СРБИЈА

ВУЧИЋ СА ИВАНИЋЕМ: СРБИЈА ЋЕ УВЕК ПОШТОВАТИ ДЕЈТОНСКИ СПОРАЗУМ

БЕОГРАД, 6. јуна 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 6. јуна у разговору са српским чланом Председништва БиХ Младеном Иванићем у Београду, да је Србија опредељена за унапређење односа са БиХ и да ће увек поштовати Дејтонски мировни споразум. Вучић и Иванић су размотрили могуће заједничке економске пројекте и друге видове сарадње Србије и БиХ и разговарали о ситуацији у региону, саопштило је Председништво Србије после састанка. Српски председник је истакао да ће Србија увек поштовати Дејтонски мировни споразум и заједнички изражену вољу сва три конститутивна народа у Босни и Херцеговини - Срба, Бошњака и Хрвата. Додао је да је Србија опредељена за унапређење политичких и економских односа са БиХ, наведено је у саопштењу. "Добросуседски односи су од виталног значаја и за српски народ у Републици Српској и БиХ, као и за Бошњаке и Хрвате у БиХ, али и за мир и стабилност у региону", рекао је Вучић.

ПРЕМИЈЕРКА СРБИЈЕ И ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ СЛОВАЧКЕ О СТАТУТУ МАЊИНА, ПОЛИТИЦИ И ЕКОНОМИЈИ

БЕОГРАД, 6. јуна 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић разговарала је 6. јуна у Београду с председником Скупштине Словачке Андрејом Данком о политичким и економским односима две државе, евроинтеграцијама Србије, као и о статусу српске и словачке националне мањине у две земље. У саопштењу Владе Србије наводи се да је Ана Брнабић оценила да је политичка сарадња две државе на веома високом нивоу и да упоредо с тим њихове народе везују блиски пријатељски односи кроз историју. Она је казала да Србија изузетно цени принципијелан став Словачке о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и подршку територијалном интегритету и суверенитету Србије. Данко је указао на веома добар приступ Србије када је реч о правима словачке националне мањине и истакао да Србија предњачи у успостављању стандарда очувања језика и културе мањина у односу на многе европске државе. Он је казао да Словачка снажно подржава наставак процеса проширења Уније у региону Западног Балкана, а пре свега евроинтеграције Србије, коју сматра кључном земљом региона и стратешким партнером. Навео је да је ЕУ без обзира на тренутне унутрашње проблеме, пре свега породица држава, у којој би Словачка пре свих желела да види Србију. Ана Брнабић је захвалила на досадашњој континуираној и активној подршци Словачке у процесу приступања Србије ЕУ и изразила очекивање да ће она бити настављена и у даљем току преговарачког процеса. Саговорници су оценили да висок ниво политичких односа две земље не прати и адекватан напредак у развоју билатералне економске сарадње и да је кључни интерес унапређење економске сарадње и повећање заједничких инвестиција, додаје се у саопштењу Владе Србије.

