СРБИЈА-ЕУ

БРНАБИЋ: СВЕ У СВЕМУ ИЗВЕШТАЈ ЕУ ЈЕ ПОЗИТИВАН ЗА СРБИЈУ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да је, све у свему, извештај ЕУ позитиван за Србију и да је она задовољна тренутним стањем, а да је сада на Србији да ради боље и брже. Она је рекла на конференцији за штампу, заједно са шефом Европске делегације у Србији Семом Фабрицијем поводом објављивања извештаја ЕУ, да се не може сагласити са свим оценама у извештају у вези са облашћу владавине права и слободе медија. Брнабић је рекла да извештај констатује напредак у подручју владавине права, да треба још да се ради, али да она оцењује да је Србија постигла бољи напредак него што је констатовано у извештају. Рекла је да не разуме тачно проблеме што се тиче слободе медија. "Почетком године имали смо мисију ЕУ у Србији и налази те мисије били су бољи него налази који су исказани у овом извештају", рекла је она. Она је додала да је као председница Владе стоји на располагању медијима да види шта може да се уради за побољшање медијских слобода. Брнабић је оценила да је Србија највећи напредак остварила у области економије, да је јасно да она јесте регионални шампион, да је остварила напредак у области фискалне консолидације, одржавању фискалне дисциплине и свим областима које говоре да је уређено тржиште и да има бољу пословну климу и бољи амбијент за инвестиције. Како је рекла, препознато је да постоје још неке структурне реформе које Србија још мора да учини и зато ће Србија потписати још један аранжман са ММФ-ом. У извештају је препознат напредак који је Србија остварила у борби против корупције и организованог криминала, као и конструктивна улога Србије што се тиче регионалне сарадње. "Кад је у питању регионална стабилност Србија је учинила огроман напор и под тешким околностима, неке од најтежих околности смо видели приликом хапшења Марка Ђурића, и у таквим ситуацијама Србија чува хладну главу, и драго ми је да је то препознато у извештају", рекла је она и додала да Србија остаје смирена и конструктивна и отворена за дијалог. Премијерка је рекла да јој се чини проблематично и да је то поделила са колегама да и даље немамо исте стандарде када се пишу овакви извештаји. "Ми желимо да постанемо чланови ЕУ", рекла је Брнабић и додала да су европске стардарди исти, јединствени, и зато тражимо да ЕУ има исти приступ према Србији и Приштини," рекла је она и указала да је за Приштину довољно било само да покрене неку иницијативу да се то оцени као позитивно, а за Србију је потребно много више. У извештају није узето у обзир то што је Србија усвојила тужилачку стратегију за ратне злочине и шта је урадила на реформи Устава само зато што је то било после фебруара, краја извештајног периода, а да је Приштини оцењен позитиван помак око иницијативе за формирање Заједнице српских општина иако је она то месецима касније изразила, после краја извештајног периода. "Ми тражимо једнаке стандарде... Ако извештај покрива само извештајни период, онда нека покрива за све", рекла је она.

ЕК: СРБИЈА НАПРЕДОВАЛА, МОРА ПОСПЕШИТИ ВЛАДАВИНУ ПРАВА И ОДНОСЕ С КОСОВОМ

СТРАЗБУР, 17. априла 2018. (Бета) - Европска комисија у извештају о напретку Западног Балкана у европским реформама оценила је 17. априла да је Србија остварила напредак у преговорима о чланству с Европском унијом, али је предочила да ће свеукупни ритам преговора зависити посебно од снажнијег тока промена на пољу владавине права и нормализације односа с "Косовом". "Мада је известан напредак остварен у владавини закона, Србија мора ојачати напоре и дати опипљивије резултате, нарочито кад је реч о условима за слободу изражавања", наводи Европска комисија. У извештају, који је први пут сачињен за раздобље од годину и по дана и укључује замашнију економску анализу, такође се ставља до знања да је нужно да власти у Београду "ојачају независност и свеукупну ефикасност правосудног система" и "остваре одржив напредак у борби против корупције и организованог криминала". У документу Европске комисије наводи се да "Србија треба да продуби ангажовање у дијалогу с Косовом, укључујући примену свих договора, а посебно оног о енергији". Такође се истиче да је да је "с тим у вези добродошла иницијатива српског председника (Александра Вучића) за покретање унутрашњег дијалога о Косову". "Србија треба да настави да игра позитивну улогу у региону у побољшању регионалних веза и очувању стабилности", поручује Комисија у Бриселу. "Економске реформе у Србији дају резултате, посебно у макроекономској стабилизацији", наводи извршно тело ЕУ и напомиње да су државне и приватне инвестиције недовољне, а нужно је да се побољшају услови привређивања за мала и средња предузећа. Комисија ставља до знања да су "и даље недовољне крупније структурне реформе државне управе, пореских власти и државних предузећа".

