СРБИЈА

ДАЧИЋ: ВЕЛИКА БРИТАНИЈА ДА ДА САГЛАСНОСТ ЗА ОТВАРАЊЕ ПОГЛАВЉА 7 И 29

КРАГУЈЕВАЦ, 12. јуна 2017. (Бета) - Министар спољних послова Ивица Дачић позвао је данас Велику Британију да да сагласност за отварање поглавља 7 и 29 у преговорима Србије са Европском унијом. Дачић је рекао да је за Србију битно да поглавља 7 и 29 буду отворена 20. јуна, за време малтешког председавања Европском Унијом. Он је казао да Србија има позитивну оцену међународне заједнице о евроинреграцијама, да се налази на добром путу и позвао све партије и појединце у Србији да "престану да о Србији говоре само најгоре ствари". Дачић је у Крагујевцу, поводом обележавања 180. година од успостављања дипломатских односа Србије и Велике Британије, оценио да су односи две земље имали различите токове, али да су углавном били односи подршке и сарадње. "Има и ствари око којих се не слажемо. Сматрамо да је Велика Британија важан политички фактор на међународној сцени. Не мешамо се у њихове унутрашње ствари, ко ће владати, да ли ће живети у ЕУ или ван ње, али свакако живе у Европи" рекао је Дачић. Он је додао да је интерес Србије да са Великом Британијом развија што боље билатералне односе. Дачић је оценио да су 90-тих година прошлог века између Србије и Велике Британије постојале, како је казао, "сметње на везама", али да Србија данас тежи да са Великом Британијом успостави односе на што вишем нивоу. Дачић је казао да их радује посета принца Чарлса, али да би волели да британска премијерка посети Србију јер је Маргарет Тачер била последња премијерка из Велике Британије која је посетила Србију 1980. године када је умро Јосип Броз Тито. "То довољно говори да наши односи нису сада развијени као што су некада били. Кључно питање је налажење заједничких политичких интереса, без обзира што о неким питањима мислимо другачије", објаснио је Дачић. Амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф нагласио је да су интереси те земље стабилност, безбедност и просперитет свих земаља на Балкану. "Велика Британија се залаже за развој односа и сарадњу са Србијом, не само на европском путу него и у борби против организованог криминала и тероризма, за политичку и финансијску подршку развоју Србије", рекао је Киф.

ХАН: ЕУ ЗА ЧЛАНСТВО ЗЕМАЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА, ЈЕР ЖЕЛИ ДА ИЗВОЗИ СТАБИЛНОСТ

БРИСЕЛ, 12. јуна 2017. (Бета) - Европска унија је решена да у чластво прими земље Западног Балкана и помогне им у уврежењу владавине права и економском преображају зато што жели да "извози стабилност, а не да увози нестабилност", рекао је данас у Бриселу европски комесар Јоханес Хан. "То је поглавито и у нашем интересу", рекао је Хан, дајући новинарима оцене о свом недавном путу у регион и разговора у Бриселу с новим македонским премијером Зораном Заевим. Европски комесар је рекао да снажно верује да ће Црна Гора и Србија које су одмакле у преговорима о чланству с ЕУ, ускоро отворити и нова поглавља, нагласивши да је свим земљама региона зајамчена европска перспектива и стабилност једино ако ваљано спроведу реформе и поставе темеље економског преображаја. Хан је изразио уверење да ће на сусрету лидера Западног Балкана и челника ЕУ у јулу у Трсту бити подржана идеја о стварању заједничког регионалног економског простора и да је ту реч најпре о стварању инфраструктурних веза и споразума о енергетској заједници, као предуслов за такву економску зону. Он је рекао да ту није реч о стварању царинске уније, јер је то неизводиво. "Врло је важно бити прецизан у вези с оним што нам је циљ, а није царинска унија циљ и погрешно су наведене моје речи на конференцији за новинаре прошли четвртак у Београду", рекао је Хан. Он је рекао да је ЕУ "потпуно свесна" да царинска унија није остварљива. "Зато смо од почетка говорили о заједничком тржишту, а данас смо то преименовали у регионално економско подручје, што има за циљ слободан проток људи и робе, међусобно признавање докумената", рекао је Хан. Он је рекао да би то тржиште од 20 милиона људи могло бити привлачно за инвеститоре, што би онда могло помоћи и расту привреде и животног стандарда у тим земљама. Хан је рекао да то није замишљено као замена за чланство у ЕУ, него управо супротно - да припреми те земље за будуће учешће у захтевном јединственом еуропском тржишту једног дана када постану чланице ЕУ. Хан је споменуо и изјаву председника Европске комисије Жан-Клод Јункера да за време мандата његове Комисије неће бити уласка нових чланица и објаснио да је ту реч о техничкој страни приступних преговора јер није реално да иједна земља заврши преговоре до 2019. до када траје њен мандат. Европски комесар је рекао да није искључено да се нека земља придружи Еуропској унији током мандата следеће Европске комисије у раздобљу 2019-2024. Македонија је коначно превазишла кризу и сада се разговара о хитним нужним реформама на путу ка ЕУ, рекао је Хан. На питање постоји ли могућност да Македонија почне преговоре под именом Бивша Југославенска Република Македонија, Хан је рекао да је сада о томе прерано говорити. "Могу само рећи да ћемо учинити све да се питање имена реши како бисмо могли почети преговоре под условом да Скопље учини нужни напредак", објаснио је Хан. Он је рекао да "ЕУ такође треба да из свега научи лекцију" и да се нада да ће се доћи до решење како би почели приступне преговоре. Хан је рекао да је повољно што је у Босни и Херцеговини успостављен координациони механизам за сарадњу с ЕУ, мада остаје да се спроведу још неке важне реформе. Кад је реч о Косову, ЕУ је примила на знање резултате избора, а очекује се извештај европске комисије комисије за праћење избора и једино се испоставило да исход избора не даје јасну већину за формирање владе, рекао је европски комесар за проширивање.