КУБУРОВИЋ У УН: ИЗМЕЂУ СРБИЈЕ И МЕХАНИЗМА НЕМА ОТВОРЕНИХ ПИТАЊА

УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ, 6. јуна 2018. (Бета) - Министарка правде Србије Нела Кубуровић изјавила је 6. јуна у Њујорку да је Србија испунила све обавезе према Међународном резидуалном механизму за кривичне судове УН и да нема отворених питања с тим наслединком Хашког трибунала. У обраћању на седници Савета безбедности УН, на којој су председник судског механизма у Хагу Теодор Мерон и главни тужилац Серж Брамерц усмено образложили извештаје о раду Механизма и тужилаштва у протеклих шест месеци, Кубуровићева је казала да очекује да ће се сарадња Србије и Механизма и даље одвијати без проблема. Навела је да је Србија тужилаштву Механизма пружила приступ свим документима, сведоцима и архивама и додала да ће наставити да буде посвећена процесуирању ратних злочина, без обзира на националност починилаца тих "страшних злочина против човечности". Успех у тој области зависи и од регионалне сарадње, рекла је Нела Кубуровић и додала да је то тренутно највидљивије у Босни и Херцеговини. Казала је да је српско правосуђе у 2017. и 2018. години признало судске пресуде из БиХ у седам поступака и да је на основу њих изрекло казне од укупно 104 године затвора, додајући да су сви осуђени у тим процесима српске националности. По питању сарадње с Хрватском, Кубуровићева је казала да су формиране две комисије чији је циљ да размењују спискове оптужених и осуђених за ратне злочине. Осврћући се на извештај главног тужиоца Механизма Сержа Брамерца, који је поздравио број решених предмета у Хрватској, она је оценила да је највећи број тих случајева окончан у одсуству оптужених и упитала да ли би и Србија имала задовољавајући број решених предмета када би применила институт суђења у одсуству. Коментаришући Брамерцову оцену да Србија не процесуира некадашње високе функционере, Кубуровић је рекла да је велики број њих већ осуђен пред Хашким трибуналом. Додала је и да Србија не може да процесуира ратне злочине које су Срби починили на КиМ због континуираног одбијања Приштине да сарађује с Београдом. Министарка је поменула и да је Србија раније изразила спремност да подржи оснивање информационог центра у земљама бивше Југославије, али да до данас није добила одговор о томе. Говорећи о предмету против двоје чланова Српске радикалне странке, Петра Јојића и Вјерице Радете, које тужилаштво у Хагу терети за застрашивања сведока у процесу против лидера радикала Војислава Шешеља, Нела Кубуровић је рекла да је Србија доказала способност и спремност да преузме тај случај од Механизма. "У интересу је Србије да процесуира те случајеве и спремна је да их преузме", навела је министарка правде. Она је навела да су у случају против некадашњих челника Службе државне безбедности Србије, Јовице Станишића и Франка Симатовића, хашки тужиоци од Србије у два наврата тражили 1.677 докумената с неколико хиљада страница. Одговарајући на тај захтев, Србија је од Механизма затражила примену заштитних мера за ту документацију, али и за сведоке у том поступку из редова служби безбедности. Нела Кубуровић је казала да је Србија током претходних 20 година предала Трибуналу у Хагу стотине хиљада докумената од којих многи, како је навела, нису коришћени у процесима. Упркос обећању да ће документи који нису део судских предмета бити враћени Србији, то се још није десило, казала је српска министарка. Кубуровићева је изразила очекивање да ће Механизам у разумном року завршити једина три преостала предмета - поновљено судење Станишићу и Симатовићу и жалбене процесе у поступцима против бившег председника Републике Српске Радована Караџића и бившег команданта Војске РС Ратка Младића. Она је оценила да је Србија ускладила своје законодавство према релевантним стандардима Механизма и тиме доказала да је посвећена борби против некажњивости. Навела је да је Србија, у континуираном напору да побољша свој правосудни систем, следила смернице дефинисане Националном стратегијом за процесуирање ратних злочина, коју је Влада Србије усвојила у фебруару 2016. године, а на основу које је Тужилаштво за ратне злочине 4. априла усвојило Стратегију за процесуирање ратних злочина.

СТЕФАНОВИЋ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА РОСГАРДИЈЕ О САРАДЊИ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ

БЕОГРАД, 6. јуна 2018. (Бета) - Делегација Федералне службе Снага националне гарде Русије (Росгардија) посетила је 6. јуна Србију, где је са министром унутрашњих послова Небојшом Стефановићем размотрила могућности за заједничке обуке и сарадњу на спречавању организованог криминала и тероризма. Први заменик директора Росгардије Сергеј Меликов рекао је да руска и српска жандармерија могу бити само од користи једна другој и да је руска страна спремна да Србији пренесе своја знања у областима обезбеђења и безбедности, која су позитивна. Он је рекао да припадници Росгардије учествују у обезбеђивању свих 11 градова у Русији у којима се одржава светско првенство у фудбалу. "Спремни смо да поделимо наше искуство. Желимо репрезентацији Србије да се добро покаже. Желимо да се тај међународни празник (спорта) одржи достојанствено. После светског првенства спремни смо да поделимо и та наша искуства", рекао је Меликов. Он је казао да је руска страна позвала колеге из Србије да дођу у посету, упознају се са њиховим центром, могућностима и службом и да после тога могу да говоре о заједничким вежбама и размени кадрова. Стефановић је рекао да је Србији важно искуство руских колега у спречавању тероризма, радикализације и борбе против организованог криминала, као и рада на обезбеђивању сигурности грађана. Он је рекао да ће у наредном периоду договорити размену експерата и модалитете будуће сарадње. Састанку делегације Росгардије и Стефановића присуствовао је и амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.