Иступање првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ)

„Поштовани председавајући,
Ваше екселенције, Драге колеге,
Даме и господо,

Част ми је да Вам се обратим у име Републике Србије овде у Бањалуци. Пре свега, желео бих да искажем своју захвалност председавајућем на организацији овог састанка и на прилици да се поново сретнемо и разменимо мишљења, у вези са ситуацијом и актуелним догађањима у региону. Такође, желео бих и да похвалим утврђене приоритете председавања Босне и Херцеговине ПСуЈИЕ, који су усмерени, под мотом „Боља повезаност за бољи живот" (Better Connectivity for Better Life), ка даљем унапређењу повезивања у региону, што представља сам фундамент будућег напретка у регионалној сарадњи.

Драге колеге,
Прошло је више од две деценије од покретања Процеса сарадње у југоисточној Европи, односно 18 година од усвајања Повеље о добросуседским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Током овог периода, међународне прилике су се значајно промениле и данашњи свет изгледа другачије у односу на свет последње деценије XX века, са новим изазовима и претњама, али и новим актерима у међународним односима. Међутим, и даље остаје потреба унапређења регионалне сарадње и добросуседских односа, као начина постизања мира и безбедности у региону. Морам рећи да смо сви заједно успели, у духу солидарности и међусобног поверења, да очувамо стабилност у региону, упркос појединим изазовима који су се у последњем периоду јавили.

Сматрам да је неопходно да и овде нагласим да приступање Европској унији остаје један од спољнополитичких приоритета Републике Србије. У преговарачком процесу смо, за сада, отворили 14 поглавља, од којих су 2 привремено затворена. Истакао бих да чланство у ЕУ не посматрамо као циљ по себи, већ процес преговора видимо као покретачку снагу за спровођење коренитих реформи. Надамо се да ће се динамика преговора убрзати, као и да ће у скоријој будућности бити отворена сва преговарачка поглавља за која су створени услови и да ће нам бити омогућено да усредсређеношћу и залагањем искористимо оквирни рок за приступање до 2025. године.

Упркос препрекама на путу приступања ЕУ, током последњег периода су се јавили и позитивни помаци, попут председавања Републике Бугарске Савету, која је настојала да питање Западног Балкана држи високо на дневном реду, као и објављивања Стратегије Европске комисије „Веродостојна перспектива проширења за Западни Балкан и појачано ангажовање ЕУ на Западном Балкану", у којој се 2025. година спомиње као могући датум за чланство Србије и Црне Горе у ЕУ. Наставак процеса европских интеграција Републике Србије, али и целог региона, охрабрује и то што је Република Аустрија, председавајући Савету ЕУ за другу половину 2018. године, у приоритете председавања уврстила и питање безбедности у ЈИЕ, и, у том контексту, остваривање конкретног напретка ЗБ у европским интеграцијама. Очекујемо да ће и наредна председавања, укључујући Румунију као нашег непосредног суседа, на својим агендама задржати тематику проширења, као једну од најуспешнијих политика ЕУ до данас, која, према нашим анализама, ни на који начин није у супротности са често спомињаном потребом реформе саме ЕУ.

Истакао бих и резултате реформске агенде Владе Републике Србије, а посебно у домену економије. Спровођењем тешких и свеобухватних реформи остварена је фискална консолидација и макроекономска стабилност, што је довело до смањења нивоа јавног дуга, уз суфицит у буџету. Уз све то, Република Србија је успела да оствари високи привредни раст, који ће, по прогнозама Европске комисије и светских финансијских институција, бити највиши у последњих десет година – чак 4,6%.

Даме и господо,

Темпо приступања Републике Србије Европској унији у великој мери зависи и од дијалога Београда и Приштине, који се тренутно налази у кључној фази. Морам да напоменем да смо показали спремност на компромис и конструктивне предлоге, како би се дошло до обострано прихватљивог, одрживог и дуготрајног решења. Сматрам да је неопходно отворено разговарати и озбиљно размотрити сваку понуђену опцију, при чему је свакако најбоља опција она око које се сложе обе стране у дијалогу. Разумевање и подршка наших партнера, на овом изазовном путу, остаје од изузетног значаја.

Република Србија је остала одлучно посвећена регионалној сарадњи, уз спремност да буде суштински укључена у отклањање препрека и неспоразума из прошлости, у циљу доласка до међусобног помирења. Посвећеност Републике Србије регионалној сарадњи се огледа и кроз подршку успостављању нових регионалних иницијатива, попут Фонда за Западни Балкан, Регионалне канцеларије за сарадњу младих, Коморског инвестиционог форума, Транспортне заједнице, итд. Република Србија наставља и да, колико је то у њеној могућности, доприноси решавању отворених регионалних питања и других спорова, на тај начин делујући као предвидив и поуздан партнер у региону. Пружамо недвосмислену подршку економској интеграцији у нашем региону, процесу дигитализације и инфраструктурног повезивања, као важних елемената за успех, као и започетим активностима на снижавању цене услуге роминга у региону.

Дозволите ми да Босни и Херцеговини пожелим срећу и успех у председавању ПСуЈИЕ, као и да истакнем континуирану спремност Републике Србије да допринесе продубљивању сарадње, како би наш регион остао поднебље безбедности, стабилности и добросуседских односа, и постао регион заједничког бољитка.

Хвала Вам на пажњи!"