понедељак, 16. децембар 2019. | |
Oтворена изложба којом се обележава 100 година од оснивања савременог Дипломатског архива у Министарству спољних послова |
+ larger fontnormal font- Smaller font | ||||||
![]() „Ваше екселенције, Драге колеге, Даме и господо, Уважени гости Изузетна ми је част и задовољство што имам прилику да вам се данас обратим поводом отварања изложбе којом обележавамо 100 година од оснивања савременог Дипломатског архива у Министарству спољних послова, који одговорно и професионално чува архивску грађу од изузетне вредности за спољну политику наше државе и њен међународни положај кроз историју. Документи који се чувају у Министарству спољних послова укључују и неке од дипломатских аката и међународних уговора чврсто уграђених у саме темеље међународног поретка 20. века. Изложбу којом је представљен Архив Министарства спољних послова кроз време, чине документа о његовој организацији и раду у периоду до и након 1945. године, о њиховом сређивању, обради, чувању и смештају, као и о истраживању архивске грађе. Имали смо част да у Дипломатском архиву истражују многе значајне личности, историчари, професори, академици, али и студенти који су баш ту започели свој научно-истраживачки рад. Историјат Дипломатског архива Министарства спољних послова прати богату државотворну традицију Србије. Као датум формирања модерног Дипломатског архива узима се 5. мај 1919. године, када је донета Уредба о организацији Министарства иностраних дела и дипломатских заступништава и конзулата Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је установљена Главна архива, која је у свом саставу имала Документацију и Библиотеку.
Нажалост, рад Историјског одељења на готово пуне четири године поново је прекинуо Други светски рат. Трагедија која је задесила архивску грађу Министарства током Првог светског рата, поновила се и за време окупације. Архиве српског и југословенског Министарства иностраних послова претрпеле су огромну штету – многе важне архивалије потпуно су уништене у ратним разарањима, док су друге, које је та судбина мимоишла, отете. Тако је један од првих приоритета послератне обнове рада Дипломатског архива био прикупљање и реституција украдених архивалија о чему сведоче и изложен документи. Иако је враћен мањи део архивалија, остали су важни документи о њиховом постојању, напорима да се врате, као и локацијама где би се могли пронаћи. Дипломатски архив је делио судбину српског народа, али и југословенске државе у двадесетом веку. Поред успона, развитка, јачања међународне сарадње на билатералном и мултилатералном плану, достизања значајне улоге на међународној сцени, архивска грађа у Дипломатском архиву сведочи и о великим страдањима српског народа у двадесетом веку и напорима да се он упркос свему поново издигне и афирмише. У архивама се чува прошлост, а управо однос према њој у великој мери одређује и нашу будућност. Српски народ има славну историју која му даје снагу да истраје у остварењу својих виталних интереса, без обзира на искушења и препреке и упркос њима. Савремени Дипломатски архив је ризница историје, у коме се чува архивска грађа о најважнијим догађањима, изазовима и актерима после Другог светског рата, отворен је за службене потребе, научностраживачки рад, културно-просветне, информативно-публицистичке и друге сврхе у складу са законом и интерним прописима Министарства спољних послова. Овом приликом посебно желим да се захвалим Архиву Југославије који је помогао у организовању ове изложбе, а у коме се чува архивска грађа Министарства иностраних дела Краљевине СХС и Југославије од 1918-1945. године, и са којим Дипломатски архив већ годинама сарађује у организацији изложби и других догађаја посвећених успостављању билатералних односа с другим државама. У будућем периоду пред Дипломатским архивом и Министарством спољних послова стоје нови задаци и изазови попут модернизације рада и дигитализација грађе, како би се она сачувала, али у исто време учинила и доступном што већем броју корисника. Велико ми је задовољство што данас могу да вам представим неке од резултата напора на конзервацији историјског наслеђа наше земље које се чува у Министарству спољних послова. У витринама можете видети четири уговора из Збирке међународних уговора, укључујући и најстарији међу њима, Уговор о савезу између Србије и Румуније из 1868. године, који су конзервирани и дигитализовани захваљујући сарадњи Министарства спољних послова са Народном библиотеком Србије и њеним стручњацима из лабораторије за рестаурацију и конзервацију. Наша сарадња са Народном библиотеком Србије се наставља, а у првој фази је предвиђена рестаурација и дигитализација око стотину билатералних и међународних уговора, од којих значајан број датира из друге половине 19. века. Министарство спољних послова ће настојати да унапреди сарадњу са архивима у земљи, али и са надлежним институцијама других држава, како бисмо разменили не само искуства, већ и стекли што бољи увид у најновије технолошке иновације у процесу чувања и рестаурације архивске грађе. У сарадњи са партнерима настојаћемо да договоримо пројекте ради промовисања истине, мира и толеранције, који су основ сваког просперитета, а што је од посебног значаја за регион у којем се налазимо. Уважени гости, хвала на пажњи!"
|