ЈУНКЕР: НЕ ЖЕЛИМ ДА СЕ РАТ ВРАТИ НА БАЛКАН

СТРАЗБУР , 17. априла 2018. (Бета-АП) - Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер упозорио је 17. априла да би рат могао да се врати на Балкан ако земље у региону остану без наде да ће се придружити Европској унији. Јункер је рекао у обраћању европским посланицима у Стразбуру да "не жели да се рат врати на Западни Балкан". "Ако одузмемо тим земљама у екстремно компликованом региону европску перспективу, доживећемо оно кроз шта смо већ прошли деведесетих", казао је он. Балкански и лидери ЕУ састаће се у Бугарској следећег месеца, али је мала шанса да ће ЕУ ускоро позвати неку од тих земаља у пуноправно чланство, наводи агенција Асошиејтед прес. АП додаје да је перспектива чланства у ЕУ доказала покретачку снагу за реформе на Балкану, региону који је био разорен ратовима и распадом Југославије.
Француски председник Емануел Макрон изјавио је 17. априла да Европска унија не треба да прима нове чланице док се дубље не интегрише и спроведе реформе. Макрон је рекао да не жели да се Балкан окрене Турској или Русији, али да не жели да ЕУ, која данас тешко функционише са 28, а сутра са 27 чланица, одлучи да може да прими нове чланице по истим правилима.

ХАН И МОГЕРИНИ: ЗЕМЉЕ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА МОГУЋЕ ЧЛАНИЦЕ БУДУЋЕГ ДРУГОГ КРУГА ЕУ

БРИСЕЛ/СТРАЗБУР , 17. априла 2018. (Бета) - Земље Западног Балкана би могле ући у Европску унију као део "другог круга" чланства јер се ЕУ мора изнутра преустројити и ојачати да би делотворно функционисала са више од тридесет чланица, ставили су 17. априла до знања челници Европске комисије Јоханес Хан и Федерика Могерини. Федерика Могерини је подвукла да "не би била изненађена ако бисмо дошли до 'Европе у две брзине' с једним кругом језгра чланица Уније и другим кругом будућих чланица" додајући да "можда неке уђу и у први круг". Могерени и Хан су представљајући извештај Европске комисије о напретку европских реформи на Западном Балкану, у Стразбуру, додали да је то "упоредан процес" - с једне стране реформе и темељите политичке, демократске и економске промене у земљама Западног Балкана, а истовремено унутрашње преуређење Уније. Тиме су одговорили на питање агенције "Бета" да ли то значи да ће кандидати са Западног Балкана ући у будућу "Европу у две брзине", како је 17. априла у Европском парламенту наговестио француски председник Емануел Макрон, нагласивши да Унија не може с оваквим устројством и системом одлучивања деловати са 32 члана. "Ми морамо видети како можемо поспешити нашу ефикасност функционисања, што је у нашем интересу, кад у чланству буде више од 30 земаља", рекао је Хан. Он је рекао да је ЕК управо зато и чланицама ЕУ предложила подручја и политике где се одлуке могу доносити "квалификованом већином", а не само једногласним одлучивањем, тако да се "делотворно може брже ићи напред". Висока представница Могерини је додала да је француски председник Макрон управо покренуо расправу о будућности ЕУ и да "нове чланице желе да уђу, а то је увек дуг процес".

