СРБИЈА

ДАЧИЋ И ИГАШ ОТВОРИЛИ ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗ ЂЕРДАП II

БУКУРЕШТ, 28. децамбра 2011.(Бета) Министри унутрашњих послова Србије и Румуније, Ивица Дачић и Константин Трајан Игаш присуствовали су данас отварању обновљеног граничног прелаза између Србије и Румуније "Ђердап II".
Игаш је изјавио да ће обновљени прелаз олакшати промет људи и робе између Румуније и Србије.
Дачић је симболично први показао свој пасош румунским пограничним полицајцима, а кроз прелаз су потом прошле стотине грађана двеју земаља.
Двојица министара су разговарала о сарадњи полиције, посебно пограничне, у спречавању и сузбијању организованог криминала. Размотрили су и могућност стварања заједничких румунскосрпских и патрола на Дунаву. У делегацији Србије били су и шеф Дирекције пограничне полиције Ненад Бановић и заменик директора полиције Бранислав Митровић.
Гранични прелаз "Ђердап II" има девет трака за аутомобиле, аутобусе и камионе и то по четири траке у сваком смеру и једну, са рампом, за посебну проверу. На румунској страни границе је инсталирана опрема по стандардима ЕУ, а особље је посебно обучено, саопштило је румунско Министарство унутрашних послова.
Румунија је за модернизацију тог прелаза добила одобрење Европске комисије јер је унапређење граничних прелаза повезано са њеним пријемом у "Шенген зону". Ђердап ИИ повезује Србију и Румунију од 1985. године када је међудржавном сарадњом изграђена истоимена хидроцентрала на Дунаву.

ТАДИЋ: ВИДЉИВИ ЕФЕКТИ ПАРТНЕРСТВА

БЕОГРАД, 29. децембар 2011. (ФоНет) Председник Србије Борис Тадиц оценио је да изградња моста Земун Борца и уговор о кредиту за повлашценог купца за прву фазу пројекта термоелектране Костолац Б, који су данас потписали министар за инфраструктуру Србије Милутин Мркоњиц и кинески амбасадор Ђанг Вансу, показују да стратешко партнерство са Кином има и видљиве економске ефекте.
После потписивања споразума је Тадиц оценио да це то бити један од највецих пројеката у домену еколошке заштите, вредан око 340 милиона долара, јер це се рехабилитацијом термоелектране продужити век постојецих блокова за 150.000 сати, повецати снага за 30 мегавати и изградити постројење за одсумпоравање.
Према Тадицевим рецима, Србија је заинтересована за инвестиције из Кине, имајуци у виду динамицан развој те земље и њен интерес да економско пословање шири на Европу. Тадиц је изјавио да је било потребно време, после политицког договора 2009. године, како би се утанацили сви детаљи споразума.
После политицког договора, потребно је и у економском и законском домену све прецизирати, како би тај стратешки споразум имао добре економске последице, рекао је Тадиц.
Амбасадор Кине Ђанг Вансу оценио је да се потписивањем споразума о кредиту стицу услови за званицно спороводење пројекта. Кина поклања велику пажњу развоју односа са Србијом, посебно у домену сарадње у трговинском и економском сектору, изјавио је Ђанг. Рекао је да изградња моста Земун Борца и споразум о Костолцу Б доприносе бољој сарадњи два народа и охрабрице долазак других инвеститора у Србију.
Укупна вредност пројекта је 344,63 милиона долара, а 80 одсто це се финасирати из кредита кинеске Ексим банке, по преференцијалним условима. Уговором је дефинисана рехабилитација блокова Б1 и Б2 у укупној вредности од 176,31 милион долара, изградња постројања за одсумпоравања, пристаништа на Дунаву, железницке инфраструктуре. Предвидено је да испоруке кинеске стране износе 53 одсто вредности, док би се преосталих 47 одсто радова у вредности од 161,44 милиона долара реализовало ангажовањем српских компанија. Ексим банка је Србији, као дужнику за рацун Електропривреде Србије (ЕПС), одобрила кредит за финансирање 85 одсто вредности, уз каматну стопу од три одсто, на 15 година и поцек од пет година. Провизија за организовање кредита износи један одсто, а за одобрена а неповуцена средства 0,75 одсто годишње, на износ неповуцених средстава кредита.
Поцетак радова оцекује се у првој половини следеце године, а завршетак у року од 30 месеци од датума ступања на снагу Уговора о кредиту. Потписивању уговора, поред Тадица, присуствовали су и генерални директор ЕПС Драгомир Марковиц и директор Привредног друштва Термоелектране и копови Костолац.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

СТЕФАНОВИЋ: РЕШЕЊА НИСУ ИДЕАЛНА

БЕОГРАД, 28. децембар 2011. (ФоНет) Шеф преговарацког тима Београда у дијалогу са Приштином Борислав Стефановиц оценио је данас да су решење која су до сада постигнута у дијалогу контроверзна, нису идеална, али су била једино могуца у тим околностима.
"Тим решењима смо заштитили и националне интересе, и Устав и наш став о статусу Косова", истакао је Стефановиц у разговору са студентима Факултета политицких наука у Београду.
Он је као "политиканске прице" оценио изјаве представнике опозиционих странака да је Србија решењима у Бриселу признала независност Косова и нагласио да оне представљају играње са судбином људи који тамо живе.
Стефановиц је рекао да су споразуми двосмислени, јер да нису "до њих не би ни дошло".Та двосмисленост је отворила могуцност да Европска унија, као посредник, помогне код имплементације споразума тако да обе стране буду заштицене по питању њиховог става о статусу Косова, објаснио је он.
Стефановиц је рекао да Ахтисаријев план обезбедују мање од онога што Срби, посебно они који живе на северу Косова, имају у овом тренутку. "Није се догодило да нека група људи која живи на једном простору добровољно пристане на мање од онога што има", оценио је он.
Према његовим рецима, потребно је тражити нову формулу за решавање питања севера Косова, "која це вероватно садржати неке елементе из Ахтисаријевог плана који су позитивни".
Тај план, поруцио је Стефановиц, не може бити основа за било какав трајни договор.

