Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić boravi danas u Varšavi, gde je u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u otvorio Implementacioni sastanak ljudske dimenzije, najveću godišnju konferenciju iz oblasti ljudskih prava u organizaciji OEBS-a. 

Ministar Dačić, takođe je danas u Poljskoj imao priliku da razgovara sa ministrom inostranih poslova Poljske Gžegožem Shetinom. Nakon sastanka, dva ministra obratila su se medijima na zajedničkoj konfereniciji za novnare:

„Izuzetno mi je drago što sam danas u Varšavi, što sam imao priliku da kao predsedavajući OEBS-u otvorim Implementacioni sastanak ljudske dimenzije. Ovo je najvažniji godišnji sastanak ljudske dimenzije i zahvalan sam ODIHR-u, direktoru Linku, kao i Poljskoj na organizaciji ovako velikog i značajnog skupa.

Kao što sam danas ranije rekao, ovaj sastanak predstavlja odličnu priliku da se ostvari uvid u rezultate država učesnica na planu ispunjenja obaveza koje proizilaze iz ljudske dimenzije, ali i da se razgovara o izazovima sa kojima se svi suačavamo.

Kao predsedavajuća OEBS-u, Srbija je posebno posvetila pažnju pitanjima slobode izražavanja i slobode medija, o čemu smo organizovali i Konferenciju u martu u Beogradu.

Pitanja poput vladavine prava, jačanja institucija za zaštitu ljudskih prava, slobode veroispovesti, slobode okupljanja i udruživanja, zaštita nacionalnih manjina, su pitanja kojima smo se intenzivno bavili i organizovali sastanke. Pitanje žena i njihove uloge u okviru sve tri dimenzije OEBS-a, pitanja ranjivih društvenih grupa, kao što je LGBT populacija. Veoma smo se bavili i pitanjima mladih. Naše predsedavanje je sa švajcarskim predsedavanjem imenovalo i svoje predstavnike za mlade.

Ne moram da naglašavam da je kriza u i oko Ukrajine ozbiljan izazov za evropsku bezbednost. Kao predsedavajući snažno podržavamo politički proces koji se odvija kroz rad Trlateralne kontakt grupe i radnih grupa. Uvereni smo da je politički proces jedini način za postizanje održivog rešenja, podržavamo rad Normandijskog formata i dogovora iz Minska.

Poslednjih nedelja, jedan broj država učesnica OEBS-a, uključujući i moju zemlju, suočava se sa prilivom ogromnog broja izbeglica koje dolaze iz ratom zahvaćenih zemalja, iregularnih migranata sa Bliskog istoka, a najviše iz Sirije.

Migrantska kriza koja je pogodila zemlje Balkana pored humanitarinog, predstavlja i bezbednosni problem. Zbog načina na koji pojedine zemlje pokušavaju da izađu na kraj sa prilivom migranata jasno je da je reč i o krizi vrednosti, solidarnosti pa i humanosti.

Neke od tema ovogodišnjeg sastanka ljudske dimenzije biće posvećene i problemima migranata, izbeglica i raseljenih lica.

Kao predstavnik zemlje koja ima iskustva u suočavanju sa ove tri kategorije, želeo bih da naglasim da je ključno ovim ljudima obezbediti puno poštovanje njihovih osnovnih ljudskih prava.

Nadam se da će ovaj sastanak omogućiti kvalitetnu diskusiju i proizvesti korisne preporuke za rešavanje problema migranata i izbeglica.

Pre dva dana bio je sastanak Trojke OEBS-a u Magdeburgu, dogovorili smo se da i ovu temu uvrstimo u red tema o kojima ćemo razgovarati na Ministarskom savetu u decembru u Beogradu.

Ono što je neophodno, jeste da zemlje, uključujuči i Evropsku uniju, moraju da nađu zejednički pristup, da imaju zajedničku politiku kada je migrantska kriza u pitanju.

