СРБИЈА

БРНАБИЋ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА КОМПАНИЈЕ "РИО ТИНТО" РАЗГОВАРАЛА О ПРОЈЕКТУ "ЈАДАР"

БЕОГРАД, 2. августа 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић 2. августа је са представницима мултинационалне рударско-металске групације "Рио Тинто" разговарала о пројекту "Јадар" који обухвата истраживање и развој лежишта литијума у околини Лознице, саопштила је Влада Србије. Брнабић и извршни директор производне групе "Рио Тинто" за енергију и минерале Болд Батар и извршни директор за развој и иновације Стивен Мекинтош су оценили да је пројекат "Јадар" изузетно важан и за ту компанију и за Србију, јер се очекује да ће налазиште у околини Лознице омогућити искоришћење јадарита у производњи литијума и бората. Влада је, како је подсетила премијерка, направила међуресорну радну групу која ради са инвеститором на свим аспектима развоја тог пројекта како би обезбедили да локална економија има максималну корист од те важне инвестиције и да га има у свакој фази имплементације пројекта. "Посебно је важно то што су на пројекту поред светских ангажовани и домаћи стручњаци", нагласила је Брнабић. Представници "Рио Тинта" истакли су да Србију виде као атрактивну инвестициону дестинацију и изразили захвалност на досадашњој подршци Владе Србије и локалне самоуправе, наводи се у саопштењу. Влада Србије и компанија "Рио Тинто" потписале су у јулу 2017. Меморандум о разумевању, након чега је формирана заједничка Радна група која се бави имплементацијом пројекта "Јадар". "Рио Тинто" је до сада уложио више од 100 милиона долара у пројекат "Јадар", а планирано је да производња почне 2023/2024. године. Компанија послује у Србији од 2001. у виду локално регистроване подружнице "Rio Sava Exploration", која ради на развоју пројекта "Јадар". Компанија је основала и одвојено правно лице за спровођење геолошких истраживања у Србији и региону, "Rio Tinto Explorations Dunav". Литијум има широку могућност примене у изради разних производа, од којих се издвајају батерије за хибридна и возила на електрични погон.

ЂУРИЋ ОЧЕКУЈЕ РЕАКЦИЈУ МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ЗБОГ ИЗЈАВЕ АЛБАНСКОГ МИНИСТРА О ГРАНИЦИ С "КОСОВОМ"

БЕОГРАД, 2. августа 2018. (Бета) - Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је 2. августа у Београду да очекује реакцију међународне заједнице због изјаве албанског министра за дијаспору Панделија Мајка да 1. јануара 2019. граница између Албаније и "Косова" више неће више постојати. Ђурић је рекао да је таква изјава албанског министра неодговорна и да само служи да додатно погорша односе у региону који су ионако крхки. "Енвер Хоџа је мртав. Од 'Велике Албаније' нема и неће бити ништа", истакао је Ђурић и додао да граница не постоји између "Косова" и Албаније, већ Албаније и Србије у дужини од 111 километара. Он је негодовао због тога што међународна заједница не реагује на "хушкачке" и "претеће" поруке које свакога дана долазе од различитих албанских представника. "Очекујем и захтевам реакцииу међународне заједнице. Замислите да је неко од српских представника рекао да ће бити укинута граница не према некој од земаља суседних него административни прелаз. Не знам како неко замишља да укида границу", рекао је Ђурић. Он је навео и да изјава албанског министра још једном показује колико су неозбиљни наводи неких да не треба ништа да се решава по питању Косова и Метохије и да конфликт остане замрзнут. "Лажу народ да све може да остане по старом, шта треба да се чека да Албанци испуне једног дана неку од својих претњи", додао је Ђурић.
Министар без портфеља Ненад Поповић изјавио је 2. августа да Србија мора одмах и снажно да захтева од Владе Албаније да, како је навео, укине одлуку која дозвољава брисање границе између Албаније и "Косова". "Србија мора одмах и снажно да захтева од Владе Албаније укидање одлуке која дозвољава брисање границе између те државе и наше јужне покрајине Косова", навео је Поповић и додао да, ако Албанија не опозове ту одлуку, Србија треба да повуче свог амбасадора из Тиране и преиспита будуће дипломатске односе са Албанијом.