ФАБРИЦИ: ИЗВЕШТАЈ ЕК НЕ ПОМИЊЕ РОКОВЕ ЗА ПРАВНО ОБАВЕЗУЈУЋИ СПОРАЗУМ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици изјавио је 17. априла у Београду да се у извештају Европске комисије не помињу рокови за правно обавезујући споразум о нормализацији односа Београда и Приштине. "Извештај не помиње никакве рокове, само подстицај да се иде напред у процесу преговора како би се дошло до правно обавезујућег споразума", рекао је Фабрици на заједничкој конференцији за медије с премијерком Србије Аном Брнабић поводом објављивања извештаја. Упитан да прокоментарише изјаву председника Француске Емануела Макрона, који је одбацио било какво проширење Европске уније док се она не реформише, Фабрици је казао да не види да је та изјава "толико негативна". "Мислим да су коментари Макрона били и ти да Западни Балкан треба да пронађе чврст ослонац у ЕУ, па ја не бих видео његову изјаву толико негативну", навео је Фабрици.

ЂУРИЋ: СРПСКОЈ И ПРИШТИНСКОЈ СТРАНИ НЕЈЕДНАКИ УСЛОВИ ИСПУЊАВАЊА ОБАВЕЗА ИЗ БРИСЕЛСКОГ СПОРАЗУМА

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Директор Владине канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је 17. априла да се може приметити да Европска унија није поставила српској страни и приштинској страни једнаке услове у вези са испуњавањем обавеза из Бриселског споразума. Ђурић је за РТВ коментарисао извештај Европске комисије о напретку Србије у процесу приступања ЕУ и оценио да се "види да критеријуми нису исти". Према његовим речима, добро је то што ЕУ од "Косова" тражи да престану да врше отпор почетку рада Суда за ратне злочине и да приступе стварању Заједнице српских општина. "Не треба да заборавимо да тај суд не функционише зато што они из међународне заједнице, који су требали да продуже мандат специјалном тужиоцу, то нису урадили и да то чак није ни одговорност Приштине", истакао је Ђурић и додао да је то "политичка игра". Како је рекао, Србија недвосмислено изражава спремност да се ратни злочинци процесуирају, али је оценио да "део међународне заједнице то не жели". Говорећи о томе да су Срби на КиМ раније напустили "косовску владу", Ђурић је истакао да су они тиме показали да "неће да буду марионете, али и неку врсту политичког достојанства". Он је рекао да је тада обећано да уколико Приштина не предузме кораке да омогући да се почне са формирањем ЗСО, онда ће Срби сами започети процедуру у складу са Бриселским споразумом, а у међувремену је Влада у Приштини на "неки начин дала политичко зелено управљачком тиму да започне са радом". "Управљачком тиму за формирање ЗСО претходних пет година није омогућено да ради... он сада ради на изради Статута ЗСО, и биће у складу са Бриселским споразумом", истакао је Ђурић. Ђурић је рекао да је разговарао са више руских званичника о ситуацији на Балкану и КиМ и о томе на који начин да се "координира ативност". "Нама Русија помаже пуно у међународним организацијама, они раде ту као за себе, борећи се против чланства Косова у тим организацијама", истакао је он. Говорећи о могућности приступа "Косова" УН, Ђурић је казао да је КиМ саставни део Србије и да не може бити део такве организације. "Аутономној покрајини КиМ није место у УН, нити је тако нешто могуће, ни под каквим условима", истакао је Ђурић. Он је казао да је Енвер Хоџај претходних дана тврдио да "ЗСО може бити формирана тек после пријема Косова у УН", али Ђурић је истакао да "се то никада неће десити". На питање да ли су српски представници и "косовски" званичници имали директне састанке ван Брисела, Ђурић је рекао да му то "није познато".

СРБИЈА

НОВИ АМБАСАДОР АУСТРИЈЕ ЛУТЕРОТИ: СРБИЈА НАЈВАЖНИЈИ ПАРТНЕР У РЕГИОНУ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић примио је 17. априла новоименованог амбасадора Аустрије у Србији Николауса Лутеротија и изразио задовољство добрим билатералним односима. Лутероти је казао да је Србија за Аустрију најважнији партнер у региону, и да ће његова земља наставити с подршком Србији на њеном путу ка Европској унији, саопштило је Министарство спољних послова. Дачић је изнео уверење да ће Лутероти допринети даљем унапређењу односа Србије и Аустрије које, како је навео, карактеришу чести сусрети на високом и највишем нивоу и веома развијена економска сарадња, наводи се у саопштењу. Лутероти је изразио задовољство што је дошао на службу управо у Србију и додао да ће проширење ЕУ бити један од приоритета Аустрије током председавања Савету Европске уније у другој половини 2018. године.

