СРБИЈА

ДАЧИЋ: СРБИЈА НЕ МОЖЕ САМА ДА РЕШИ ПРОБЛЕМ ИЗБЕГЛИЦА

ЊУЈОРК, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је на заседању Генералне скупштине Уједињених нација на високом нивоу о миграцијама и избеглицама да Србија не може без помоћи Европске уније сама да реши проблем великог броја избеглица са Блиског Истока. Дачић је истакао да је Србија на свим нивоима показала спремност да се, у границама својих могућности, суочи са том ситуацијом и одговорно уради свој део посла, што је наишло на позитивне оцене ЕУ и широм света. "У том контексту, неопходна нам је солидарност, помоћ и подршка, укључујући и финансијску, наших развијенијих партнера, посебно из ЕУ, јер Србија, упркос показаној доброј вољи и спремности да поднесе своје део терета и одговорности, са овим проблемом не може да изађе на крај препуштена сама себи", навео је Дачић. Он је додао да је без решавања питања миграната и избеглица, што су акутни проблеми овог тренутка, постављене високе циљеве одрживог развоја немогуће испунити. Дачић је подсетио да је пре неколико дана усвојена нова трансформативна агенда одрживог развој до 2030. године, којом је истакнуто да све рањиве групе људи морају да буду оснажене, међу којима свакако избеглице, интерно расељена лица и мигранти. "Усагласили смо предузимање даљих мера и активности како би се изашло у сусрет потребама људи који живе у регионима погођеним комплексним хуманитарним ситуацијама, као и тероризмом", подсетио је Дачић. Министар је говорио на пратећем догађају 70. заседања Генералне скупштине Уједињених нација на високом нивоу о миграцијама и избеглицама у контексту нове развојне агенде. Говорећи на тему миграција, српски шеф дипломатије је нагласио да актуелна криза показује узајамну повезаност међусобно удаљених подручја у данашњем свету и указује на потребу за изналажењем свеобухватних решења. "Активан однос и примена циљева одрживог развоја који укључују смањење сиромаштва и поштовање људских права, кључни су чиниоци одрживог развоја и допринеће стабилизацији прилика у земљама у којима постоје кризна жаришта", рекао је Дачић. Према његовим речима, у том процесу, поред координације држава, УН имају најистакнутију улогу пружањем подршке чланицама у процесу примене Развојне агенде до 2030. године. "Србија је најдиректније заинтересована за ову врсту сарадње", истакао је Дачић и додао да је Србија једна од земаља која је на главној транзитној рути великог таласа миграната из ратом захваћених подручја и да свакодневно хиљаде људи користе балканску руту ка земљама Европске уније. "Од почетка ове године до средине септембра државну границу Србије прешло је преко 170.000 миграната. Иако њихова жељена дестинација није Србија, већ државе чланице ЕУ, за нас то представља нову, веома комплексну, врсту изазова", нагласио је он. Дачић је додао да Србија, у суочавању са тим изазовом, доследно показује одговорност и конструктивност, као и спремност да заједно са својим европским партнерима трага за решењем. Он сматра да су хитни и усаглашени међународни напори неопходни, нарочито напори који су усмерени на решавање криза и заустављање сукоба у земљама порекла. "Без активног дијалога, уз подршку међународне заједнице, са циљем решавања криза у овим земљама, не може се очекивати ни адекватан, кохерентан и свеобухватан одговор на мигрантску кризу са којом се суочавамо, усмерен ка узроцима и коренима проблема", указао је Дачић. Он сматра да је једино право и ефикасно решење стабилизација кризних подручја, на чему је потребно што одлучније радити како би се постигла дугорочна решења и створили услови за повратак избеглица и миграната. Дачић је истакао и да Србија, нажалост, има непосредна и болна искуства са избеглицама и интерно расељеним лицима. "У Србији још увек борави 44.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, а од 220.000 интерно расељених лица која су напустила Косово и Метохију после 1999. године, својим домовима се вратило само 1,9 одсто њих", рекао је он. Дачић је додао да Србија има обавезу према њима, јер тај проблем није ништа мањи од проблема миграната са Блиског Истока и из Африке. "Управо то што је српски народ и сам у блиској прошлости био приморан на миграције и спашавање живота пред ратним дешавањима, чини да разумемо ситуацију у којој су се нашли људи из кризних подручја Блиског Истока и Африке и чини нас осетљивим за њихове проблеме", рекао је шеф српске дипломатије. У говору, Дачић је закључио да решење не може бити у парцијалним и локалним корацима, као што су затварање граница или подизање ограда, већ у сарадњи и координацији на нивоу ЕУ и међународне заједнице у целини.

