Ovih dana suočeni smo sa još jednom beskrupuloznom kampanjom protiv Vlade Srbije. Sa jedne strane, Vlada je napadnuta da maltene vodi Srbiju u NATO, a, sa druge strane, da se Srbija suviše približila Rusiji zbog Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

Kada je reč o NATO, podsetiću da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti‎, a da je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić u Briselu potpisao Okvirni dokument 14. decembra 2006, čime je Srbija i formalno postala učesnica Programa Partnerstvo za mir. Nakon toga je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić 5. septembra2007. godine uručio u sedištu NATO-a Prezentacioni dokument, kojim su definisane oblasti saradnje sa NATO-om. U to vreme je, da podsetim, premijer bio Vojislav Koštunica. Sve što je do danas rađeno u saradnji sa NATO definisano je u ovim dokumentima, uključujući i IPAP kao viši oblik saradnje. Ni u jednom aktu Vlade Srbije se ne predviđa učešće u Akcionom planu za članstvo, što NATO poštuje. I SOFA sporazum i sporazum o logističkoj podršci imaju sve države partneri. U našem slučaju, ovim se stvaraju uslovi za modernizaciju Tehničko-remontnog zavoda u Kragujevcu. A kad je reč o SOFI sa NATO, to je dvostrani sporazum, tako da privilegije uživaju i naše oružane snage na teritoriji NATO-a, za razliku od sporazuma koji je potpisao Tadić sa Kondolizom Rajs, koji daje privilegije samo američkoj vojsci, sa čim se saglasila Koštuničina vlada.

Kada je reč o Nišu, vlade Rusije i Srbije su 20. oktobra 2009. godine, prilikom posete predsednika Medvedeva, u prisustvu Tadića, potpisali Sporazum o saradnji u oblasti vanrednog humanitarnog reagovanja, sprečavanja elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica. Njime je definisano osnivanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, kao i da rusko osoblje uživa pravni status utvrđen za administrativno i tehničko osoblje Ambasade Rusije, u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima iz 1961. godine. Nikad nije bilo reči o njihovom diplomatskom statusu.

Kao što se vidi, u oba slučaja reč je o lažnoj zabrinutosti i samo izgovoru za još jedan beskrupulozni napad na Vladu Srbije, koja vodi jasnu politiku: vojna neutralnost, članstvo u EU i prijateljski odnosi sa Rusijom.