Уводни говор ППВ и МСП И.Дачића на отварању изложбе „Краљевина Југославија у Друштву народа":

„Поштовани господине Милошевићу,
Уважени гости,
Даме и господо,

Пре свега бих желео да се захвалим господину Милошевићу, вршиоцу дужности директора Архива Југославије, на позиву да данас отворим изложбу „Краљевина Југославија у Друштву народа".

Позив да вам се обратим као министар спољних послова Републике Србије доживео сам као својеврстан израз признања српској дипломатији, која својим деловањем настоји да афирмише идеје мултилатерализма, међународне сарадње и очувања мира у свету кроз развој међународних односа утемељених на принципима правде, колективне безбедности и поштовања међународног права – идеје на којим је било засновано и Друштво народа, чији је један од оснивача била и Краљевина Југославија.

„Рат, и најдужи, само протресе питања због којих се заратило, а њихово решавање оставља временима која наступају после потписивања мира", рекао је Иво Андрић, наш нобеловац и представник Сталне делегације Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви од 1930. до 1933. године.

Први светски рат оставио је дубоке ожиљке на лицу Европе и европских нација. Српски народ је у овом рату изгубио скоро трећину становништва, процентуално највише међу учесницима рата, а по укупном броју жртава одмах после Русије и Француске.

Завршетак Првог светског рата, до тада највећег глобалног оружаног сукоба, отворио је многа питања и проблеме које је требало решавати у годинама које долазе. Управо је та потреба, препозната од стране четрдесет и две земље, довела до оснивања Друштва народа, претече данашњих Уједињених нација.

Краљевина Југославија је учествовала у пројекту изградње Друштва народа чврсто и непоколебљиво уверена да се до трајног мира може доћи једино међународном сарадњом и посвећеним радом на постизању отворених, праведних и часних односа међу државама. Ни данашња Србија нема дилему да се одржив мир међу народима може градити само на основама договора и уз поштовање начела међународног права.

Док су под утицајем јачања фашизма у Европи и као резултат неодлучности и неспремности великих сила да се ухвате у коштац са надолазећом опасношћу од новог светског сукоба, многе државе напуштале Друштво народа, Југославија ни једног тренутка није одступила од уверења да међународна организација, попут тадашњег Друштва народа, представља најбоље место за решавање проблема од значаја за светски мир, безбедност и просперитет.

Иако Друштво народа није имало снаге да спречи нови, већи и страшнији светски сукоб, стварање Уједињених нација, одмах по завршетку Другог светског рата, потврдило је исправност мултилатералног приступа решавању заједничких глобалних изазова у интересу очувања међународног мира и безбедности и омогућавања свим народима да се економски, културно и у сваком другом смислу развијају сарађујући једни са другима.

На основама тако постављених универзалних идеја, и данашња Република Србија види улогу Уједињених нација, у оквиру чијих тела и органа активно радимо на проналажењу решења за проблеме с којима се суочава савремени свет – од тероризма, преко климатских промена, до сиромаштва и одрживог развоја.

Људске жртве, страдања и разарања којима смо кроз историју били изложени још су нас више учврстили у уверењу да се само на бази равноправности и једнакости држава и народа, уз доследно спровођење преузетих међународних обавеза, могу осигурати трајан мир и боља будућност за генерације које долазе.

Уверен сам да ћемо захваљујући документима и фотографијама изложеним у Архиву Југославије сазнати и научити нешто више о деловању Краљевине Југославије у Друштву народа.

Хвала вам на пажњи."