СРБИЈА

ДАЧИЋ И ПАЛЕСТИНСКА ЗВАНИЧНИЦА РАЗГОВАРАЛИ О БИЛАТЕРАЛНИМ ОДНОСИМА

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Спрски министар иностраних послова Ивица Дачић разговарао је 24. априла с помоћницом палестинског министра иностраних послова за Европу Амал Џадо о билатералним односима у оквиру прве сесије политичких консултација Министарстава спољних послова Србије и Палестине. Дачић је изразио захвалност на подршци о питању "Косова" и истакао спремност Србије да даље развија односе традиционалног пријатељства и сарадње са Палестином у свим областима од обостраног интереса, укључујући и област образовања, саопштило је Министарство спољних послова Србије. Политичке консултације с Палестином спроводе се у складу са Меморандумом о политичким консултацијама министарстава спољних послова Србије и Палестине потписаним у јулу 2015. године током посете палетинског председника Махмуда Абаса Србији.

ДАЧИЋ: МИНИСТАРСТВА ТРЕБА ДА БУДУ ПОУЗДАН ИЗВОР И САРАДНИК

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је 24. априла да је задатак министарстава иностраних послова широм света да провереним и правовременим информацијама помогну професионалним медијима у борби против "какофоније гласина које се шире дигиталним таласима". "Учествујући у јавној сфери, ми је делом и креирамо и сносимо део одговорности за квалитет расправе која се води на дигиталним платформама - том савременом пандану старогрчког трга. То свакако важи и за медијске куће. Што је већа слобода, то је већа одговорност", рекао је Дачић на конференцији "Будућност њуз портала на Западном Балкану". Он је додао да би сви који пласирају садржаје морали да се придржавају одговорности - и институције, и медији, јер се само тако може изградити слободно и одговорно друштво којем тежимо, а нагласио је и да Министарство спољних послова медијима треба да буде поуздан извор и сарадник од интегритета. Према Дачићевим речима, дигитализација и прелазак са традиционалног на веб новинарство довели су и до тога да се дипломатија суочи са скоро потпуним заокретом у начину на који приступа пољу информисања. "Сведоци смо већег присуства министарстава спољних послова и дипломатских емисара у дигиталној сфери него што је то икад био случај са традиционалним медијима. Дигитална сфера нам, при том, пружа могућност да не зависимо од туђе интерпретације, већ да сами представимо свој рад и своје аргументе", рекао је Дачић. Дачић је указао да управо та "демократизација" информисања коју је донела дигитализација, где је, по његовим речима, свако господар свог аргумента, поред изазова представља и начин да се додатно допринесе развоју друштва, пренело је у саопштењу Министарство спољних послова.

ВУЧИЋ: ЖЕЛИМО ДА БУДЕМО СЛЕДЕЋА ЗЕМЉА ЧЛАНИЦА ЕУ

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 24. априла у Букурешту да Србија жели да постане следећа чланица ЕУ. "Желимо још снажнију подршку Букурешта, Атине и Софије на европском путу. Желимо да будемо следећа земља која ће постати чланица ЕУ, без ваше подршке то не можемо да урадимо", рекао је Вучић на конференцији за новинаре после састанка са премијерима Грчке, Бугарске и Румуније, Алексисом Ципрасом, Бојком Борисовим и Виориком Данчилом. Он је рекао да су 24. априла постигли конкретне резултате и да ће бити формирана заједничка радна група у којој ће учествовати министри саобраћаја, транспорта и телекомуникација четири земље. Вучић је рекао да су разговарали о изградњи путева и о другим начинима финансирања и деловања.

ВУЧИЋ: СРБИЈА МОРА ДА ПРИСУСТВУЈЕ САМИТУ ЕУ-ЗАПАДНИ БАЛКАН У БУГАРСКОЈ

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 24. априла у Букурешту да Србија мора да има представника на Самиту ЕУ-Западни Балкан у Софији 17. маја. "Морамо да будемо присутни", рекао је Вучић новинарима после састанка са премијерима Румуније, Бугарске и Грчке. Он је казао да још није одлучио ко ће ићи на Самит, да је он добио позив, али да ће одлучити после састанка са премијерком Србије Аном Брнабић. "Не можете то да радите (да не одете на састанак) када вам долазе најмоћнији европски лидери од којих вам све зависи. Србија не може то себи да дозволи", рекао је Вучић. Он је рекао да је дужност Србије да иде на Самит. "Како мислите да можемо да забијемо леђа Бугарској и да им кажемо да нас не интересују иако су нас подржавали. Мислите ли да је добро да тамо буду немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Емануел Макрон, сви најважнији европски лидери, а да Србија тамо не буде", рекао је Вучић.