ДАЧИЋ И АМБАСАДОР МАРОКА РАЗГОВАРАЛИ О ПРОДУБЉИВАЊУ БИЛАТЕРАЛНЕ САРАДЊЕ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић разговарао је 17. априла у Београду са амбасадором Марока Мухамедом Амином Белхажом о продубљивању сарадње, као и међусобне подршке две земље у међународним организацијама. Уз заједничку оцену да је недавна посета министра Дачића Мароку била изузетно успешна, указано је на значај реализације других планираних посета на високом нивоу и Мешовите комисије за економску сарадњу, саопштило је Министарство. Дачић је амбасадору уручио позивно писмо за узвратну посету министра спољних Марока Насера Бурите Србији.

ДАЧИЋ И ЈОРДАНСКИ АМБАСАДОР: ПОТРЕБНО УНАПРЕДИТИ САРАДЊУ СРБИЈЕ И ЈОРДАНА

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић разговарао је 17. априла са амбасадором Јордана Фавазом ал-Еитаном, који је у Србији акредитован на нерезиденцијалној основи из Грчке, о потреби унапређења билатералне сарадње у свим сегментима од заједничког интереса. Дачић је рекао да су укупни односи Србије и Јордана добри, али недовољно развијени, подсећајући на дугу традицију дипломатских односа две земље, успостављених 1951. године, саопштило је Министарство спољних послова. Шеф српске дипломатије указао је на потребу ревидирања споразума из доба бивше СФРЈ. На састанку су размењени позиви за посету два министра спољних послова, уз констатацију да такве посете обично дају подстицај за јачање политичког дијалога и економске сарадње. Јордански амбасадор оценио је сарадњу са Србијом као веома позитивну, наводи се у саопштењу.

БРНАБИЋ И КРЕЧМАН: БОЉИ ОДНОСИ У СВИМ ОБЛАСТИМА

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Премијерка Србије Ана Брнабић и премијер немачке покрајине Баден-Виртемберг Винфрид Кречман оценили су да су односи побољшани у свим областима и да треба наставити сарадњу у циљу заједничке европске будућности. Брнабић је на завршној пленарној седници петог заседања Заједничке комисије Србија - Баден-Виртемберг рекла да немачка покрајина и Србија раде на много заједничких пројеката и да су теме седнице биле од инфраструктуре, енергетике, заштите животне средине, транспорта до културе и образовања. "Наши односи нису искључиво економски, већ су свеобухватни и усмерени на нашу заједничку будућност у ЕУ", рекла је Брнабић и додала да подржава јачање сарадње Дунавке академије из Улма и институција у Новом Саду, као и заједничке пројекте који се тичу искоришћавања потенцијала те реке. Она је изразила захвалност за услове у којима 70.000 држављана Србије живи и ради у Баден-Виртембергу и казала да су односи са том покрајином значајни за свеукупне односе Србије и Немачке. Кречман је казао да су односи побољшани у свим областима и поновио да је важно ојачати сарадњу у областима науке и културе. Он је поновио да Баден-Виртемберг подржава Србију у европским интеграцијама и да та покрајина строји чврсто као партнер уз Србију. "Уђи тамо где ти је отворено... У ЕУ не може да се уђе тако једноставно. Онај ко уђе мора одмах да ради на заједничкој будућности Европе. Србија је на добром путу", рекао је Кречман.

РУЖИЋ: САРАДЊА СА УАЕ И У ОБЛАСТИ ЈАВНЕ УПРАВЕ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић разговарао је са амбасадором Уједињених Арапских Емирата у Београду Мубараком Саидом ал Дахријем о унапређењу билатералне сарадње у области рада јавне администрације. Како је саопштено, Ружић је рекао да је лични однос лидера две земље значајно допринео и развоју билатералне сарадње и пријатељског односа два народа. Ружић је изразио заинтересованост за размену искуства и знања из области рада јавне администрације. "УАЕ има напредан начин рада и можемо много боље да сагледамо наше могућности у погледу савремене технологије и савременог начина размишљања", истакао је Ружић. Предложено је и потписивање Споразума о сарадњи Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства за послове Владе и будућности УАЕ, чиме би се развила сарадња у области јавне администрације, што укључује модернизацију, обуке за државне службенике, услужне сервисе за грађане и друге области.

