СРБИЈА

СРБИЈИ ОДОБРЕНО НОВИХ 19,9 МИЛИОНА ЕВРА ЗА СТАМБЕНО ЗБРИЊАВАЊЕ ИЗБЕГЛИЦА

БЕОГРАД, 26. јуна 2017. (Бета) - Србији је данас, на састанку Управног одбора Регионалног стамбеног програма (РСП), одобрен осми потпројекат, вредан 19,9 милиона евра, за трајно стамбено збрињавање најугроженијих избеглица из ратова 90-их година. Састанак Управног одбора одржан је у оквиру четрнаесте Скупштине донатора РСП-а, који се спроводи у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори, а пројектом ће бити финансирано 938 стамбених решења за избеглице, међу којима су 358 станова, 30 монтажних кућа, 250 пакета грађевинског материјала и 300 сеоских кућа. Уз Европску унију која је највећи донатор, РСП финансирају и САД, Немачка и бројне друге европске земље. У оквиру РСП Србији је од краја 2013. године, не рачунајући данашњу донацију, додељено 103,5 милиона евра бесповратне помоћи за реализацију 5.000 стамбених решења за избегличке породице. Српски министар спољних послова Ивица Дачић рекао је новинарима у Палати Србија да је циљ РСП-а да на крају реализације пројекта не буде више људи у избегличком статусу у те четири државе. Дачић је рекао да је важно рећи да су то "бесповратна средства, односно донације међународних организација и држава, а не кредити". Министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић рекла је да ће Програм трајати "док не буду испуњене све обавезе према грађанима који су још у избегличком статусу" и навела да у Србији има 16.780 породица којима је потребно трајно решавање стамбеног статуса. Јоксимовић је рекла да су највећи донатори Програма ЕУ, САД и Немачка и додала да је ЕУ у последњих 15 година укупно донирала Србији готово три милијарде евра бесповратних средстава, а да је Немачка са 1,6 милијарди евра највећи појединачни билатерални донатор. Вршилац дужности шефа Делегације ЕУ у Србији Оскар Бенедикт рекао је да је ЕУ донирала 232 милиона евра, односно 85 одсто укупних средстава за све четири земље у оквиру РСП-а. Он је рекао да РСП представља европске вредности сарадње, помирења и солидарности и додао да је важно помоћи на све начине да се ране зацеле и пружи помоћ онима којима је најпотребнија. Амбасадор САД у Србији Кајл Скот рекао је да је његова земља поносна што је други по величини донатор Програма и захвалио ЕУ што је донирала девет пута више средстава за РСП од његове земље. Скот је казао да има још много људи који проживљавају трауме ратова и навео да је захваљујући РСП-у прошле године решено стамбено питање 700 породица, да ће ове године трајно бити стамбено збринуто 2.000 породица, а наредне године још 2.500 породица. Немачки амбасадор Аксел Дитман рекао је новинарима да је присуство ЕУ у Регионалном стамбеном програму начин да се потврди посвећеност Уније Западном Балкану и европска перспектива земаља тог региона. Шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио рекао је да је Програм конкретан начин за одржавање стабилности и мира у региону. Министар Дачић је на састанку Управног одбора рекао да се процењује да око 7.000 избегличких породица у Србији и даље има потребу за трајним стамбеним решењима, која би, највећим делом кроз РСП, али и средствима из буџета, требало да буду завршена у наредне четири године. Он је казао да ће Србија допринети са 1,9 милиона евра у натури, кроз земљиште и прикључке, саопштило је Министарство спољних послова. Регионални стамбени програм је заједнички вишегодишњи програм Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе, који треба да обезбеди трајна стамбена решења за најугроженије избегличке породице у региону. Програм се спроводи уз подршку ОЕБС-а и УНХЦР-а, а финансиран је средствима Европске уније, САД, Немачке, Италије, Норвешке, Швајцарске, Данске, Турске, Луксембурга, Кипра, Румуније, Чешке, Словачке и Мађарске.