ВУЧИЋ И МИШЕЛ: ЗАПАДНИ БАЛКАН ТРЕБА ДА ОСТАНЕ НА ВРХУ ПРИОРИТЕТА ЕУ

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић и премијер Белгије Шарл Мишел оценили су 24. априла у Београду да Западни Балкан треба да остане међу приоритетима политике Европске уније. Вучић и Мишел указали су на заједничкој конференцији за штампу на важност постизања решења о питању "Косова", наводећи да је за компромис потребно суштинско разумевање свих страна. Српски председник је навео да је на састанку било речи о ситуацији у региону, билатералној сарадњи и европским интеграцијама, али да је најважнија тема била постизање споразума о нормализацији односа с Приштином, додајући да је то главна препрека на путу Србије ка ЕУ. Како је навео, Србија је спремна да разговара о тешким решењима и постизању компромиса, али да су за компромис потребне обе стране. Говорећи о питању "Косова", Вучић је оценио да је то питање "наше будућности". Председник Србије захвалио је белгијском премијеру на спремности да саслуша ставове Србије и додао да је Мишел изнео "нека нова решења" о којима ће бити речи у будућности. "Не могу да кажем нешто више о тим предлозима, док то не буде део политике ЕУ и док неки други фактори не буду с тим предлозима сагласни", казао је он. Мишел је рекао да је он један од лидера ЕУ који се залаже да Западни Балкан остане високо међу приоритетима ЕУ, наводећи да је ЕУ раскрсница и да је важно јачати сарадњу и просперитет. Он је навео да сматра да је Србија кључни чинилац у региону и изузетно важна земља за Европу и будућност ЕУ. Говорећи о реформама које Србија мора да спроведе како би ушла у ЕУ, укључујући владавину права и слободу медија, белгијски премијер је додао да ЕУ није пуки пројекат који се базира на уговорима, већ на друштвеним вредностима.

ВУЧИЋ: ПЛАТФОРМА ПРИШТИНЕ НИЈЕ ПЛАТФОРМА ЗА ДИЈАЛОГ И НОРМАЛИЗАЦИЈУ ОДНОСА

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић изјавио је 24. априла да најављена платформа Приштине о дијалогу са Београдом није никаква платфома за дијалог и нормализацију односа. Вучић је рекао на заједничкој конференцији за штампу са белгијским премијером Шарлом Мишелом да, ако је то платфома Приштине, не зна о чему две стране уопште имају да разговарају. "Та платфома представља поруку: Ми имамо све, све је у нашим рукама, ако Србија хоће да призна независност то је у реду, ако неће онда је крива за све", казао је он. Српски председник је рекао да је европским званичницима, укључујући и високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерики Могерини, показао паприре који су на страни Србије, додајући да сила није на страни Србије. "Ми смо слабији, не од Албанаца, већ од Америке", рекао је он и додао да Србија не преговара с Тачијем, већ са заштитиницима "Косова". Говорећи о испуњавању обавеза из бриселског дијалога, посебно на формирање Заједнице српских оптина, Вучић је навео да Приштина за пет година није испунила ниједну уговорну обавезу и да нема поверења да ће то сада учинити. Додао је да Срби не треба да очекују "максималистичка" решења када је реч о "Косову", али да се не смеју допустити понижавајућа решења за Србију.

