СРБИЈА

НИКОЛИЋ: НЕЋЕМО БИТИ ЧЛАН ЕУ, АКО ЈЕ УСЛОВ ДА ПРИЗНАМО КИМ

КРФ, 19. април 2016. (Танјуг) - Србија хоће да уреди државу на начин на који су уређене државе ЕУ, жели да испуни све услове, с тим што Србија има један услов за Европу - да никада не тражи да признамо независност Косова и Метохије, изјавио је данас председник Републике Томислав Николић. "Нећемо бити члан неке уније која би нам то тражила, а захвалан сам свим државама које нису признале независност Косова и Метохије, међу којима је и наша драга Грчка", рекао је Николић за крфску ТВ. Он је на питање новинарке да ли му се свиђа та Европа чији Србија хоће да будете члан, узвратио контрапитањем "Да ли се вама свиђа Европа чији сте члан" и напоменуо да бољу Европу немамо. "А окружени смо Европском унијом, желимо да уредимо државу на начин на који су уређене државе ЕУ. Тешко да ће ЕУ пронаћи консензус међу свим чланицама око нашег уласка, али ми преговарамо", рекао је председник. Осврћући се на велике проблеме које Грчка има у мигрантској кризи, Николић је рекао да Грци морају да инсистирају на том питању, део су ЕУ и подвукао да избеглице нису само грчки проблем, који не може само и Турска да решава. "Зато вам ја желим да што пре постигнете договор са свима и да се ова агонија заустави", рекао је председник Србије и навео да је два пута учествовао на разговорима у Бриселу на којима није био позван представник Грчке и истакао да чак није добио одговор зашто нема њених представника. Према његовим речима, Србија не може много тога, када су остали затворили границе за економске мигранте, затворила их је и Србија, али подвлачи да је остао непријатан однос ЕУ према Грчкој. Он каже да Грчка и Србија нису узрок те кризе, али да трпе последице.  "Европа, чији сте ви члан, а ми желимо да будемо, прокламовала је принцип да слобода кретања, избор запослења, избор државе у којој ћете да живите, а посебно збрињавање људи који због различитих врста непријатности у својим земљама своју земљу напуштају", рекао је српски председник. Он је истакао да је, када је постало јасно да се у Европи јавља себичност и да су многи политичари који су поштовали европска правила угрожени падом популарности, Европа одлучила да другачије решава избеглички проблем. Говорећи о посети Крфу, председник је рекао да је та посета обележавање једног јубилеја у историји српског народа, који никада не може да буде заобиђен и заборављен. "То је 100 година од искрцавања српске војске на Крфу и тешко ћете у Србији наћи грађанина који свој живот на земљи не дугује томе што је неки његов предак спасао свој живот тако што се искрцао на Крф, нахранио, излечио, опремио и уз тешке борбе поново вратио у Србију", нагласио је Николић. Рекао је и да је то његов трећи долазак на Крф и истакао да ће долазити док год буде могао, без обзира на то да ли је на функцији или не. "Мислим да свако, ко барем у причама својих предака, има неког претка који је, или овде изгубио живот, или се одавде вратио у Србију, да дугује Србији и својим прецима да бар једном у животу буде на Крфу и долазак на Крф је још једна прилика да захвалимо Грцима за све што су учинили за нас", рекао је Николић. Српски председник каже да треба и Срби и Грци да се подсете на пријатељство створено у крви, а које "више никада не мора да буде обновљено у крви" и које мора да траје вечито. "Овде су поносно учествовале друге земље савезнице у Великом рату, поносан сам што смо део те дивне историје, пробијања Солунског фронта и решавања судбине Првог светског рата која је почела одавде", закључио је председник Србије.