НИКОЛИЋ: ПРИЈЕМ КОСОВА У УНЕСКО БИО БИ ОПАСАН ПРЕСЕДАН

ЊУЈОРК, 30. септембар 2015. (Бета) - Председник Србије Томислав Николић упозорио је данас у седишту УН да би се прихватањем захтева за чланство Косова у Унеско "створио опасан преседан и отворио простор за легализовање насиља над националним, културним и верским идентитетом било ког народа, било где" и позвао УН да се успротиве тој иницијативи. У генералној дебати на 70. заседању Генералне скупштине УН Николић је као највећи изазов навео проблем масовних миграција с Блиског Истока, упозоривши да Југоисточној Европи прети хуманитарна криза с несагледивим последицама, ако међународна заједница не учини конкретан напор да се проблем реши. Говорећи о захтеву за пријем Косова у Унеско, Николић је позвао УН да очувају кредибилитет и да се успротиве иницијативи коју је поднела Албанија са још 44 земље. "Сигуран сам да ћете се, као одговорни државници и часни људи, успротивити неправди и злу које би било нането Србији евентуалним прихватањем те нечасне иницијативе и које би, у будућности, могло као домино ефекат да се прелије и на друге народе и државе", рекао је Николић. Он је оценио да је "Србија једина земља у Европи, којој поред отимања дела територије, протеривања грађана, некажњеног убијања и такозване жетве органа, сада покушавају да отму и културну баштину под заштитом Унеска", и изнео податке о уништавању православних храмова и других објеката на КиМ од доласка мисије УН и КФОР 1999. "У том периоду албански терористи су систематски уништавали трагове духовности и културе и вишевековног живота српског народа на Косову и Метохији... Према ставу 31. Конференције Унеска, на Космету је извршен злочин према културној баштини", нагласио је Николић. По његовим речима, "на Косову се не чува само српска, чува се европска култура, светско памћење, чува се значајан корак цивилизацијског хода човековог на читавој Земљи" због чега је важно да Србија као пуноправна чланица Унеска остане "чувар свог и светског културног блага". "Бранећи право Србије да, као и у претходних 11 векова, чува и поносно истиче своје идентитетско културно наслеђе, бранећи се од нечасне намере да се туђа баштина украде и припише другоме, ми бранимо принцип, основна начела на којима почива међународно право, људска правда, принцип на којем је устројен Унеско. Зато апелујем на све председнике да не дозволите да се српском народу одузме његово биће, отме његова суштина, његова духовна вертикала - манастири на Косову и Метохији, и прогласе културном баштином албанског народа на Косову и Метохији. То просто није истина, није историјска и научна чињеница. Није правда", рекао је Николић. Говорећи о Косову, Николић је казао да Србија разговара с представницима администрације у Приштини, да ће испунити све обавезе из Резолуције 1244 Уједињених нација и до сада постигнутих договора у Бриселу, али да "никада неће признати независност дела своје територије за који везује своје постојање, аутономне покрајине Косово и Метохија".