ПРЕМИЈЕРИ СРБИЈЕ И БЕЛГИЈЕ О ЕВРОПСКИМ ИНТЕГРАЦИЈАМА, РЕГИОНУ И ЕКОНОМИЈИ

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Премијери Србије и Белгије, Ана Брнабић и Шарл Мишел разговарали су 24. априла у Београду о европском путу Србије, регионалној стабилности, нормализацији односа Београда и Приштине и економској сарадњи две земље. На заједничкој конференцији за новинаре Ана Брнабић је захвалила премијеру Белгије на времену које је одвојио за посету Србији како би са њеним званичницима разговарао о низу важних тема, као и на подршци коју је Белгија пружила Србији за отварање нових поглавља у преговорима са ЕУ, али и на техничкој помоћи за поглавља 23 и 24 посебно за владавину права и борбу против организованог криминала. "Техничка подршка на делу Поглавља 23, које је свакако најизазовније, то је владавина права и правосуђе. То су оне ствари које сам назвала генерацијским недостацима које Србија мора да исправи у нашим европским интеграцијама како би достигли један степен европских вредности у које морамо да верујемо, али које ће нас довести заједно са економским реформама у дељење европских стандарда", казала је Ана Брнабић. Она је казала да су на састанку доста разговарали о регионалној сарадњи, истичући да је дугорочна нормализација односа Београда и Приштине важна област. Навела је да је економска сарадња Србије и Белгије "доста скромна", да је прошле године била нешто изнад 540 милиона евра и да постоји велики потенцијал за даљу сарадњу. Брнабићева је позвала премијера Белгије да са Владом Србије и Привредном комором Србије организују посету белгијских привредника Србији, као и посету привредника Србије Белгији. "Добар тренд је то што је све већи број туриста из Белгије у Србији. Тај број је порастао у 2017. у односу на 2016. годину чак 38,5 одсто што је изузетно значајно. У прва два месеца 2018. године он је додатно порастао у односу на 2017. годину за 93 одсто", казала је она. Додала је да ће се наставити већ успешна сарадња полиција Србије и Белгије у борби против организованог криминала. "Очекујемо додатно боље односе Белгије и Србије, много бољи дијалог и комуникацију у времену пред нама", казала је Ана Брнабић. Мишел је казао да је Белгија одлучна да игра активну улогу да се односи у региону боље разумеју, а све у циљу стабилности. "Стратешко питање ЕУ је на који начин можемо да видимо односе са свим земљама у региону, а не само са Србијом и да истовремено поштујемо историју. Идеја је да направимо напор да бисмо на сигурним основама обезбедили просперитет и стабилност", рекао је Мишел. Он је изразио спремност да се додатно ојачајају односи две државе и додао да има простора да се поспеши економска и финансијска сарадња. Мишел је казао да је Белгија с ентузијазмом прихватила идеју да се организују различити семинари са коморама, предузећима, привредницима како би се идентификовали потенцијали и отворила нова радна места у циљу јачања економије Србије.

ЈОКСИМОВИЋ НА САМИТУ SEECP: СРБИЈА ЗА НАСТАВАК САРАДЊЕ, СВИ ТРЕБА ДА БУДУ ОДГОВОРНИЈИ У ИЗЈАВАМА

БРДО КОД КРАЊА, 24. априла 2018. (Бета) - Министарка за европске интеграције Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је 24. априла да је на самиту Процеса сарадње у Југоисточној Европи поновила да је Србија опредељена за наставак сарадње у региону, али и позвала све да покажу већу одговорност у изјавама. "Поновила сам да је позиција Србије јасна и везана за наставак добре, конструктивне сарадње у региону, али да то не зависи само од нас. Позвали смо све да покажу већу одговорност у изјавама и порукама у вези с разним отвореним питањима", рекла је Јоксимовић у изјави за српске медије у Брду код Крања у Словенији после самита SEECP. Навела је да је на састанку премијера чланица SEECP поновила "чврсту и јасну поруку" да Србија учествује у регионалним иницијативама са "потпуно утемељеним очекивањима да се поштују сви аранжмани у вези регионалног представљања", пре свега по питању учешћа Приштине. "Рекла сам да су наша очекивања да постојећи договори, пре свега правно обавезујући Бриселски споразум, морају да буду имплементирани у најскоријем року, посебно у вези са Заједницом српских општина". Додала је да је на састанку изразила "јасна очекивања" Србије, у вези с наставком процеса европских интеграција и да је српска делегација са представницима ЕУ "разменила мишљења о позитивном извештају Европске комисије о напретку Србије, представљеном прошле недеље, и о очекивањима везаним за отварање нових поглавља до краја јуна". "Поменула сам да се у извештају ЕК помиње напредак Приштине у оснивању ЗСО. Ми тај напредак још нисмо видели, али у наредна четири месеца очекујемо да Приштина испуни своје обавезе", навела је Јоксимовић. Она је рекла да је на самиту разговарала с хрватским премијером Андрејом Пленковићем и званичницима других земаља. "Са Пленковићем сам разменила мишљења о недавним догађањима, видећемо како ће се тај политички дијалог наставити, доста тешке теме су биле актуелне претходних дана и још увек су", рекла је српска министарка. Упитана да ли чињеница да је Србија на самиту била представљена на нижем нивоу од предвиђеног говори о намери Београда да пошаље одређену поруку, Јоксимовић је рекла да је разлог за то посета белгијског премијера Шарла Мишела Србији. "Не знам због чега то тумачите на тај начин, данас је у посети Србији белгијски премијер Шарл Мишел, то је унапред договорена посета, а овај састанак је померен, требало је да буде у јуну. Наша премијерка (Ана Брнабић) и министар спољних послова (Ивица Дачић) нису могли да дођу због посете Мишела", казала је. Навела је и да су бројне друге делегације на самиту биле представљене на нивоу заменика и помоћника министара и да нема разлога да се тумачи да Србија придаје мањи значај иницијативи SEECP.