РЕЈНДЕРС: ИНТЕГРАЦИЈА НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ ВАЖНА ЗА НАПРЕДАК НА ПУТУ КА ЕУ

БРИСЕЛ, 26. јуна 2017. (Бета) - Министар спољних послова Белгије Дидије Рејндерс изјавио је да регионална интеграција на Западном Балкану није замена за проширење ЕУ већ комплементаран процес који треба да олакша испуњење тог циља. "Напредак у политичкој и економској сарадњи западнобалканске шесторке директно доприноси припреми тих земаља за приступање ЕУ, како у смислу унапређења политичких билатералних односа тако и за постепено прилагођавање привреда перспективи унутрашњег тржишта ЕУ", рекао је Рејндерс у интервјуу агенцији Бета уочи сутрашње посете Београду. Поред приближавања ЕУ и сарадње у региону једна од важних тема његових разговора биће и дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине. Рејндерс је рекао да жели "пажљиво да саслуша процену Србије", јер је "свестан да је то питање од кључног значаја за Србију и за регион". На питање може ли процес евроинтеграције Србије да буде бржи, Рејндерс је рекао да "улазак у ЕУ и постајање њеним активним чланом може бити само постепно" и да зависи од испуњавања мерила постављених преговарачким поглављима. "Интеграција Србије у ЕУ треба пре свега да буде квалитативно трајна што подразумева ефикасно преузимање и примену обимне правне тековине ЕУ... грађене током 60 година... Темељ будућих проширења ЕУ чине владавина права и темељна права, као кључне вредности на којима почива. Ако Србија жели да напредује мораће да испуни мерила постављена (преговарачким) поглављима", рекао је Рејндерс. Говорећи о изазовима са којима се Србија суочава на путу ка ЕУ, Рејндерс је рекао да му је "драго што види" да се "велики економски изазови као што су структурни буџетски дефицит, државна предузећа губиташи и реформа јавне управе решавају на организован и одржив начин", али је додао да "окосницу сваке здраве економије чине мала и средња предузећа" којима треба помоћи да се суоче са тржиштем на којем често не владају фер услови. То је, додао је белгијски министар, "директно повезано са још једним великим задатком - ефикасном применом и поштовањем владавине права", јер је мало вероватно да ће бити улагања тамо где нема владавине права. Рејндерс је као "други мега-изазов" навео регионалну економску интеграцију Западног Балкана". "Стратешки циљ је већа економска интеграција кроз лакши проток капитала, људи, роба и услуга унутар региона и између региона и ЕУ, укључујући и бољу владавину, боље функционисање владавине права и повећану безбедност. Кључне речи су вештине, повезаност, конкурентност и приступ ширем тржишту под фер условима без обесхрабрујуће бирократије и протекционизма", рекао је Рејндерс. Рејндерс је додао да ће "као наредни корак у том настојању", након недавног састанка у Сарајеву, у Трсту 12. јула бити одржан самит западнобалканске шесторке нагласивши да тај процес "не треба схватати као алтернативу проширењу (ЕУ) већ као процес регионалне интеграције који је комплементаран приступању". У контексту регионалне интеграције и помирења Рејндерс је рекао и да је "важно наставити улагање у дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине уз посредовање ЕУ". "Ми врло пажљиво пратимо напоре које Србија предузима како би се постепено приближавала великој правној тековини ЕУ. Као земља оснивач (ЕУ), не залажемо се само за принцип стриктног и фер условаљавања већ смо увек отворени за расправу са преговарачким тимом о томе који су најбољи начини да се оствари напредак на сваком пољу и у сваком поглављу", рекао је он. На питање о томе да ли ЕУ има план како да се супротстави растућем утицају Москве и руских државних медија у Србији и на Западном Балкану, о чему отворено говоре европски и амерички званичници, Рејндерс је рекао да би ЕУ "веома волела да може на Русију да гледа као на стратешког партнера са којим би блиско сарађивала", али да су "догађаји у источној Украјини и једнострана руска анексија Крима 2014. изазвали кризу поверења у ширем региону ОЕБС-а". Он је рекао да ЕУ ниједну земљу не присиљава да постане њена чланица, али да онима које то желе, као што је на пример Србија или било која друга земља на Западном Балкану, покушава да помогне да остваре зацртани циљ кроз подршку примени вредности и правне тековине ЕУ. Рејндерс је рекао да напоре у супротстављању негативном наративу о ЕУ и даљем промовисању вредности и амбиција ЕУ као мировног пројекта морају предузимати и ЕУ и земље кандидати, а да је најбољи начин за то да се покаже додатна вредност чланства кроз опипљиве и конкретне користи које од тога имају грађани. "Дакле - да, можемо се такмичити са другим (руским) медијима, ако хоћете, мноштвом резултата које ћемо показати. Али, као што рекох, много радије бисмо сарађивали и заједно са нашим савезницима наставићемо да стремимо дијалогу и партнерству уместо скупој конфронтацији", рекао је Рејндерс. Упитан да ли је у Бриселу са олакшањм дочекан пораз евроскептичних популиста на изборима у више земаља, Рејндерс је рекао да је тиме "свакако охрабрен", али да се мора признати да ЕУ упркос својим огромним достигнућима "не предузима ништа, или је тако схваћена и представљена, за грађане као појединце". Рејндерс је рекао да грађани од ЕУ данас очекују резултате и да је њен задатак да води рачуна да "конкретни европски резултати буду у корист свакодневног живота сваког грађанина". "Дакле, заиста више него икада, ЕУ су потребни капацитети да реагује на глобалне изазове, али у исто време ЕУ мора да одговара и на очекивања, амбиције, и страхове својих грађана и да ојача способност да их заштити", рекао је белгијски министар. Он је додао и да је "више него икад оптимиста" да је ЕУ релевантна, али и да је у исто време и реалиста да "борба за правду, једнакост, слободу и безбедност мора да се води свакога дана". "Србија која нам се придружује у тој мисији, за добробит свих садашњих и будућих грађана ЕУ, врло је добродошла чињеница", рекао је белгијски министар у интервјуу агенцији Бета уочи посете Београду.