КУПЕР: МОГУЋ СПОРАЗУМ

ПРИШТИНА, 29. децембар 2011. (ФоНет) Посредник Европске уније у дијалогу Приштине и Београда Роберт Купер изјавио је да су се преговараци приближили споразуму о представљању Косова на регионалним скуповима, али да су нека питања остала отворена, пише данас приштински Експрес.
Купер је рекао да нико не жели да присли Србију да призна независност Косова, нити да промени свој устав. Треба пронаци нацин да се поштује став Србије и истовремено омогуци практицна сарадња, оценио је Купер.

ТРИ ОПШТИНЕ НА СЕВЕРУ КОСОВА ЗАКАЗАЛЕ РЕФЕРЕНДУМ

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 28. децембра 2011. (Бета) Одборници скупштина општина (СО) Ксовска Митровица, Звечан и Зубин Поток одлучили су данас да се 14. и 15. фебруара одржи референдум на којем ће се њихови грађани изјаснити да ли желе косовске институције или не.
У општини Лепосавић сутра ће у 8.00 бити консултације са председницима одборничких група у локалном парламенту о томе "када ће и да ли ће седница о референдуму бити одржана", рекао је Славко Стефановић, председник Скупштине те најсеверније косовске општине.
Одборници СО Косовска Митровица данас су, на ванредној седници, већином гласова одлучили о расписивању реферндума 14. и 15. фебруара на територији Косовске Митровице и у месним заједница Ибар, Партизанско брдо и Суви до. Исту одлуку, као и одлуку о формирању општинских комисија за референдум, донели су и доборници општина Звечан и Зубин Поток.
Указујући на законе и друга акта на основу којих је референдум расписан, председник Општине Крстимир Пантић је објаснио да ће се грађани на општинском референдуму изјаснити заокрузивајнем одговора "Да" или "Не" на питање о томе да ли прихватају "институције Републике Косово".
"Формирана је и општинска комисија која ће, преко својих гласачких одбора које ће формирати, пратити ток и регуларност гласања. По завршетку референдума, комисија ће доставити извештај СО", рекао је Пантић и додао да је све то договорено 25. децембра у Звечану у консултацији челника четири општине северног Косова са начелником Косовскомитровачког округа.
"Референдумом ћемо показати да народ који живи на северу Косова, не жели да буде део косовских институција. Не намеравамо да прејудицирамо статус и да се издвајамо, већ да делу међународне заједнице и Албанцима 'избијемо' изговор да Срби са севера желе албанске институције и да се интегришу, али да су против тога само председници Општина", рекао је Пантић.
Одборник ДШ Марко Јакшић је указао да је инцијатива за рефередум потекла од грађана који не желе да се интегришу у косовску државу. "Време је да кажемо да је то за нас непријатељска држава, да је настала на темељу нашег прогона, убистава, протеривања и да ми никада нећемо драговољно прихватити ту државу", рекао је Јакшић. Према његовим речима, иницијатива о референдуму треба да покаже Еулексу, земљама које су признале Косово и властима у Приштини да Срби не желе да буду грађани "једне монструмдржаве".
Начелник Косовскомитровачког Округа Раденко Недељковић је рекао да је идеја о референдуму настала када се схватило да се циљ не може остварити само барикадама. Договори постигнути у Бриселу између преговарача Србије и Косова су штетни и отежали су живот на Косову, оценио је Недељковић.
У образложењу Иницијативе за расписивање референдума одборника СО Звечан наведено је да, поред опредељења грађана и општина да се решење нађе кроз политички процес и у складу са Резолуцијом 1244, и даље траје притисак на север Косова и Србију, а нису отклоњене ни "претње за насилну промену реалне ситуације на терену".
"Политички процес се мора наставити до налажења праведног и одрживог решења. Расписивање референдума у четири северне општине на Косову и Метохији јесте легални начин изражавања воље грађана и сагласан је општим законским прописима и начелима функционисања сваког демократског друштва" закључено је у образложењу одборника СО Звечан.

ПОЉСКИ ВОЈНИЦИ ОСТАЋЕ НА КОСОВУ ДО КРАЈА МИСИЈЕ КФОР

ВАРШАВА, 29. децембра 2011. (Бета) Председник Пољске Броњислав Коморовски је потписао одлуку о продужењу мандата пољских војника на Балкану на Косову, у Босни и Херцеговини и Македонији, до краја јуна идуће године, с тим да ће пољски војници у мисији Кфор остати све до њеног завршетка.
"То је рутинска ствар, а продужење мисије везано је за присуство НАТО на Косову. Све док траје операција на Балкану, Пољска ће тамо слати своје војнике", казао је пољској агенцији ПАП шеф Бироа за националну безбедност, генерал Стањислав Кожеј.
Генерал је додао да НАТО већ неко време разматра могућност да оконча мисију на Балкану, и није искључено да ће таква одлука бити донета крајем идуће године.
Пољски контингент на Косову у наредној смени имаће, као и до сада, до 300 војника.
Део снага може да се ангажује према потреби и у Македонији, и Босни и Херцеговини, као појачање за ЕУФОР, снаге Европске уније које надгледају примену Дејтонског мировног споразума.