БУГАРСКА, ГРЧКА И РУМУНИЈА ПОДРЖАВАЈУ УЛАЗАК СРБИЈЕ У ЕУ

БУКУРЕШТ/БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Премијери Румуније, Бугарске и Грчке подржали су циљ Србије да постане чланица ЕУ, речено је 24. априла после састанка у формату квадрилатерале у Букурешту. На састанку у Букурешту где је домаћин била румунска премијерка Вјорика Данчила учествовали су још и грчки премијер Алексис Ципрас, бугарски премијер Бојко Борисов и председник Србије Александар Вучић. Бугарски премијер је рекао на конференцији за новинаре да Бугарска, Грчка и Румунија морају да учине све у својој моћи да се Србија придружи породици Европске уније. Борисов је после састанка Високог савета за сарадњу Бугарске, Грчке, Румуније и Србије оценио да, уколико било која балканска земља има проблем, то директно утиче на све. Циљ је да се развију инфраструктура у региону, повезаност, билатерални односи и да се повећа раст привредâ на Балкану, рекао је Борисов чија је земља председавајућа ЕУ. Румунска премијерка Данчила подржала је циљ бугарског премијера Бојка Борисова да се Западни Балкан придружи ЕУ, пренела је бугарска агенција БТА. "Желим да изразим подршку председнику Александру Вучићу који је дошао овде. Желим да га уверим у нашу подршку приступању Србије Унији", рекла је Данчила. Она је рекла да цени активну улогу Србије у раду на помирењу на Западном Балкану. Румунска премијерка је указала да је формат квадриалтерале добра прилика за дијалог и препознавања начина сарадње. "Данас смо разговарали о економској сарадњи, јасним пројектима, које све четири државе заједно могу да развију, разговарали смо о формату 16 + 1 југоисточне Европе и Кине и скуповима где можемо да направимо јасне кораке о пројектима о којима смо разговарали данас", рекла је Данчила. Председник Србије Александар Вучић захвалио је на израженој подршци приступању Србије ЕУ. Вучић је рекао да ће бити формирана заједничка радна група министара саобраћаја и комуникација за припрему за Самит 16 + 1 који ће бити одржан у јулу у Софији. Вучић је указао да Србија има повећану робну размену и са Бугарском и са Румунијом и са Грчком, као и повећан број туриста тих земаља у Србију, али и из Србије у те три земље. Грчки премијер Алексис Ципрас је рекао да састанци ове четири земље могу да допринесу миру, стабилности и безбедности у региону. "Знамо да је Балкан био место где је било много изазова. Регион се суочио са сукобима и тензијама, али такође има велики потенцијал", рекао је Ципрас и додао да је њихов циљ да подрже балканске земље и допринесу развоју региона. Он је рекао да је Србија земља која је увек радила на европској идеји и да је она важна земља за цео регион, као и да је протеклих година остварила напредак у решавању проблема прошлости. Ципрас је казао да регион треба да искористи могућности које му се пружају и да развој Западног Балкана представља и европски развој. "Јасно је да морамо да идемо ка европској будућности тих земаља. Данас имамо потребу да изградимо европску визију ради будућности овог региона, увек испуњавајући услове које ЕУ пред нас ставља", рекао је Ципрас и додао да је Грчка одувек подржавала приступање региона Унији. Следећи, четврти састанак квадрилатерале биће одржан крајем јуна у Бугарској.

