Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić održao je danas redovnu konferenciju za novinare u Ministarstvu spoljnih poslova.

„Ministarstvo koje vodim u prethodnom mesecu intenzivno i posvećeno je radilo na zaštiti nacionalnih interesa i sprečavanju članstva tzv. Kosova u međunarodne institucije, kao što su Unesko i Interpol, mimo međunarodnog prava. Jačanje regionalne i bilateralne saradnje redovne su aktivnosti ove kuće.

Početkom avgusta boravio sam u dvodnevnoj poseti Islamskoj Republici Iran kada sam se sastao sa predsednikom Irana Hasanom Rohanijem, predsednikom Konsultativne skupštine Islamske Republike Iran Alijem Laridzanijem, sa Ali Akbar Velajatijem, političkim savetnikom Vrhovnog lidera Iranske islamske revolucije Alija Hamneija, ministrom inostranih poslova Muhamedom Džavadom Zarifom, kao i sa ministrom industrije, rudarstva i trgovine Mohamadom Rezom Nematzadehom

Čestitao sam našim iranskim prijateljima na postignutom Sporazumu o nuklearnom programu, i izrazio sam želju za unapređenjem prijateljskih odnosa naših zemalja u svim oblastima. U tom smislu, izražen je obostrani interes za intenziviranjem političkog dijaloga na visokom i najvišem nivou, kao i za organizacijom političkih konsultacija na nivou pomoćnika ministra u cilju sveobuhvatnih konsultacija na bilateralnom i multilateralnom planu.

Zahvalio sam na principijelnoj poziciji Irana kada je u pitanju nepriznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Iranska strana je istakla da njihovo postavljanje u odnosu na Kosmet predstavlja jedan od osnovnih principa u spoljnoj politici Irana, a to je racionalno postupanje na osnovu međunarodnog prava.
Bilo je reči i o energetskoj bezbednosti, kao i o pitanju ljudskih prava. Složili smo se da bi trebalo ići u pravcu potpune vizne liberalizacije za državljane Srbije i Irana.

Prisustvovao sam ceremoniji otvaranja Novog Sueckog kanala. Ovom važnom istorijskom događaju prisustvovalo je više od 20 predsednika i premijera - između ostalih, francuski predsednik Fransoa Oland, ruski premijer Dmitrij Medvedev, tadašnji grčki premijer Aleksis Cipras, sa kojima sam se susreo na marginama ceremonije, kao i sa većim brojem visokih zvaničnika iz celog sveta.

astao sam se sa svojim kolegom, ministrom inostranih poslova Egipta, Samehom Šukrijem i predsednikom Egipta Al Sisijem.

To je bio važan je sastanak, jer želimo da obnovimo naše odnose koji su bili narušeni u periodu kada je prethodni režim u Egiptu doneo odluku o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Trudimo se da ta odluka bude što više relativizovana, da gradimo dobre bilateralne odnose sa Egiptom.

Sastao sam se i sa patrijarhom srpskim Irinejem, a sastanku su prisustvovali ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković, članovi Svetog arhijerejskog sinoda mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop bački Irinej. Razgovarali smo o aktivnostima u vezi sa pretenzijama za ulazak tzv. „Kosova" u Unesko. Istaknuta je spremnost za punu saradnju i razmotreni su konkretni modaliteti ostvarivanja koordinacije napora kako bi se zaštitili interesi Republike Srbije i Srpske pavoslavne crkve u južnoj srpskoj pokrajini.

U tom kontekstu, učestvovao sam na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj radu Unmika za period od 16. aprila do 15. jula 2015. godine.

Zahvalio sam članicama Saveta bezbednosti na pažnji koju kontinuirano posvećujue pitanju Kosova i Metohije, koje je za Srbiju od prioritetnog značaja, kao i odlazećem šefu Misije Faridu Zarifu na uloženom naporu u implementaciji mandata Misije.

Naglasio sam da Srbija nastoji da svojim proaktivnim angažmanom i kompromisnim pristupom doprinese trajnom miru, stabilnosti i prosperitetu regiona Zapadnog Balkana. Postignuti su izuzetni rezultati i na jačanju regionalne saradnje i u procesu evropskih integracija, čemu Srbija daje važan doprinos. Vlada Republike Srbije je u praksi potvrdila da je u potpunosti posvećena dijalogu koji se vodi uz posredovanje EU i dosledno ispunjava sve svoje obaveze proistekle iz do sada dogovorenog. U daljem dijalogu sa Prištinom, pored već pomenutog formiranja Zajednice srpskih opštine, za Republiku Srbiju ključna ostaju pitanja povratka interno raseljenih lica, položaj Srpske pravoslavne crkve, kao i imovinska pitanja.

