe vreme, a možete biti uvereni da se neće tolerisati oni koji ne rade kako treba i na taj način nanose štetu našoj državi, narušavaju njen ugled i bacaju senku na rezultate najvećeg broja službenika, koji odgovorno obavljaju svoje dužnosti.