СРБИЈА

ДАЧИЋ: ПРИДРУЖИВАЊЕ ЕУ УЗ ДОБРЕ ОДНОСЕ С РУСИЈОМ

БЕОГРАД, 19. април 2016. (Танјуг) - Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је данас у интервјуу Ројтерсу да је Србија решена да уђе у Европску унију упркос проблемима са којима је суочена Унија, али и да Београд неће учинити ништа што би угрозило добре односе са Русијом. Британска агенција наводи да анкете јавног мнења све више указују на скептичност грађана Србије у погледу добробити уласка у Унију с обизиром на болне економске реформе, а слику о ЕУ кваре и године кризе еврозоне и референдум о останку Британије у Унији. "Србија није ни Норвешка ни Швајцарска да каже да јој не треба ЕУ," оценио је Дачић, уз напомену да је Брегзит "опасност за ЕУ, али не и за решеност Србије да уђе у Унију". Он је истакао да планови за приступање ЕУ неће нанети штету везама Србије са Русијом, као ни односима са Кином. Србија се ослања на Русију у снабдевању гасом и види је као важно тржиште за извоз пољопривредних производа. Има војне вежбе и са НАТО и са Русијом, не планира да уђе у НАТО, а 2014. године је одбила да се придружи западним санкцијама против Русије. Истовремено, највећи трговински партнер Србије је ЕУ, подсећа Ројтерс.

НА ПРОДАЈУ ПРЕДСТАВНИШТВА СФРЈ у Њујорку, Бону...

БЕОГРАД, 20. април 2016. (Танјуг) - Дипломатско-конзуларна представништа СФРЈ у Њујорку, Бону, Берну и Токију, вредна између између 70 и 80 милиона долара, требало би да буду стављена на продају, од чега ће Србији припасти око 35 милиона долара. Према писању дневног листа Новости, процес расподеле дипломатско-конзуларне имовине бивше Југославије "откочен" је пре две недеље на састанку у Скопљу, када је постигнут договор о продаји. Од новца добијеног продајом, Србији, по споразуму о сукцесији, треба да припадне 39,5 одсто. Представник Србије у Мешовитом комитету за сукцесију ДКП имовине СФРЈ, генерални секретар Министарства спољних послова Вељко Одаловић, рекао је за Новости да ће се Србија на тај начин решити и великих трошкова одржавања и чувања тих објеката. "Стан на Петој авенији у Њујорку, који је закључан од 1992. и пропада, месечно нас је коштао 14.000 долара, а укупно до сада 2,7 милиона долара", објаснио је Одаловић. Према његовим речима, на састанку у Скопљу представници Србије су тражили да нам се после продаје прво тај новац врати, а остатак подели између наследница, по договореним квотама. У Њујорку ће на продају бити стављена и зграда у којој је тренутно смештена наша мисија при УН. На продају је и у Токију амбасада коју користи Србија. Одаловић објашњава да је та зграда процењена на 16 милиона долара, али да је у земљотресима толико оштећена да су потребна огромна средства за њено санирање. На продају је и амбасада у Берну, коју такође користи Србија, као и зграда у Бону, коју нико не користи, а наша држава сноси трошкове одржавања. У Скопљу је договорено да се започне процедура продаје још четири некретнине за које нико од сукцесора није био заинтересован да их преузме - у Средњоафричкој Републици, Гвинеји, Замбији и Гвајани. Наша страна изнела је и низ конкретних захтева како би се у досадашњој расподели имовине исправиле неке очигледне неправде. На пример, према Одаловићевим речима, утврђено је да се нека имовина води као да је користи Србија, а она заправо не постоји: "Објекти у Исламабаду и Кампали нису више у нашем поседу, органи тих држава су их узурпирали. Наведени су објекти и у Пном Пену и Кампали, а њих нема. Амбасада у Судану припала је Хрватској, и они је траже, а ми нисмо у њеном поседу и сада покушавамо да то решимо с властима у Картуму", рекао је Одаловић. Он је подсетио да су од 123 некретнине у процесу сукцесије до сада подељена 72 објекта, а да је остало још 51. Већину нерасподељених објеката користи Србија, или их одржава, због чега има огромне трошкове. Посебан случај је Варшава, где је Србија изгубила спор са старим власницима и морала је да напусти зграду у којој је била смештена амбасада: "Суд нам је наложио и да платимо 8,5 милиона долара за накнаду штете. Наш захтев је да те трошкове сносе све наследнице СФРЈ, јер та зграда није била предмет расподеле у сукцесији. Стари власници воде спор и за враћање резиденције у Варшави, и очекујемо да се земље сукцесори укључе", рекао је Одаловић. Србија је изнела и захтев да се са списка имовине за расподелу изузму зграде у Софији и Букурешту, које се воде као власништво Краљевине Србије. Одаловић каже да тренутно траје "чешљање" документације и архива, како би се прикупили сви потребни папири за доказивање да је ову имовину Србија "унела" у СФРЈ.