Istakao sam konstruktivnost Vlade Republike Srbije po pitanju učešća privremenih institucija samouprave na Kosmetu u radu regionalnih foruma, bez prejudiciranja statusa.

Kosovo, kao teritorija koja je, shodno važećoj i obavezujućoj rezoluciji SB UN 1244 (1999), pod upravom Ujedinjenih nacija, nije i ne može se smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava i ne može se samim tim kvalifikovati ni za prijem u organizacije poput ovih.

Istakao sam izuzetno važnu ulogu koju ima i misija UN-a na Kosovu i Metohiji, jer je statusno neutralno prisustvo Unmika u nesmanjenom obimu od suštinskog značaja za stabilnost i stvaranje uslova koji treba da vode u pravcu trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosmeta, na osnovama rezolucije Saveta bezbednosti 1244 (1999). Srbija se snažno protivi bilo kakvom smanjenju misije i redukciji njenih aktivnosti i očekujemo da Unmik nastavi sa sprovođenjem svog mandata u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.

Stvaranje uslova za održivi povratak interno raseljenih lica sa prostora Kosova i Metohije jedan je od ključnih segmenata procesa pomirenja. Ni šesnaest godina nakon okončanja konflikta, uprkos dugogodišnjem prisustvu međunarodne zajednice, na Kosmetu ne postoje uslovi za nesmetani i održivi povratak interno raseljenih, što se konstatuje i u redovnim izveštajima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija o radu Unmika kao i u izveštajima UNHCR-a.

Upozorio sam da se skrnavljenje srpskih manastira nastavlja, što je još jedan od načina zastrašivanja preostalog pravoslavnog življa u Pokrajini. Poslednji takav primer je napad na pravoslavnu crkvu Svete Petke u povratničkom selu Drsnik.

Postojanje srpske baštine na Kosmetu potvrda je vekovnog prisustva srpskog naroda u Pokrajini. Napadi na srpsku baštinu su u tom smislu napadi na identitet Srba i imaju direktan uticaj na njihov osećaj prihvaćenosti u lokalnoj sredini. Sve ovo je deo procesa menjanja istorijskih činjenica u cilju marginalizacije i eliminisanja Srba i Srbije iz istorije Kosova i Metohije.

O tome svedoči i predlog Zakona o kulturnom nasleđu koji je u procesu usvajanja u kosovskom parlamentu, a kojim se negira privatno vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad manastirima i crkvama na Kosovu i Metohiji i navodi da je ova, kao i sva ostala baština na teritoriji Kosmeta, kulturna baština u vlasništvu "države Kosovo".

Ponovio sam da Srbija osuđuje svako skrnavljenje verskih objekata bilo koje vere. Međutim, skrnavljenje i uništavanje kulturne i verske baštine na Bliskom istoku od strane ISIL-a nailazi na oštru osudu svuda u svetu kao akt terorizma, dok oni koji skrnave i uništavaju srpsku kulturnu baštinu na Kosovu i Metohija traže članstvo u Unesku uz tapšanje po leđima kao gest nagrade. To je apsolutno neprihvatljivo za Republiku Srbiju.

Nakon sednice SB UN-a, imao sam veoma dobar sastanak sa generalnim sekretarom UN-a Ban Kimunom. Sat vremena smo razgovarali o raznim temama, a za nas je svakako najvažnija tema bila Kosmet. Generalni sekretar Kimun je još jednom potvrdio da će se misija Unmika na Kosmetu, koju će od sada predvoditi njegov novi specijalni predstavnik Tanin, čvrstvo držati Rezolucije 1244 i da će ona i dalje biti glavna osnova politike UN-a prema problemu Kosmeta.

Takođe razgovarali smo o zahtevu Kosova za članstvo u Unesku. On je ponovio da su UN odbile da dostave zahtev Kosova za njihovo članstvo Unesko i da UN ostaju dosledne rezoluciji 1244.