Као највећи изазов данас, Николић је навео проблем масовних миграција с Блиског Истока, оценивши да је хуманитарна катастрофа с којом се суочава свет само последица кризе која већ више од четири године потреса Сирију без адекватног одговора међународне заједнице. Он је рекао да се Србија, упркос тешкој економској ситуацији, труди да избеглицама обезбеди пристојан боравак и смештај, али и упозорио да "ако међународна заједница, а пре свих Европска унија, не учини конкретан напор да се проблем реши, Југоисточној Европи прети још већа хуманитарна катастрофа са непредвидивим последицама". Николић је навео да је у Србији од почетка године до 14. септембра евидентирано укупно 125.138 избеглица, од којих су само 524 поднеле захтев за азил, и указао на "забрињавајуће понашање представника власти у појединим државама које су подигле жичане и жилет-ограде у намери да гетоизирају азиланте који беже од рата и немаштине". Он је указао да такво понашање, супротно Конвенцији о статусу избеглица и прокламованој солидарности чланица ЕУ, додатно отежава ситуацију "оним земљама које поштују међународно право и понашају се хумано према људима које је задесила несрећа". "Владе појединих земаља, чланица УН, понашају се као да никада нису изашле из идеологије која је владала до завршетка Другог светског рата, и руше тешком муком постигнуту крхку стабилност на Балкану којој је највише допринела Србија", рекао је председник Србије. Он је додао да су границе Србије отворене за избеглице, али да због економске кризе с којом се суочава од 2008., "Србија није земља у којој избеглице могу да остваре нешто више од сопствене безбедности". "Зато је потребан свеобухватни план који би морао да се реализује у најкраћем могућем року. Ако га не буде, мигранти ће се потпуно препустити кријумчарима људи. Пасивност и све нехуманији однос према мигрантима, отварају тржиште за кријумчаре. Онда би низ катастрофа, од Средоземља до Британије, био трагичан, а ону у којој је погинуло више од 800 људи памтили бисмо само као једну у том низу", нагласио је председник Србије.
У обраћању Генералној скупштини УН Николић је рекао и да грађани Србије нису геноцидни злочинци, већ хумани људи, добри домаћини и добри суседи. "Иако није директно учествовала у сукобу деведесетих на подручју бивше Југославије, који је на сличан начин инициран и инсцениран као сукоб у Сирији, Србија је означена кривом", рекао је Николић и подсетио на покушај да се у Савету безбедности УН усвоји резолуција о Сребреници којом би се, како је рекао, "Срби жигосали као пример геноцидног народа, иако таква тврдња за било који народ у свету нема оправдања". "Какви смо то ми геноцидни злочинци, да ли о томе или о добродушним и великодушним домаћинима говоре снимци миграната који у региону једино у Србији не делују уплашено и забринуто поступцима народа или власти. Да ли су се то грађани Србије променили? Нису. Грађани Србије свих националности су одувек, и тада и сада, хумани људи, добри домаћини и добри суседи", рекао је Николић. Он је подсетио да је Србија, поред избеглица с Блиског Истока, "домовина више стотина хиљада избеглих и расељених лица са подручја бивше Југославије, међу којима је највећи број Срба, а има и Бошњака, Хрвата, Рома и припадника других националности и још увек се суочава с последицама тих миграционих промена које су измениле демографску, социјалну и сваку другу структуру државе и друштва". Николић је рекао да Србија као земља коју је криза много погодила, очекује одговорно и хумано понашање чланица УН. "Требало би да сви будемо свесни да ће ситуација у којој се налазимо, имати глобалне последице. Цивилизација се налази на прекретници. Европа је на великим искушењима. Сада је време да покаже да ли је и даље лучоноша у примени људских права, поштовању међународног права, или ће наставити да затвара очи пред очигледним дуплим стандардима и допустити да тековине цивилизације важе само за неке државе и неке народе", навео је Николић.
