Промоција књиге професорке Филолошког факултета у Београду Кајоко Јамасаки „Хлеб и дивље јагоде", у издању издавачке куће „Кеисо Шобо", на јапанском језику, приређена је 7. августа у Амбасади Србије у Токију.

Амбасадор Ненад Глишић рекао је да Амбасада има дугу сарадњу са ауторком Јамасаки и да је она објавила још једну књигу захваљујући којој ће Србија бити приближена јапанској публици.

О делу су, поред ауторке, која је и рецитовала стихове из књиге, говориле и песникиње Хинако Абе и Кјонг-ми Парк. Као посебно изненађење вечери, на крају промоције, студент четврте године етнологије и антропологије на Филозофском факултету у Београду Таро Кадоока је на гајдама, уз певање, извео песму „Ој, Мораво" и још неколико композиција из Војводине.

„Хлеб и дивље јагоде" садржи разговоре са људима који су као деца преживели Други светски рат, као и са избеглицама са простора бивше СФРЈ и расељенима са Косова и Метохије, на тему шта људи једу и мисле у рату и избеглиштву. У књизи је објављено и неколико рецепата - гулаш, сарма, пуњене паприке, српска салата, ванилице, пасуљ, и др. Поводом објављивања, издавачка кућа „Кеисо Шобо" је на интернет презентацији и твитер налогу током ове године објавила и неколико српских рецепата - хиландарски пасуљ, ускршња јаја, купус салата, купус с месом, салата од цвекле.





Професорка Кајоко Јамасаки, награђивана песникиња и преводилац, живи са породицом у Београду од 1981. године, а поред сопствених песама и есеја, објавила је преводе поезије српских песника на јапански језик, укључујући Десанку Максимовић, Стевана Раичковића, Милоша Црњанског и друге. Такође је превела и дела Данила Киша „Рани јади", „Енциклопедија мртвих" и „Башта, пепео". За збирку есеја на јапанском језику „Београдски дневник", добила је 2014. године угледну књижевну награду „Јомиури" у категорији есеја.