Razgovarali smo i o veoma uspešnoj saradnji koju imamo u okviru mirovnih operacija. Srbija je sedma u Evropi i prva u regionu po broju naših vojnika i policajaca koji učestvuju u mirovnim misijama UN-a. Razgovarali smo i o pripremama za otvaranje kuće UN-a u Srbiji, gde će sve specijalizovane agencije UN-a, koje borave u Beogradu, biti smeštene na jednom mestu i to će biti prilika da generalni sekretar Ban Kimun, kako smo se dogovorili, ili do kraja ove godine ili početkom naredne godine, u februaru ili martu, mesecu poseti Beograd.

Učestvovao sam na Prvoj konferenciji država strana Ugovora o trgovini naoružanjem (ATT) u Kankunu (Meksiko), koja je održana od 24. do 27. avgusta. Izlagao sam na Visokom segmentu ovog međunarodnog skupa, na kome su govorili MIP-ovi, koji su predvodili svoje nacionalne delegacije.

Ovaj ugovor predstavlja međunarodno pravno obavezujući dokument kojim se, na globalnom nivou definišu kriterijumi, principi, zabrane, uključujući i poštovanje obaveza iz seta međunarodnih instrumenata u oblasti međunarodnog humanitarnog prava, i uvode novi standardi o kojima države članice treba da vode računa prilikom odobravanja dozvola za transfer konvencionalnog naoružanja. Po prvi put, članice Ujedinjenih nacija su se dogovorile o setu zajedničkih standarda i principa o pitanjima koja se odnose na transfer naoružanja. Ugovor o trgovini naoružanjem ima za cilj, između ostalog, da trgovinu naoružanjem učini što kredibilnijom, sam proces transparentnijim, kao i da ojača saradnju između država i svede na što manju meru mogućnosti ilegalne trgovine.

Imao sam i niz bilateralnih susreta sa svojim kolegama, ministrima inostranih poslova Meksika, Luksemburga, Trinidada i Tobaga, državnim sekretarom Jamajke, zamenikom MIP-a Gvatemale i podsekratrom za spoljnu politiku MIP-a Argentine.

Cilj moje posete Meksiku je ostvaren, a to je da učvrstimo naše odnose sa zemljama koje imaju prijateljski stav prema Srbiji i prema našem osnovnom i najtežem pitanju, a to je pitanje Kosmeta.
Učestvovao sam i na dvodnevnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu u Beču su održani odvojeni sastanci šefova diplomatija i ministara privrede zemalja regiona i predstavnika Evropske unije.

U Luksemburgu, na Savetu ministara, kada je reč o pitanju migranata, ja sam izneo najnovije podatke koje mi imamo: da je u tom prelasku do sada zabeleženo do sada 120 000 ljudi, da je nameru da zatraži azil kod nas do sada imalo oko 108 000 ljudi, a da je zvanično azil zatražilo svega 500 ljudi, što pokazuje da oni zapravo ne žele da ostanu u našoj zemlji. Razgovaralo se o merama koje preduzimaju pojedinačno neke zemlje - neke su najavile dalju radikalizaciju tih mera kao što je Mađarska, u Makedoniji se takođe razmišlja o tome šta činiti ukoliko dođe do pojačanja tog talasa migratorne krize.

Sa druge strane, ja sam ovu priliku iskoristio za niz bilateralnih susreta koji se tiču naše spoljnopolitičke pozicije. Razgovarao sam sa ministrom inostranih poslova Slovačke i Rumunije Miroslavom Lajčakom i Bogdanom Aureskuom, a razgovarao sam i sa mađarskim ministrom Peterom Sijartom koji me je obavestio o njihovim narednim potezima i akcijama.

Kada je reč o predsedavanju OEBS-u primio sam ove nedelje svog specijalnog predstavnika u Ukrajini i u Trilateralnoj kontakt grupi ambasadora Martina Sajdika, i šefa Specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini ambasadora Ertugrula Apakana, a sastanku je prisustvovao i generalni sekretar OEBS-a, Lamberto Zanijer.

Izvestili su me o razvoju događaja nakon moje posete Minsku, 21. jula, gde sam prisustvovao sastanku Trilateralne kontakt grupe.

Konstatovali smo da se dogovor o primirju povodom početka školske godine, postignut na prošlonedeljnom sastanku TKG u Minsku, za sada uglavnom poštuje. Nadam se da će ovo krhko primirje biti iskorišćeno kao polazna tačka za napredak u sprovođenju dogovora iz Minska."