Stalni dijalog i rešavanje otvorenih pitanja, poruka je nakon sastanka dvojice predsednika, Tomislava Nikolića i Ive Josipovića, na kome je najviše bilo reči upravo o problemima koji opterećuju odnose dve države.

Nikolić je rekao da i on i njegov hrvatski kolega daju punu podršku vladama u rešavanju otvorenih pitanja, unapređenju biletralne i ekonomske saradnje ističući da je Srbiji stalo do otopljavanja odnosa pre svega zbog srpske manjine u Hrvatskoj.

Predsednik Srbije je kao najveće probleme u odnosima dve zemlje naveo pre svega nemogućnost uživanja prava na upotrebu srpskog jezika i pisma, česte slučajeve ugrožavanja bezbednosti, tretiranje Srba kao okupatora i četnika u udzbenicima...

On je takođe rekao da postoji izražena pojava etnički motivisanih sukoba i govora mržnje protiv Srba kao i da u pojedinim županijama nema škola srpske nacionalne manjine, kao i da ne postoji redakcija programa na srpskom, a da problemi opterećuju problemi povratka imovine Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

"Želimo otvoreni i konstruktivni dijalog... Uveren sam da smo napravili iskorak ka poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske", poručio je Nikolić i dodao da je važno što Hrvatska podržava Srbiju u procesu evropskih integracija i unapređenju regionalne saradnje.

On je rekao da je potrebno definisati vremenski okvir za rešavanje otvorenih pitanja i da međudržavne komisije i radne grupe, koje rade na konkretnim pitanjima treba ubrzano da nastave posao.

Hrvatski predsednik je istakao da je napravljen napredak u brojnim segmentima i da to pokazuje da Srbija i Hrvatska mogu bolje, ali je takođe naveo niz problema u odnosima dve zemlje, naglasivši da je ipak najvažnije da se reši pitanje nestalih.

"To je vrhunski problem, moralni i pravni", rekao je Josipović navodeći da je rešavanja tog pitanja pretpostavka konačnog i punog sređivanja odnosa dve države.
Josipović je naveo da Hrvatska traži 1689 osoba, 953 nestalih u periodu 1991. i 1992. godine, pretežno Hrvata, i 736 nestalih 1995. godine, pretežno Srba i dodao da se podaci o nestalima mogu naći i iz izvora u Srbiji i ponovio da je to pitanje suštinsko.

Konstatovao je da su dve vlade zastale kod rešavanja pitanja granica, pomenuvši da ukoliko taj problem ne bude mogao da se reši treba koristiti iskustvo koje je Hrvatska imala sa Slovenijom gde je upotrebljen mehanizam međunarodnog prava.

"Pitanje granica ne može ostati zauvek otvoreno", poručio je Josipović dodavši da Hrvatska nije zadovoljna ni načinom na koji se razrešava pitanje sukcesije.
Pomenuo je i da slične probleme kakve ima srpska manjina u Hrvatskoj, a o čemu je govorio Nikolić, ima i hrvatska manjina u Srbiji, ali i je posebno ukazao da je problem izbeglica zajednički.

Navodeći da je mali broj izbeglih iz Hrvatske u Srbiji, ali i da ima 40.000 Hrvata koji su izbegli iz Srbije i većinom se nisu vratili, Josipović je istakao da, osim što su se on i Nikolić "potužili jedan drugom za ono što nas tišti, možemo biti zadovoljni jer je napravljen napredak u brojnim segmentima, što je znak optimizma da i Srbja i Hrvatska mogu bolje".