ЕКОНОМИЈА

БРНАБИЋ: ПОДРЖАВАМО РЕГИОНАЛНУ САРАДЊУ У ПОПРАВЉАЊУ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић 24. априла је изјавила да подржава иницијативу за успостављање регионалне платформе за повољно пословно окружење и позвала премијере из региона и међународне донаторске организације да помогну у реализацији тог пројекта. Она је на Скупштини Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) истакла да у Европи већ постоје фантастични примери земаља које регионално сарађују, као што су балтичке и нордијске земље. "Без снажне економије нема ни снажног ни безбедног региона", истакла је Брнабић. Додала је да је један од приоритета Владе Србије даље унапређење услова пословања. "Влада Србије подржава регионалну палтформу за повољно пословно окружење и биће активна да је имплементира у наредном периоду", казала је премијерка. Иницијативу за институционализацију сарадње земаља југоисточне Европе (BFC SEE) на усаглашавању и унапређењу пословног окружења спроводи НАЛЕД уз подршку Намачке развојне сарадње и Европске инвестиционе банке. Програм сертификације општина по мери привреде у ЈИЕ спроводи се од 2012. године и до сада је у процес сертификације укључено 100 градова и општина из пет земаља - Србије, Хрватске, Црне Горе, Македоније и Босне и Херцеговине. Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман изјавио је да је Немачка развојна сарадња подржала развој BFC SEE програма који је постигао велики успех и помогао да готово 100 локалних самоуправа из пет земаља унапреди услове за пословање, допринела је јачању регионалне сарадње и хармонизацији услова за пословање. Како је рекао, Немачка подржава Србију и на пројектима смањења сиве економије, али и регистрације непријављених сезонских радника. Он је оценио и да је регионална сарадња важна за приближавање земаља Западног Балкана Европској унији и оценио да је због тога веома важан овај програм. Председник УО НАЛЕД Александар Ружевић рекао је да НАЛЕД предлаже институционализацију сарадње на усаглашавању и унапређењу пословног окружења, уз подршку премијерâ и владâ држава региона. "Тако ћемо осигурати ефикасније спровођење реформи и уједначавање услова за пословање и улагање. Након дозвола за градњу, можемо да пренесемо и добра решења за реформу катастра и јавних набавки, сузбијање сиве економије и подстицање предузетништва", истакао је он. Министри држава региона уручили су 24. априла 17 сертификата локалним самоуправама које су у претходних годину дана кроз процес сертификације успешно усвојиле планове реформи и смернице програма за креирање добре пословне климе – 11 из БиХ, четири из Србије (Нови Сад, Лесковац, Сомбор и Рума), једна из Македоније и једна из Хрватске. Како је речено, више од три милиона грађана и 150.000 привредних друштава у сертификованим градовима и општинама данас користи ефикасне сервисе локалне администрације. Услови за пословање у овим срединама квалитетнији су у просеку за 76 одсто. Такође, 40 одсто сертификованих градова и општина из региона нашло се на листи најбољих инвестиционих дестинација у Европи "Фајненшел тајмса". На годишњој скупштини НАЛЕД-а оцењено је да су кључни циљеви НАЛЕД-а до 2021. године унапређење регулаторног оквира за пословање и јачање капацитета јавне управе.

БРНАБИЋ: У ЈАНУАРУ И ФЕБРУАРУ СТРАНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРБИЈИ 436,9 МИЛИОНА ЕВРА

БЕОГРАД, 24. априла 2018. (Бета) - Стране директне инвестиције у Србији у прва два месеца ове године износиле су 436,9 милиона евра, што је 21,8 одсто више него у истом периоду прошле године, изјавила је 24. априла премијерка Ана Брнабић. Она је на Скупштини НАЛЕД-a рекла да је то повећање од око 80 милиона евра. Подсетила је да су директне стране инвестиције у 2016. години биле у вредности 2,6 милијарди евра што је, како је оценила, "историјски успех". "Важно је да се ти резултати наставе и у 2018. години", истакла је Брнабић. Прошле године су, како је навела, потписани уговори о додели буџетских подстицаја за 36 пројеката у вредности од 50 милиона евра, а више од половине тих пројеката спроводе домаће компаније. Премијерка је казала да је по данашњим подацима јавни дуг Србије пао на 59,4 одсто бруто домаћег производа. На крају 2017. године јавни дуг је био 71,9 одсто БДП-а.