АНТИЋ: СРБИЈА ДОНЕЛА ЧВРСТУ ОДЛУКУ ДА НЕ БАЦА ЕНЕРГИЈУ

БЕОГРАД, 20. април 2016. (Бета) - Министар рударства и енергетике Александар Антић најавио је данас да ће до краја ове године у Србији почети изградња великих ветропаркова снаге 480 мегавата, који би требали да се нађу у мрежи до краја 2018, а најкасније почетком 2019. године. Он је на отварању Трећег међјународног сајма и конференције о обновљивим изворима енергије (ОИЕ) и енергетској ефикасности "Ренеxпо" Западни Балкан у Београду казао да ће у наредних пар недеља у Србији у мрежу бити стављен и мањи ветропарк снаге од 6,6 мегавати.Према његовим речима, Србија је створила законодавни оквир за инвестиције у ОИЕ, а резултат тога је да је у веома кратком року успела да добије 63 мегавата из ОИЕ, од чега највише из мини хидро и соларних електрана, док је 10 одсто тих мегавата добијено из енергије ветра, односно ветропаркова.Антић је нагласио да је Србија донела чврсту одлуку да не баца енергију и да посебну пажњу придаје ОИЕ, "јер су деценије индустријског развоја без обавеза према природи допринеле климатским променама које су изазвале бројне елементарне непогоде са великим бројем жртава"."То намеће потребу да се питања ОИЕ и енергетске ефикасности ставе на врх приоритета", истакао је он.Он је потсетио да је циљ Србије да се до 2020. удео ОИЕ повећа са 21 одсто на 27 одсто, што захтева свакодневни рад, додајући да је "ова Влада Србије по том питању направила озбиљне искораке и показала жељу да се генерацијама које долазе остави одржив свет у којем ће живот имати смисла".Антић је додао и да Србија има велике потенцијале и у биомаси који су око 3,3 милиона тона еквивалента нафте и да те потенцијале намерава да користи. Намера је, како је истако и да се ради и на уштеди енергије, и да је ту постављен циљ да то буде девет одсто.Антрић је нагласио и да је свака локална самоуправа добила обавезу од ове године да има једног човека који ће се бавити енергетским менаџментом, односно да препознаје слабе тачке и да обезбеди да локална самоуправа не баца енергију, односно штеди један одсто енергије.Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман казао је да сви осећају последице климатских промена и да у борби против тога заједнички треба да се ради, јер климатске промене се не заустављању на националним границама.Он је истакао да мора на међународном нивоу да се изгласа заједнички поступак рада, додавши да је заједно са државама чланца ЕУ, Немачка поставила амбициозне циљеве у области смањења емисије штетних гасова који проузрокују ефекат стаклене баште.Дитман је нагласио и да је сваки напредак у почетку захтева инвестиције, па тако и енергетска транзиција захтева финансијска, научна и привредна улагања. На сајму "Ренеxпо", који се одржава данас и сутра учествују излагачи из 17 земаља, и на њему ће бити представљен, како је најављено комплетан преглед регионалних потенцијала, пројеката, законодавства и новости из области енергетике.

ЂУРИЋ: ДОГОВОР О ЛИЧНИМ КАРТАМА, КАМИОНИМА , ИЗБОРИМА

БРИСЕЛ, 20. април 2016. (Танјуг) - Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је рано јутрос да су, после више од 18 сати разговора са представницима Приштине у Бриселу, постигнути договори о личним картама, преласку камиона, посетама наших званичника КиМ и изборима. Истичући да су постигнути важни договори за српски народ на Косову у Метохији у "четири фундаменталне" области, Ђурић је Танјугу рекао да личне карте, које су издале наше власти, слободно могу да се употребљавају на Косову и Метохији као и до сада и додао да ће се разговори о личним картама наставити у наредном периоду. "Неће бити блокада, неће бити било каквих препрека", поручио је Ђурић. Постигнут је договор о транспорту опасних материја, блокада за камионе престаје у понедељак, 25. априла, и више неће бити застоја за наше камионе који улазе из централне Србије, као и о изборима 24. априла, који ће бити одржани по истом моделу као и 2014. године, уз присуство ОЕБС-а, навео је Ђурић. Он је казао да је утврђено да на КиМ буде 90 бирачких места. Ђурић је рекао и да неће бити забране уласка српским званичницима на КиМ и најавио да ће сутра посетити КиМ. Директор Канцеларије за Косово и Метохију је рекао да не памти када су преговори били "оволико дуги и тешки" и истакао да су постигнути резултати последица "вишенедељних дипломатских напора" у којима је, како је навео, учествовао и премијер Александар Вучић и други званичници. "Мислим да смо постигли много тога, да смо остварили добар резултат за нашу земљу и наш народ на КИМ", закључио је Ђурић.