АМБАСАДОРКА КАНАДЕ: ДОБРИ ОДНОСИ СА СРБИЈОМ, УВЕК МОЖЕ ВИШЕ И БОЉЕ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Амбасадорка Канаде у Србији Кати Чаба изјавила је 17. априла у Београду да су односи две земље на добром нивоу, да Канада веома подржава тежње Србије ка чланству у ЕУ и охрабрује је да настави с демократским реформама. "Односи две земље су на добром нивоу, али наравно увек можемо више и боље. Канада веома подржава тежње Србије ка чланству у ЕУ. Чинимо све што можемо да подржимо те тежње и мислимо да је остварен напредак ка том важном циљу који доприноси миру и стабилности у региону", рекла је Чаба агенцији "Бета" у Београдском центру за безбедносну политику, где је организован разговор с њом. Чаба је навела да Канада охрабрује Србију да настави с реформама које се тичу владавине права и додала да су основне вредности које њена земља промовише поштовање људских права, укључујући права жена и девојчица, затим демократија, поштовање различитости и начело инклузије. Додала је да Канада води феминистичку спољну политику, да је поново активна на међународној арени, где кроз мултилатералне институције настоји да представи те вредности на најбољи начин. Чаба је казала да њена земља на различите начине пружа подршку Србији по питању владавине права, права ЛГБТ популације и родне равноправности. "На састанцима с различитим званичницима српске владе дајем све од себе да промовишем поштовање различитости и инклузивности које су веома важне у Канади. При Амбасади имамо мали фонд за пројекте који користимо да подржимо локалне организације цивилног друштва, а до сада смо помагали организацијама које промовишу различите аспекте људских права, укључујући родна права и права ЛГБТ популације", рекла је канадска амбасадорка. Канада је веома ангажована, додала је, на развоју трговинских односа са Србијом и повећању инвестиција, оценивши да постоји "веома солидна база" у тој области и да се њена земља труди да пронађе начине за повећање трговинског ангажмана. Пред разговор с амбасадорком Чабом, истраживачица БЦБП Катарина Ђокић рекла је агенцији "Бета" да се њена организација труди да организује расправу о томе куда би Србија требало да иде, с ким би требало да сарађује и на који начин, пошто је тренутно у току израда стратешких докумената - стратегије националне безбедности и стратегије одбране Србије, којима се "одлучује о спољнополитичкој и безбедносној оријентацији Србије". "Чини се да се важне одлуке доносе у канцеларијама највиших политичких званичника и да се о томе не разговара на озбиљан начин. Желимо да подстакнемо озбиљну дебату која би укључила велики број домаћих и међународних стручњака, како бисмо дошли до што бољих одлука које су засноване на чињеницама а не на предрасудама или одређеним погрешним сликама стварности", навела је Ђокић.

ЕКОНОМИЈА

НОВА ИНВЕСТИЦИЈА КОМПАНИЈЕ ККР У СРБИЈИ 293 МИЛИОНА ЕВРА

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Шеф за Европу компаније ККР Јоханес Хут најавио је 17. априла у разговору са председником Србије Александром Вучићем нову инвестицију у Србији од 293 милиона евра у наредних пет година, саопштено је после састанка у Београду. "Објавићемо данас намеру да инвестирамо у Србију скоро 300 милиона евра и то је јак доказ да смо спремни да на дуге стазе улажемо у Србију. Важно је да људи виде да у Србији постоји повољна клима за инвеститоре, што је знак осталим светским компанијама да следе наш пример", рекао је Хут. ККР је инвестициона компанија која је већински власник Јунајтед групе, водећег кабловског оператора у пружању услуга телевизије, интернета, фиксне и мобилне телефоније у југоисточној Европи. "Поздрављамо вашу инвестицију. Задовољан сам бројем људи који запошљавате и то је велики допринос нашој економији. Увек ћете имати нашу подршку, упркос јасном неслагању са начином на који представљате Србију на својим каналима", рекао је Вучић. Јоханес Хут је захвалио Вучићу на подршци коју Србија даје Јунајтед групи и страним инвестицијама у земљи. Он је нагласио да реформе које је Србија спровела нису увек лаке и популарне и да је за њих била потребна велика храброст. "Ваша храброст да те реформе спроведете треба да буде добар пример и другима", истакао је Хут, наводи се у саопштењу кабинета председника Србије. Јунајтед група је саопштила да је изградила или изнајмила укупно око 15.800 километара оптичке мреже, кључне за развој бизниса у Србији, где има 1.881 запосленог. Од 2014. године, када је ККР купио Јунајтед групу, у Србији је инвестирано 264 милиона евра. Потпредседница за корпоративне послове Јунајтед групе Драгица Пилиповиц Шефи је рекла да ће нова инвестиција од око 300 милиона евра значајно повећати доступност високо квалитетних дигиталних услуга које та групација пружа у Србији. "Савремене телекомуникације великих брзина суштинске су за економски раст земље и поносни смо што настављамо да улажемо у дигиталну инфраструктуру која је од огромног значаја за Србију и њене грађане", рекла је она.

