Povodom tekstova objavljenih proteklih dana u dnevnom listu „Blic", Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije uputilo je pismo Veselinu Simonoviću, glavnom i odgovornom uredniku ovog lista. U pismu se navodi sledeće:

„List „Blic" pokušava da pretvori Ministarstvo spoljnih poslova u dežurnu tabloidnu zabavu, iskrivljujući i zlurado interpretirajući pojedine činjenice, a tamo gde mu činjenice ne odgovaraju, ne prezajući ni od najordinarnijih izmišljotina, svesno svodeći izveštavanje o radu jednog od važnih resora u svakoj državi – na svoj privatni rat protiv aktuelnog ministra spoljnih poslova - za koga verovatno pretpostavlja da je „lakša meta" na kojoj će dokazivati svoju navodnu hrabrost i principijelnost, jer nije visoko pozicionirani političar, već diplomata od karijere.

Ako se, makar ovlaš, analizira najnoviji, na naslovnoj strani gromoglasno najavljen, „skandal" sa decom nekadašnjih diplomata koji rade u MSP, jasno se vidi da se radi o svega nekoliko osoba, koje su zapošljavane u vremenskom rasponu od blizu deset godina, a što je skoro zanemarljiv broj u odnosu na preko hiljadu zaposlenih u Ministarstvu i našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Pri tome su tajanstveni sveznajući „izvori Blica" dezinformisali novinara oko više osoba, ili je to novinar pogrešno zapisao i zapamtio, tako da ni sam spisak imena i srodnika nije ni izdaleka tačan.

Ne ulazeći u poređenja sa drugim diplomatijama, gde se najčešće činjenica da se radi o deci diplomata smatra za prednost prilikom zapošljavanja i gde je taj procenat neuporedivo veći nego kod nas (verovatno jer se pretpostavlja da se radi o mladim ljudima koji su sa diplomatijom rasli, koji imaju već izgrađen odnos prema ovoj osetljivoj službi, najčešće su dobro obrazovani i govore strane jezike) – može opravdano da se postavi pitanje zbog čega bi srodstvo sa bivšim diplomatama ili javnim ličnostima automatski moralo da znači diskvalifikaciju za rad u diplomatskoj službi.

Ministarstvo spoljnih poslova je, upravo u cilju izgradnje jasnih mehanizama za stvaranje u punoj meri profesionalne diplomatske službe kakva Srbiji treba, i pripremilo novi zakon o spoljnim poslovima, koji bi trebalo jednom za svagda da uspostavi jasne i čvrste kriterijume za zapošljavanje i napredovanje u diplomatskoj službi.

Što se tiče (takođe ničim potkrepljenog) konačnog zaključka o tome da je ministar Mrkić „bez opravdanog razloga unapređivao za po nekoliko mesta u diplomatskoj hijerarhiji", on je jednostavno neistinit za period od poslednjih par godina, a mogao bi jedino da se odnosi na vremena kada je Ministarstvom faktički upravljao Borko Stefanović sa svojim saradnicima - koji je i sam tako napredovao preko noći od trećeg sekretara, preko ministra savetnika do političkog direktora – ali o tome tada „Blic", naravno nije pisao. Da li zbog straha ili neke političke ili ideološke bliskosti, to redakcija sama treba sebi i svojim čitaocima da objasni.

Konačno, zbog uporno objavljivanih notornih neistina, a posebno onih u tekstovima od prošle nedelje o tome da je „ministar Mrkić izdao diplomatski pasoš tašti predsednika Nikolića" – koje su zvanično demantovane, a pri kojima je „Blic" ostao - ministar Mrkić će morati da pribegne nepopularnom, ali iznuđenom potezu i tužiće redakciju „Blica", koja će na sudu imati priliku da dokazuje svoje tvrdnje."