ЂУРИЋ: ХТЕЛИ БРИТАНЦИ ТО ИЛИ НЕ О КИМ ЋЕ СЕ У УН РАСПРАВЉАТИ

БЕОГРАД, 2. августа 2018. (Бета) - Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је 2. августа да је веома важно у Савету безбедности Уједињених нација разговарати о КиМ и да ће се у будућности у УН о томе сигурно расправљати. Ђурић је у Београду поводом одлуке Велике Британије, која председава Савету безбедности, да се у августо о КиМ не расправља, навео да је на делу дипломатска мобилизација оних који подржавају независност "Косова". "Напади на (председника Србије Александар) Вучића свој искључиви узрок имају у његовом настојању да реши проблем на Косову и Метохији и он и Србија наилазе на противљење оних којима одговара јачање албанске позиције кроз нерешавање проблема и видимо једну дипломатску мобилизацију оних који су 2008. године и пре тога подржавали једнострану независност Косова", рекао је Ђурић. Он је казао да се види и пуно недоследности јер се не може говорити да је неопходно да се интезивира дијалог у Бриселу, а с друге стране тражити да се у УН о теми Ким не разговара. "Свако ко познаје ситуацију на Косову и Метохији зна колико је важно да се на највишем форуму УН разговра о судбини нашег народа и о томе ће се сигурно, хтели то Британци или не у будућности расправљати", истакао је Ђурић. Редовна расправа о раду Мисије УН на КиМ није на дневном реду Савета безбедности УН у августу, током председавања Велике Британије. Савет безбедности до сада је свака три месеца разматрао извештај о раду Мисије УН на Косову (Унмик). Последња таква седница одржана је 14. маја. Велика Британија и друге западне земље залажу се за промену формата и динамике седница о КиМ, као и за смањење буџета Унмика, тврдећи да ситуација на КиМ не представља стварну претњу по међународни мир и безбедност. Савет безбедности УН је од 10. јуна 1999, када је усвојена резолуција 1244, редовно разматрао извештаје генералног секретара УН о стању на КиМ.

ДРЕЦУН: ПОТЕЗ БРИТАНИЈЕ ДА НЕ СТАВИ КИМ НА ДНЕВНИ РЕД СБ УН НЕОДГОВОРАН

БЕОГРАД, 2. августа 2018. (Бета) - Потез Велике Британије да не стави на дневни ред Савета безбедности Уједињених нација расправу о КиМ је неодговоран и крши повељу Уједињених нација и међународно право, изјавио је 2. августа председник Одбора за Косово и Метохију Скупштине Србије Милован Дрецун. "То је покушај да се заврши оно што они желе, а то је да се УН потпуно повуку са Косова", рекао је Дрецун за "Н1". Он је навео да такво понашање Велике Британије супротно ономе што се могло чути од америчких и француских званичника у последње време, а то је да су њихове земље спремне да подрже компромисно решење. Дрецун је оценио да је то ударац на постизање компромисног решења и покушај да се ојача позиција Приштине. Он је казао да покушава да се"сакрије реално стање ствари на Косову и Метохију, које је изузетно лоше, дискриминишуће према српском народу и осталим неалбанским заједницама и да се сакрије да је Косово "заправо не нека творевина која напредује већ пропали експеримент управо те Велике Британије и још неких западних земаља". Аналитичари оцењују да неће бити великих последица по Србију и да то значи да Запад и Велика Британија очекују скоро решавање косовског питања.

АМБАСАДОРКА ПИРС ПОЗВАЛА БЕОГРАД И ПРИШТИНУ ДА СЕ УСРЕДСРЕДЕ НА НОРМАЛИЗАЦИЈУ ОДНОСА

ЊУЈОРК/БЕОГРАД, 2. августа 2018. (Бета) - Амбасадорка Велике Британије у Уједињеним нацијама Карен Пирс позвала је Приштину и Београд да се не баве превише питањем тактике у Савету безбедности УН, већ да уз помоћ ЕУ уложе све напоре у нормализацију односа, јер је то једини начин да напредују у европским интеграцијама. "Желим да подстакнем обе стране да се не не ангажују превише по питању тактике овде (у Савету безбедности УН), већ да се окрену вишим циљевима и да уложе све напоре са високом представницом ЕУ како би нормализовали односе", рекла је Пирс на конференцији за новинаре 1. августа, после прве седнице Савета безбедности УН под председавањем Британије. На питање новинара о изостављању расправе о редовном извештају о раду Унмика из дневног реда Савета безбедности УН за август, Пирс је рекла да Савет безбедности треба да се фокусира на најхитнија питања међународног мира и безбедности, а да питање КиМ, иако је и даље веома важно европско регионално питање, више нема интензитет као 1999, који захтева редовне састанке у СБ УН. "Разговарамо са српском и руском страном о мало усмеренијим састанцима, још нисмо дошли до закључка, али наставићемо да разговарамо, то је наш циљ... да покушамо да постигнемо разуман закључак прихватљив за све и онда се можемо вратити у СБ УН", додала је. Британска амбасадорка је нагласила да је најважније да Србија и "Косово", заједно са ЕУ која им помаже, остваре напредак у нормализацији односа јер ће само нормализацијом односа моћи да остваре напредак у интеграцији у ЕУ што је од "виталног значаја за оба народа и обе привреде". Генерални секретар УН Антонио Гутереш доставио је чланицама извештај о КиМ за период од 16. априла до 15. јула, а расправа о том извештају, према програму објављеном 1. августа, неће бити одржана током овог месеца. Велика Британија и друге западне земље од раније се залажу за промену формата и динамике седница о КиМ, као и за смањење буџета Унмика, тврдећи да ситуација на КиМ не представља стварну претњу по међународне мир и безбедност. Београд сматра да питање КиМ није решено и да ситуација на терену указује на неопходност даљег присуства и ангажман Унмика у несмањеном обиму и непромењеном мандату.