ЉАЈИЋ: НАДАМ СЕ ДА ЋЕ РЕСТРУКТУРИРАЊЕ "АГРОКОРА" БИТИ ОКОНЧАНО ДО КРАЈА ГОДИНЕ

БЕОГРАД, 17. априла 2018. (Бета) - Министар трговине, туризма и телекомуникација Србије Расим Љајић изјавио је 17. априла да се процес реструктурирања "Агрокора" одвија у добром смеру и изразио наду да ће до краја године бити успешно окончан. Љајић је после регионалног министарског састанка о питањима везаним за функционисање "Агрокора", који је одржан на Бледу, у Словенији, оценио да је пређен добар део пута и да "имамо основа да будемо оптимистичнији него што смо били пре пет или шест месеци". Министар је рекао да све српске компаније из састава "Агрокора" које запошљавају 11.000 људи и имају око 2.000 добављача, послују стабилно и изразио наду да ће се то наставити и у наредном периоду. Србија је, по његовим речима, и те како заинтересована да се процес реструктурирања "Агрокора" што пре оконча, и то успешно, додајући да је овај састанак добар модел за решавање и других отворених питања између држава у којима послује тај концерн. "Надам се да ће се то наставити и у наредном периоду и да ћемо најесен, када се овај процес и оконча имати поново састанак у истом саставу где ћемо имати прво пролазно време да видимо докле се стигло у процесу реструктурирања 'Агрокора'", рекао је Љајић. Упитан да прокоментарише како гледа на интересовање српских компанија за куповину "Агрокорових" фирми у Србији, он је рекао да посао ни Владе нити државе није да се на било који начин меша у власничке односе једне приватне компаније. Говорећи о намерама нових власника концерна који су били повериоци "Агрокора", он је оценио да не верује да ће руске банке, нити амерички фондови одлучити да се баве дугорочно тим послом. "Али сасвим сигурно је да ће имати интерес да повећају вредност компаније да би сутра на тржишту за ту компанију могли да добију што више новца", истакао је Љајић.

Потпредседница Владе Хрватске и министарка економије Мартина Далић је изјавила да је током састанка обавестила колеге из региона о досадашњем току поступка ванредне управе у Хрватској и његовим резултатима, као и о постигнутом начелном споразуму. "Обавестила сам колеге да је постизањем начелног споразума међу повериоцима учињен велики корак и отворен пут ка постизању коначне нагодбе", казала је Далићева. Ванредна управа у концерну би, како је додала, требало да се заврши у року који је прописан законом, до 10. јула. "Стога, у овом тренутку очекујемо интензиван рад ванредне управе на писању правног текста нагодбе и решавању свих осталих детаља како бисмо до 10. јула имали изгласан и сам текст нагодбе", истакла је она.
Министар економије Словеније Здравко Почивалшек је рекао да је за Словенију најважније да се створе услови за реструктурирање "Меркатора" и да не може спекулисати о намерама нових власника, тј. банака, осим да банке генерално нису заинтересоване да буду власници. Састанку су присуствовали и потпредседник Савета министара и министар спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине Мирко Шаровић и представница Министарства економије Црне Горе Биљана Јакић. Влада Србије је у "Агрокор", који је имао финансијске проблеме, увела принудну управу у априлу 2017. године. Тај концерн у региону запошљава око 60.000 људи.