НИКОЛИЋ НА КРФУ ПРИМИО ПОВЕЉУ ПОЧАСНОГ ГРАЂАНИНА

КРФ, 18. април 2016. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић примио је данас повељу почасног грађанина Крфа поводом обележавања 100. годишњице искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо током Првог светског рата, јавила је Радио-телевизија Србије."Повељу почасног грађанина Крфа прихватам са захвалношћу у име свих грађана Србије, у име потомака мученика и јунака, наших предака које сте примили као што се у кућу прима пријатељ, род, брат", рекао је председник Николић.Он је захвалио грађјанима Крфа на части указаној његовим сународницима и додао да је повеља доказ пријатељства српског и грчког народа које се читав век преноси са генерације на генерацију и временом постаје све снажније.Николић је рекао и да готово нема породице чији предак није био део те јединствене историјске приповести која је дубоко урезана у колективно памћење српског народа. "Крф је у свести нашег народа симбол страдања, спаса и наде. Страдали смо на Крфу, јер смо на њему оставили 28 војничких гробаља, спасени смо на Крфу, јер је после повлачења српске војске и народа преко албанских и планина Црне Горе цео Крф накратко постао српска кућа у којој је беспрекорно организовано функционисање свих елемената државности и монархије и сачували смо наду у људску доброту", казао је председник Србије. Он је подсетио да је Општини Крф доделио Сретењски орден првог степена у знак захвалности за хуманост и гостопримство према српским војницима и нагласио да је то симбол братског односа српског и грчког народа.Стота годишњица искрцавања српске војске на грчка острва Крф и Видо обележена је поменом на Виду, који су служили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и представник Грчке православне цркве, и полагањем венаца у маузолеју - спомен костурници и код Морнаричког крста.Венце су најпре положили председник Србије Томислав Николић и председник Општине Крф Костас Николузос, а пошту српским војницима одали су и амбасадори Француске, Русије, Италије и Велике Британије у Србији и министри у Влади Србије Александар Вулин, Зоран Дјордјевић и Иван Тасовац.По интонирању химни Србије и Грчке, председник Николић је у говору истакао да је братство српског и грчког народа "заувек уткано у наше биће као део страдалне и јуначке историје Србије" и да Србија никада неће заборавити да су заједно са српским, на Солунском фронту гинули и војници из Француске, Русије, Енглеске, Грчке и других земаља.Председник Николић, председник Општине Николузос и министри Вулин, Дјордјевић и Тасовац са брода грчке обалске страже положили су венце у "плаву гробницу" - отворено море измедју острва Крф и Видо, док су комеморативној свечаности присуствовали бројни грађани.Николић је са супругом Драгицом посетио нову сталну поставку "Срби на Крфу 1916-1918", која је свечано отворена у реконструисаном музеју, Српској кући на Крфу.Кустос Љубомир Сарамандић захвалио је Влади Србије која је омогућила да зграда буде реконструисана за само три месеца и подсетио да кроз њега прођу и многи грађани Србије.Свечаном отварању присуствовали су и почасни конзул Спиридон Масторас, амбасадорка Француске Кристин Моро, амбасадор Велике Британије Денис Киф, начелник Генералштаба Војске Србије Љубиша Диковић, представници амбасада држава савезница у Првом светском рату и градјани, а премијетно је приказан документарни филм Сладјане Зарић "Срби на Крфу".

НИКОЛИЋУ УРУЧЕНИ КЉУЧЕВИ ГРАДА СЕР

СЕР, 19. април 2016. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић примио је данас повељу почасног грађанина и кључеве грчког града Сера и том приликом истакао да то чини "а дубоком захвалношћу и осећањем искрене припадности" и као симбол трајног заједништва Србије и Грчке."У Серу сам међу својима, међу родбином по историји, по снажним везама наших двеју држава и два народа о којима се, нажалост, мало зна. Зато ову велику част разумем и као позив свима – од византолога и историчара до сваког човека – да више уче о заједничким повесним именитељима Србије и Грчке", рекао је Николић, саопштено је из његовог кабинета.Он је изразио наду да ће кључ града Сера, "који са чашћу прима и с поносом односи у Србију, бити симбол трајног заједништва" Србије и Грчке."Нека откључа капије знања и истраживања, нека позива на сусрете и проучавања историјског периода који је једнако значајан за обе државе. Наши преци су се постарали да се сваки Србин у Серу осећа као почасни грађанин. У њихово име, још једном, хвала", рекао је Николић.