ХЛАВСОВА: СНАЖНО ПОДРЖАВАМО НАСТАВАК ДИЈАЛОГА БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

БЕОГРАД, 12. јуна 2017. (Бета) - Чешка амбасадорка у Србији Ивана Хлавсова изјавила је данас да Чешка снажно подржава европски пут Србије и наставак дијалога Београда и Приштине, као и да се нада напретку у формирању Заједнице српских општина на Косову. Хласова је у интервјуу за новинску агенцију Бета оценила да је политичка и економска сарадња Србије и Чешке на одличном нивоу и да су трендови у економској сарадњи две земље позитивни, али да увек има простора за унапређење трговине и инвестиција. "Снажно подржавамо чланство Србије у ЕУ. У прошлости је и наша земља прошла кроз сличан процес, тако да врло добро знамо колико је ово компликовано питање. Подржавамо европске интеграције не само на политичком плану - изјавама, већ и низом развојних и других пројеката", рекла је она. Чешка амбасадорка је нагласила да њена земља подржава наставак дијалога Београда и Приштине, посредством Европске уније (ЕУ) и имплементацију споразума постигнутих у Бриселу, наводећи да је један од најважнији споразума формирање Заједнице српских општина. "Било нам је драго када смо пре неколико година видели потписивање споразума у Бриселу. Подржавамо примену договора постигнутих у Бриселу. Оснивање Заједнице српских општина на Косову је последње велико питање, али и једно од најважнијих питања", рекла је она. Хласова је подсетила да су у Србији и на Косову недавно одржани избори и изразила наду да ће се после косовских избора политичка ситуација вратити у нормалу. Према њеним речима, Берлински процес је важан за продубљивање економске сарадње и повезивања у региону. Чешка амбасадорка је казала да нови план за Западни Балкан који је немачки министар спољних послова почетком јуна - агенда Берлин плус, треба посматрати као користан инструмент у процесу придруживања, а не као замену за пуноправно чланство Србије у ЕУ. "Чешка формално није део тог процеса, али га подржавамо, јер видимо јасну логику у пружању подршке економском развоју, унапређену инфраструктуру у региону и повезивању земаља региона", казала је она. Хласова је истакла да се процес придруживања Србије ЕУ наставља, изразивши наду да ће до краја јуна бити отворена нова поглавља у просецу европских интеграција. Она је нагласила да су односи Србије и Чешке традиционално и историјски веома добри, као и да између две земље нема отворених питања, што је позитивна база за медјусобну сарадњу. Одговарајући на питање како види Србију 2027. године, чешка амбасадорка је изразила жељу да ће Србија тада бити пуноправна чланица ЕУ, партнер у регионалној сарадњи и земља која је решила отворена питања са суседима.