Migrantska kriza je najveća kriza u Evropi od Drugog svetskog rata. Ona ne pogađa zemlje pojedinačno, ona udara na strukturu Evropske unije, izazivajući tektonkse poremećaje u sistemu vrednosti, pa i u mehanizmima koji su uspostavljeni unutar EU.

Govorim o šengenskom sistemu, politici Evropske unije bez granica, a Srbija je danas direktno suočena sa posledicom toga što Evropska unija nema jedinstvenu i zajedničku politiku. Nalazimo se između dva kraka Evropske unije - jednog koji predstavljaju Grčka i delimično Bugarska, odakle nam dolaze migranti i drugog dela koji jednostavno blokira granice kako bi ti migranti išli dalje.

Mi smo sa Mađarskom posle incidenata koji su bili na mađarsko-srpskoj granici dogovorili da se otvori auto-put i to se juče i desilo. Ali smo suočeni i sa činjenicom da su, na primer, prema Hrvatskoj zatvoreni gotovo svi prelazi za saobraćaj. Ja sam danas pokušavao da telefonom dobijem svoju koleginicu Vesnu Pusić, kako bih dobio objašnjenje zašto je zatvoren saobraćaj za teretna vozila. Kolona kamiona je duža od 20 kilometara na granici sa Hrvatskom.

Jesmo li sada umesto Evrope bez granica, ponovo dobili Evropu sa železnom gvozdenom zavesom? Kako jedna zemlja članica Evropske unije može da zabrani saobraćaj sa drugim zemljama koje su njeni susedi. Kolike su štete koje zbog toga trpi naša ekonomija? To ne može biti politika Evropske unije i mi tražimo njeno hitno reagovanje na ovu situaciju. Zbog čega se blokira saobraćaj za teretna i putnička vozila? Kakve to veze ima sa izbegličkom krizom?

U Evropi su se granice zatvarale samo u vreme ratova. A reakcije Evropske unije nema, ona izostaje. U sredu se održava vanredni sastanak šefova država i vlada Evropske unije. Mislim da je red da donesu odluku o tome kako će se odnositi prema ovom postojećem problemu. Kroz Srbiju je prošlo 150 000 migranata u poslednjih nekoliko meseci. Od tog celokupnog broja, njih svega 600 je i zatražilo azil u Srbiji. Svi oni žele da idu dalje. Podsetiću da je u ovih poslednjih par dana još 5000 migranata došlo u Srbiju iz pravca Makedonije. U Makedoniju su došli iz pravca Evropske unije.

Da li je rešenje da Srbija podigne gvozdenu zavesu prema Evropskoj uniji? Sećate se koliko se narod radovao rušenju Berlinskog zida, koliko su se narodi u Evropi radovali kada su mogli slobodno da putuju. Jugoslavija nikada nije bila deo Sovjetskog bloka i uvek je imala otvorenu politiku prema svima. Mi ne pristajemo na politiku da se Srbija zatvara gvozdenim vratima, da se prekida saobraćaj i zatvaraju auto-putevi. Da li je Evropa sposobna da upravlja jednom organizacijom kao što je Evropska unija? Ako nije, ovo kažem u ime Srbije, mi ćemo biti prinuđeni da pristupimo kontramerama.

Zemlje Evropske unije su takođe deo OEBS-a. Mislim da na ovu temu ne možemo da ćutimo. Ova tema se ne tiče samo Srbije, već i drugih zemalja koje takođe učestvuju u ovoj našoj trećoj dimenziji OEBS-a, zbog koje smo se danas okupili. Predsedavanje Srbije OEBS-u započelo je proces izrade nacrta odluka za Ministarski savet OEBS-a koji će se održati 3. i 4. decembra u Beogradu. Pregovore o nacrtima tih odluka ćemo nastaviti ovde u Varšavi, zbog čega bih pozvao sve delegacije da se uključe u pregovore i doprinesu da odluke koje će biti usvojene u Beogradu, budu suštinske i relevantne sa aspekta unapređenja nivoa ispunjenosti postojećih obaveza", rekao je šef srpske diplomatije u Varšavi.