ПОРУКА МИНИСТРА ОДБРАНЕ ФРАНЦУСКЕ ПРЕДЕСДНИКУ НИКОЛИЋУ

БЕОГРАД, 19. април 2016. (Танјуг) - Министар одбране Француске Жан-Ив Ле Дриан упутио је, поводом Стогодишњице спасавања српске војске на Крфу, председнику Србије Томиславу Николићу поруку у којој каже да је његова земља срећна што је могла да има одлучујућу улогу у томе да српска војска нађе упориште на Крфу пре него што крене у борбу на Солунски фронт под врховном командом генерала Сараја. Ле Дриан је у поруци, коју је на Крфу прочитала амбасадорка Француске у Србији Кристн Моро, навео да иако није могао да присуствује обележавању овог датума, жели, овог 18. априла, да се поклони успомени и храбрости српских војника који су, током целог Првог светског рата, и поред изузетних искушења која су коштала живота многе од њих, као и многе цивиле, истрајали како би Србија у потпуности, одано и часно испунила своје обавезе према Савезницима. "Данас обележавате Стогодишњицу доласка на острво Крф, почетком 1916. након тешког пута од неколико стотина километара, физички и психички исцрпљених српских војника. Након што је извршила неопходне припреме за прихват српских војника на Крфу, Француска је такође, кроз мисију генерала Пиарона де Мондезира, бринула о медицинској нези и снабдевању српског контингента, као што је доставила и опрему и наоружање који су били потребни да српска војска поново стане на ноге", навео је Ле Дриан у поруци. Он подсећа да 18. април означава почетак распоређивања српских трупа према Солуну, где су активно учествовале у офанзивама источне војске све до поновног заузимања земље 1918. У тим дејствима, подсетио је, створено је изузетно чврсто братство по оружју које је ујединило наше војнике и више од тога, ујединило је за време Великог рата наша два народа. "Споменик захвалности Француској, подигнут 1930. у Калемегданском парку у Београду, као симбол тог француско-српског пријатељства учвршћеног успоменом на заједничка искушења током Великог рата, овековечује то сећање. Управо због тога се Француска обавезала да учествује у његовој обнови", истакао је. Истиче да је срећан што се, како каже, ова војна блискост између наше две земље наставља данас кроз заједничко ангажовање наших војника у Аденском заливу као и у Централноафричкој Републици, под заставом Европске уније. "Желим да сећање на ове историјске догађаје још дуго живи како би француско-српско пријатељство из њих црпло нову инспирацију за заједничко супротстављање изазовима данашњице", навео је Ле Дриан.

ЧАКРАБАТИ: РЕФОРМЕ ДОНЕЛЕ СРБИЈИ ВИШЕ ИНВЕСТИЦИЈА

ВАШИНГТОН, 19. април 2016. (Танјуг) - Председник Европске банке за обнову и развој Сума Чакрабарти изјавио је да је Србија за ту банку изузетно важна земља, и да удео инвестиција ЕБРД-а у нашој земљи расте, откако је, пре две године, ушла у реформе. Чакрабарти је у ексклузивном интервјуу за Танјуг током традиционалног пролећног заседања ММФ-а и Светске банке у Вашингтону, истакао да је код премијера Александра Вучића приметна посвећеност да се с реформама настави. "Видећемо након избора и формирања владе који су следећи кораци, али, када је реч о реформама, мислим да постоји велика посвећеност премијера Вучића и његовог тима да се то заврши", уверен је Чакрабарти. Он је рекао да је Србија за ЕБРД изузетно важна земља из много разлога. "За почетак, приметно је да од кад трају реформе, у последње две године, удео наших инвестиција расте", рекао је Чакрабарти. Други разлог зашто је Србија важна, наставља он, јесте тај што се много ради на поправљању инвестиционе климе. "Лично сам потписао Меморандум о разумевању, у вези са поправљањем пословне климе са вашим премијером Александром Вучићем, што ће помоћи да се привуку нове инвестиције у Србији", рекао је Чакрабарти и додао да је следећи разлог и то што је Србија једна од првих земаља у региону која настоји да привуче инвеститоре и изван овог подручја - из Азије, Персијског залива, итд... Први човек ЕБРД-а истиче да премијер Вучић и Влада Србије сарађују с том институцијом, у заједничком циљу да ЕБРД помогне у даљем привлачењу инвеститора. То је био циљ и инвестиционог самита, који је недавно одржан у Лондону, подсетио је он, а којем су присуствовали премијери земаља Југоисточне Европе. "У фокусу разговора током тог самита било је - како добити довољно прекограничних инвестиција у инфраструктуру, енергетику, и како да се покрене или интензивира процес приватизације. Будући да је економија Србије релативно велика, има доста пројеката који се могу развијати само у тој земљи. Неке од земаља у окружењу, које су мање, могу да имају користи од повезивања са Србијом", рекао је он додајући да што је инфраструктура боља и повезаност балканских земаља ће бити боља. Он је нагласио да ЕБРД може бити важан фактор код земаља које не познају довољно овај регион и колебају се око тога да ли би инвестирале. "Ако би неки инвеститор рецимо, желео да дође овде, али се колеба, јер су му земље непознате, а неке носе и одређене ризике, веома ће га занимати и да ли ЕБРД тамо ради. Ако је ЕБРД присутна, то је добар партнер и говори о томе да је у тој земљи инвестиција сигурна. То је сигурност неопходна неодлучним инвеститорима како би одлучили", рекао је он. Говорећи о реформама, Чакрабарти је истакао да је Србија у последњих 12 месеци кренула озбиљно у процес приватизације, што је и било потребно будући да има превише државних компанија. Он је истакао да су изузетно важна и мала и средња предузећа, као и финансирање за њих. Такође, додао је, требало би радити на томе да малих фирми буде више и у руралним деловима земље, а уједно чинити напоре да се подржи и женско предузетништво. ЕБРД је, иначе, током година, у Србију уложила око 4,2 милијарде евра у више од 200 пројеката, а само у 2015. уложила је 478 милиона евра кроз 25 пројеката.