СРБИЈА

ВЛАДА СРБИЈЕ: МИНИСТАР ОДБРАНЕ ХРВАТСКЕ НИЈЕ ДОБРОДОШАО У СРБИЈУ

БЕОГРАД, 26. априла 2018. (Бета) - Влада Србије одлучила је 26. априла да до даљег забрани потпредседнику Владе и министру одбране Хрватске Дамиру Крстичевићу улазак у Србију, као реципрочну меру због одлуке хрватских власти да забране улазак министру одбране Србије Александру Вулину. У саопштењу после седнице наводи се да је Влада одлучила о мерама реципроцитета Хрватској, према којима Крстичевић до даљег није добродошао у Србију. Мере реципроцитета Влада Србије донела је као одговор на ноту Министарства спољних и европских послова Хрватске о забрани уласка министра одбране Србије Александра Вулина у Хрватску. Влада Србије сматра да су такви поступци Хрватске супротни духу добросуседске сарадње и поштовању основних европских вредности, у које спада и слобода кретања људи, пише у саопштењу. Додаје се да Влада Србије остаје опредељена за изградњу добросуседских односа с Хрватском, уздржавајући се од поступака који могу допринети нарушавању односа са суседима. "Влада Србије остаје посвећена одржавању мира и стабилности у региону и поштовању европских начела и вредности, у интересу свих грађана Србије и региона", пише у саопштењу.

АМБАСАДОР ИТАЛИЈЕ ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ: СРБИЈА КЉУЧАН ФАКТОР СТАБИЛНОСТИ У РЕГИОНУ

БЕОГРАД, 26. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић примио је акредитивна писма амбасадора Италије Карла Ло Каша, који је истакао јасну подршку Италије евроинтеграцијама Србије, додавши да је она кључан фактор стабилности у региону. Италијански амбасадор је председнику Вучићу пренео поздраве председника Италије Серђа Матареле и додао да се све више италијанских компанија интересује за пословање у Србији, саопштило је Председништво Србије. Вучић је Ло Кашу пожелео добродошлицу у Србију, уз очекивање да ће током његовог амбасадорског мандата политички дијалог и економска сарадња двеју земаља бити још интензивнији, с обзиром на то да су Србија и Италија од 2009. године стратешки партнери, наводи се у саопштењу. Председник Србије је изразио задовољство тиме што је Италија прворазредан економски партнер, из које долазе неки од најзначајнијих инвеститора. Амбасадор Ло Кашо је изјавио да се "све више италијанских компанија интересује за пословање у Србији, понукани постојећим добрим искуствима", додавши да томе доприноси и то што је "Србија кључан фактор стабилности у региону". Он је истакао јасну подршку Италије евроинтеграцијама Србије, коју пружају и кроз експертску помоћ у реформама у кључним областима. Двојица саговорника су истакла да, поред политичке и економске сарадње, Србија и Италија имају интерес и за развој сваке друге сарадње, од користи за обе земље, а посебно у области образовања и културе, додаје се у саопштењу.

БРНАБИЋ И ДИРЕКТОР ЕИБ РАЗГОВАРАЛИ О ПРОЈЕКТИМА У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 26. априла 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић и председник Европске инвестиционе банке Вернер Хојер разговарали су 26. априла у Београду о тренутним пројектима које Србија спроводи помоћу ЕИБ. Брнабић и Хојер су навели да су ти пројекти значајни за грађане Србије и да показују због чега им је Европска унија корисна. "Ако постоји једна ствар где се важност ЕУ види, то су пројекти који радимо са ЕИБ. У последњих 10 година вредност заједничких пројеката са ЕИБ износи седам милијарди евра", рекла је Брнабићева. Она је казала да је у овом тренутку вредност пројеката које Србија спроводи са ЕИБ, а који су у различитим фазама, милијарду евра. Ана Брнабић је истакла да већину пројеката у здравству Србија ради са ЕИБ и да је један од најбољих примера за то потпуно изграђен Клинички центар Ниш. Додала је да стуб сарадње представљају и пројекти у ИТ, истраживању и развоју који износе око 65 милиона евра, али и пројекти водоснабдевања и третирања отпадних вода који износе око 50 милиона евра. Према њеним речима, 70 милиона евра биће уложено у пројекте информатичког повезивања школа у Србији. "До краја мандата ове владе, Србија ће бити земља која ће другачије изгледати", казала је Брнабићева. Хојер је казао да су грађани најважнији када се говори о пројектима и да су они, када је реч о схватању дигитализације, много испред неких европских земаља. "Знање грађана Србије о дигиталном свету је веће него у многим другим европским земљама. Овде говоримо о креативној страни дигитализације. То није само техничка повезаност, већ нови ниво креативности", рекао је он. Хојер је навео да се инвеститорима допадају пројекти у Србији и да види перспективу када је реч о транспорту и инфраструктурним пројектима у овом региону. Додао је да је циљ да се грађани Србије што више приближе животу у ЕУ.

ЧАДЕЖ: ПОДРШКА ЕВРОПСКЕ ПРИВРЕДЕ ПРОШИРЕЊУ ЕУ НА ЗАПАДНИ БАЛКАН ДО 2025.

БРИСЕЛ, 26. априла 2018. (Бета) - Асоцијација европских комора Еврокоморе активно промовише проширење ЕУ на Западни Балкан и тренутно ради на креирању заједничког става целе европске привреде о перспективама за улазак западнобалканских земаља у Унију до 2025. године, изјавио је 26. априла у Бриселу председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж. "Унутар Еврокомора покренули смо иницијативу о заједничком ставу европске привреде и Коморског инвестиционог форума којим би се подржало проширење ЕУ, како би Западни Балкан и Србија што пре постали пуноправни члан ЕУ", рекао је Чадеж. Чадеж у Бриселу учествује на конференцији поводом 60 година од оснивања Еврокомора. Он је истакао да је та асоцијација, као ни једна организација у Бриселу, ангажоване око проширења ЕУ на регион западног Балкана. По његовим речима "охрабрује воља европских званичника да се разговара о такозваном инклузивнијем приступу проширењу". "Идеја је да када у региону ускладимо неки сет прописа, када испреговарамо неко поглавље, да део тога одмах почнемо да примењујемо, како би се олакшала трговина и инвестиције, не чекајући да се сва поглавља затворе и да постанемо чланица ЕУ. То би привреди донело нове могућности и видљиве конкретне користи - мање трошкове пословања и већу конкурентност пред страним инвеститорима", истакао је Чадеж. Еврокоморе, како је додао, за пословну заједницу Србије представљају платформу преко које више од 20 милиона компанија комуницира са европским институцијама и међународним организацијама. "То је највећа и најснажнија организација која окупља европску привреду. И то не само привреду чланица ЕУ већ и земаља попут Србије које су на путу ка чланству, али и Русије и Турске", рекао је Чадеж који је 26. априла преузео председавање Одбору за дигитализацију Еврокомора и тиме добио место у председништву те асоцијације. Уз подршку Еврокомора, како је објаснио, на најбржи начин могуће је имати јасан и користан дијалог са свим институцијама у Бриселу, доћи до одговора и покренути иницијативу. "Привреде Западног Балкана уз подршку ове асоцијације успевале су да реше неке од проблема и изазова са којима су се суочавале у прошлости. Тренутно радимо на дозволама за наше возаче како би им се продужио број дана који могу да проведу у земљама ЕУ", додао је Чадеж. Председник Еврокомора и Привредне коморе Аустрије Кристоф Лајтл рекао да су Еврокоморе "велика пословна фамилија" која обухвата цело европско пословно друштво, а да је Привредна комора Србије у томе "снажан партнер".