gototopgototop
Министарство спољних послова Дневни билтен RSS
уторак, 08. август 2017. Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
Дневни билтен 08.08.2017.
+ larger fontnormal font- Smaller font
СРБИЈА

ВУЧИЋ И ШЕФ НАЦИОНАЛНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ ТУРСКЕ О МИГРАНАТСКОЈ КРИЗИ

БЕОГРАД, 7. август 2017. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић разговарао је данас у Београду са шефом Националне обавештајне службе Турске (МИТ) Хаканом Фиданом о безбедносним изазовима две земље, укључујући и мигрантску кризу. Сагласили су се да "за Србију и Турску, које се налазе на рути мигрантског таласа, овај састанак представља важан корак у јачању билатералне сарадње, а све у циљу очувања мира и стабилности како у региону, тако и у целој Европи", саопштено је после састанка. Вучић је рекао да су мигрантска криза, уз растуће терористичке претње, безбедносни изазови са којима се суочавају и Србија и Турска, саопштиа је пресс служба председниак Србије. Председник Србије замолио је Фидана да пренесе позив председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану да посети Србију, наводи се у саопштењу.

ЉАЈИЋ: БИЋЕМО ПРИНУЂЕНИ НА КОНТРАМЕРЕ, АКО ХРВАТСКА НЕ ПРОМЕНИ СТАВ

САРАЈЕВО, 7. август 2017. (Бета) - Министар трговине Србије Расим Љајић изјавио да Србије и земље региона не желе да уводе контрамере против Хрватске због повећања такси на увоз воћа и поврћа, али да ће бити принуђене да то ураде ако се то не реши на следећем састанку који треба да буде одржан до краја недеље. "Састанак министара трговине земаља региона није уперен против било кога, већ усмерен да заштитимо наше економске интересе и да омогућимо слободан проток роба. Не желимо да уђемо у спиралу мера и контрамера. Бићемо принуђени да то урадимо ако се та ствар не реши на следећем састанку који треба да буде одржан до краја недеље", рекао је он на конференцији за новинаре после састанка ресорних министара земаља региона у Сарајеву. Он је рекао да је Србија више пута истицала да су мере Хрватске економски протекционистичке, а у политичком смислу популистичке због чега "не могу имати оправдање и потпору у трговачкој или било којој другој логици". "Ове мере такође нису у духу добросуседских односа, нити су корак у правцу стварања тржишта земаља Западног Балкана ком сви начелно тежимо", рекао је Љајић. Према његовим речима, у последње три недеље, од када су мере ступиле на снагу, Хрватска је дала три потпуно разлчичита образложења предузетих мера. "Прве недеље речено да ове мере нису ништа ново и да представљају само усклађивање са ценама које важе у ЕУ, али то није тачно. Цене за исту врсту контроле у Немачкој су 22 евра, у Француској, Италији, Литванији, Словенији ове цене су 17,5 евра, у Бугарској 17 евра, у Великој Британији 41 евро", казао је српски министар трговине. Љајић је рекао да се ту ради не само о драстичном повећању од 270 евра и то не по камиону већ по врсти воћа и поврћа које се увози у Хрватску из трећих земаља, већ и сав извоз који иде преко Хрватске у друге земље ЕУ подлеже сличном опорезивању, односно наплаћује се исте таксе. "Не постоји тај произвођач и извозник који на тај начин може бити конкурентан", рекао је он и додао да се тако онемогућава слободан проток робе. Лајић је казао да је хрватска страна касније казала да је то урадила ради заштите својих потрошача. "И то би било у реду да ово плаћање фитосанитарног прегледа важи и за произвођаче у Хрватској. Али такса је за домаће остала 90 куна, док је за оне из трећих земаља повећана на 2.000 куна. Тако ће потрошачи у Хрватској плаћати далеко веће цене за производе зато што ће они бити скупљи, јер неће бити конкуренције из суседних земаља из којих се воће и поврће увозило. То доказује да се не ради о заштити потрошача у Хрватској, већ се апсолутно ради о заштити произвођача", рекао је он. Како је додао, заштита коју су тражила тамошња пољопривреда удружења, урађена је на потпуно погрешан начин. Последње образложење хрватске стране, да ово није мера која се уводи према земљама региона, већ против 164 земље које нису чланице ЕУ, Љајић је оценио као увредљиво и потцењивачки. "Ако погледате трговински биланс хрватске видите да 77 одсто роба се увози из ЕУ, шест одсто из суседства, а осам одсто из свих азијских земаља. Увоз Хрватске уз трећих земаља је занемарљив и јасно је да су овом мером највише погођене земље региона", рекао је Лајић. Он је рекао да је Србија након што је Хрватска увела нови правилник о увозу воћа и поврћа, почела са појачаним мерама, односно да је принуђена да контролише сваку пошиљку биљног и животињског порекла из Хрватске. Навео је да је Србија почела да примењује одређене врсте фитосанитарног и ветеринарског надзора и контроле, додавши да ће те контроле бити појачане, јер на то Србија има право и по правилима Светске трговинске организације (WТО). "Ми не повећавамо цене тог надзора, али имамо право да спроводимо мере које су у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) и које на неки начин представљају озбиљно упозорење да хрватске мере морају бити преиспитане и повучене", казао је Љајић. Према његовим речима, даље контрамере нанеле би штету привредницима и потрошачима и у Србији и у Хрватској. "Ми смо под великим притиском јавности и наших произвођача", рекао је Љајић.