gototopgototop
petak, 14. decembar 2012. Pretvori u pdf Odštampaj tekst Prosledi tekst
Intervju ministra Mrkića za „Blic“
+ larger fontnormal font- Smaller font
Ako bi u ne znam kakvoj bajci naši međunarodni sagovornici prihvatili u celini dokument o Kosovu koji je sastavio državni vrh, a koji se u medijima naziva "platformom", mi bismo bili zadovoljni. I mislimo da bi bilo pošteno. I da njome nismo narušili interese Albanaca - kaže u intervjuu za "Blic" ministar spoljnih poslova Srbije Ivana Mrkić.

On, međutim, ističe da dokument koji se u medijima pominje nije platforma.
- Mi smo strancima dali "non paper", radni papir. Tu nema zaglavlja, nema naslova, nema ničega od toga. To je naše viđenje, naš doprinos rešenju kosovskog pitanja, voleli bismo da tako bude. Hiljadu puta smo doživeli zamerke kako Srbi nikako da kažu šta hoće. Sad smo rekli i odjednom je ispao veliki problem.

Da li ste učestvovali u sastavljanju platforme?

- Nas nekoliko je učestvovalo, četiri meseca smo radili. Bilo je tu više osoba iz državnog vrha. Radili smo iskreno, vrlo odgovorno, ne želeći time da bilo kome naškodimo.

Platforma je izazvala ozbiljne kontroverze.

- To bi bilo zakovano da je otišlo u Skupštinu, da su se svi poslanici izjasnili i da mi ne možemo da mrdnemo. Ali nije taj slučaj, zaista. Mi idemo dalje u pregovore. Hoćemo rešenje i evo jednog od predloga. U zaključcima Evropskog saveta stoji ukidanje paralelnih institucija, i dali smo predlog. Kao i mnoge druge. To nije ni uvredljivo ni smišljeno da nekog ošteti.

Kako reaguje međunarodna zajednica?

- Različito. Sad kad se sleže stvar i shvata prava svrha tog papira, mislim da će posebno u nekim delovima nailaziti na podršku, jer ima tamo zdravih rešenja.

Ako je državni vrh učestvovao u stvaranju platforme, zašto je premijer Ivica Dačić negodovao?

- Zato što ima hiljadu različitih tumačenja i stvara se pritisak bez osnova. Verujem da je premijer hteo da bude uverljiv da objasni da mi posle četiri meseca rada nismo izašli s papirom s kojim želimo sve da pokvarimo. U vladi nema nesporazuma. Mi smo zajedno na tome radili.

I hoće li nakon promena pojedinih delova, platforma otići pred poslanike?

- Radni papir neće ići u skupštinu uopšte, jer ne bi smo mogli da pregovaramo dalje. Zato postoji izvršna vlast da ponese odgovornost. Ako uspe, molim lepo, ako pogreši, biće smenjena. Ne može cela skupština da učestvuje u pregovorima.

Da li ste zadovoljni evrointegracijama?

- U avgustu kada je nova vlada počela da radi nismo imali najzgodnije prilike. Prethodna vlast je dobila status (kandidata) što je velika stvar, ali je i mnogo obećala. Ovoj vladi je zapalo da ispunjava obećanja. Nije lako jer nismo bili aktivni učesnici tih dogovora, često nismo znali ni sadržaj, pa je bilo potrebno vremena da dođemo do onoga što stvarno važi i krenemo u implementaciju. To je bio zamoran posao, a mi smo morali zbog kontinuiteta da to činimo.

Kako ocenjujete dijalog Ivice Dačića i Hašima Tačija?

- Politički dijalog je osmislila nova vlada iz vrlo jasnih razloga. Ne možete se dogovarati oko banalnih stvar, a izbegavati najbitnije. To je zavaravanje. Svi koalicioni partneri su bili "za". Onda je Dačić krenuo u to, iako nije popularno i nosi političke rizike, ali ga je podržao čitav državni vrh.

Može li Srbija u junu dobiti datum za početak pregovora sa EU?

- Možda i možemo. Sad kako stoje stvari, vrlo verovatno. Ali mi ne izgaramo u nekoj nerealnoj želji, niti je to početak i kraj sveta. Vrlo je bitno kako kod kuće radimo na standardizovanju s onim što postoji u EU. Ako radimo kako treba, EU će to prepoznati i poželeti takvog člana. Mi se modernizujemo, radimo stvari koje su dobre za društvo, narod, državu i onda to biva primećeno i vrlo jasno podržano.

Utisak je da je mnogo urađeno, a da nema adekvatnog odgovora iz Brisela?

- Ima tu drugih problema koji nemaju veze sa Srbijom. Da smo u 2004. godini sve bi išlo lako. Srbija je dobro ocenjena u poslednjim zaključcima, nikada do sad nisam pročitao bolji rečnik u odnosu na nas. To što nam nisu dali datum, razumljivo je ih hiljadu razloga - EU nije svoj budzet usvojila, ni mere za postizanje fiskalne disipline. Dobro radimo u svim segmentima i to će biti primećeno. Nisam opterećen time šta će biti na proleće.

Očekuje nas i otvaranje kancelarija za vezu. Šta o tome mislite?

- Tu će biti dva čoveka, kontakt osobe koje će se baviti dnevnim stvarima. Takva komunikacija je potrebna.

A tumačenja da je reč o ambasadama?

- Priština može da kaže i da je to kosmička ambasada. Neka je zovu kako god žele, njihova stvar. Mi ćemo imati kontakt osobu i bićemo u stalnoj komunikaciji preko tih ljudi, da ne bi premijer morao da ide svaka dva minuta u Brisel. Oni će biti pri predstavništvu EU. Ne znam s kakvom maštom bi to mogli da nazovemo ambasadom.

Da li pre članstva u EU stoji priznanje Kosova?

- Ako dođu i kažu morate da priznate Kosovo, pa ćete postati član, mi ćemo reći "e, onda nećemo i gotovo". To su ozbiljne stvari. Mi nećemo da priznamo Kosovo. Gotova priča.

Regionalna saradnja, čini se, stagnira.

- Nije istina. Odnosi Srbije i Hrvatske su jako bitni, ali svakako da oni ne određuju odnose u regionu. Imamo najbolje odnose u regiji. U stalnoj smo komunikaciji. Sa svima sam se sreo jednom ili dvaput, s nekima i tri puta. Ne znam kad je to bio slučaj. Išao sam u Albaniju, sa Pusićevom sam se video dva puta...

Da li je bilo reči o povlačenju međusobnih tužbi?

- Sasvim sigurno ćemo se o tome dogovoriti. Gradimo odnos. Presuda u Hagu je nepravedna i reagovali smo potpuno prirodno. Moj je posao da gradim dobre odnose i što više sužavam prostor neslaganja.

Kada će se konačno sastati predsednici Tomislav Nikolić i Ivo Josipović?

- Pusićka i ja se trudimo. Čim bude razloga, oni će se naći. A pre toga, naša dva premijera. Ono što se odnosi na ministarstva ide dobro i mi stalno imamo neke projekte u vidu.

Antrfile
Opozivi ambasadora nisu politički motivisani

Zbog čega Ministarsvo opoziva polovinu ambasadora?

- Nisam brojao, ali kome god se približava kraj mandata, biće vraćen. Nastojim da niko ne sedi po devet godina u ambasadi, taj će postati stranac. Smene su normalna stvar i postaće pravilo.

Hoće li biti političkih smena?

- Do sad nije bilo. Kad kažu Jelica Kurjak, ne znam kojoj političkoj orjentaciji pripada, niti bih ženu to pitao, ali je ona 11 godina bila u Moskvi. Ili Bataković koji je devet godina bio u Parizu, Atini i Otavi, a ja imam kolege koji su 30 godina u kući i nisu nijednom bili nigde ambasadori. Moje je da njih dovedem, jer su zaslužili.

(Ivana Mastilović Jasnić)
Ključne reči: Ivan Mrkić