Председник Србије говорио је и о изазовима које представљају екстремизам и фанатизам, али и климатске промене, о одрживом развоју, борби против сиромаштва. Он је рекао је да се боља будућност може очекивати "само уз превазилажење проблема као што су глад, ратови и болести" због чега Србија, како је додао, активно учествује у мировним операцијама широм света, председава ОЕБС-у и као кандидат за чланству у ЕУ "одлучним мерама свој систем и праксу прилагођава стандардима Уније". Нагласивши да "равноправност не важи само у односима између појединаца, већ и односима међу државама" Николић је позвао УН на емпатију, солидарност, одговорност и хуманизам. "Желео бих да се наредне године сретнемо на овом месту са другачијим порукама, ако не решеним, а оно бар перспективно начињеним помацима у решавању проблема који нас данас оптерећују. Да из године у годину будемо бољи и да свет осети да идеје слободе и равноправности, идеје хуманог и праведног друштва нису тек речи које изговарамо као реторичке фразе, већ истинска посвећеност да буду примењене на нашој заједничкој планети", рекао је председник Србије.

НИКОЛИЋ: ПОЗИТИВНО ОЦЕЊЕНА УЛОГА СРБИЈЕ У РЕГИОНУ

ЊУЈОРК, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Председник Србије Томислав Николић изјавио је у Њујорку да је овогодишња седница Генералне скупштине Уједињених нација по много чему посебна, истакавши да су највиши светски званичници позитивно оценили улогу Србије као фактора стабилности и мира у региону. Николић је у изјави Танјугу посебно нагласио да је, после сусрета с многим председницима држава и влада, охрабрен њиховим ставовима о Србији које, како је рекао, "износе потпуно отворено, јасно и гласно". "Очигледно је да је наш регион под великом пажњом многих држава и организација у свету и да је улога Србије веома позитивно оцењена. Потпуно је јасно да је Србија фактор стабилност и да је највише допринела томе да овај регион буде миран, рекао бих безбедан, али у сваком случају да више не угрозимо односе толико да неко страхује да ли ће избити сукоб између држава на Балкану", рекао је председник Србије. Николић је нагласио да је поносан, јер светски званичници "више не издвајају појединца у Србији него кажу да Србија ради добро - и влада и председник и парламент који усклађује законодавство са законодавством ЕУ и што те похвале стижу и са истока, запада, севера и југа, а нису оријентисане блоковски или организацијски". "Нико нас не вуче да будемо само његови и да заборавимо друга пријатељства и оно што је можда и најважније...то су наши стари пријатељи, Африка, Азија, Латинска Америка. Ако човек нешто лепо може да доживи, то је да на крају ове 2015. године представља Србију", оценио је Николић. Упитан шта је то што ће Србија конкретно осетити после његових састанака с председницима САД, Русије и Хрватске, као и с немачком канцеларком, Николић је одговорио: "Корисно је разговарати. Ако питате за председницу Хрватске, било је веома корисно што смо разговарали, али ја сад не бих да то коментаришем, пошто би изгледало да се мешам у кампању. Хрватска је у кампањи за изборе и може се очекивати много ружних речи на рачун Србије, пошто увек тако добијају изборе. Мени је много важније било како ће реаговати на наше понашање и какву заједничку будућност нам предвиђају Русија, САД, Немачка, а то је оно што може да нас охрабри". "Канцеларка (Ангела) Меркел је отворено, на пријему пред много људи и веома гласно да сви чују, рекла да Србија није начинила ниједну грешку у овоме и да је грешка на другој страни, да је одговорност за тај измишљени сукоб с Хрватском сигурно на другој страни", рекао је Николић. "Председник Обама је рекао да је потпуно задовољан оним што Србија чини и да зна да смо фактор стабилности на Балкану. Мене је ту посебно апострофирао као човека чијом победом је дошло до ових нових односа и рекао: ''Било какав проблем да имате, позовите ме, ја ћу помоћи да тај проблем решите''", навео је Николић. "Са председником Путином разговор је био више пријатељски и породичан зато што ми врло лако налазимо заједнички језик и углавном Русија никад не би ништа тражила од Србије, увек је Србија тражила од Русије и на сву срећу, Русија је прави ослонац и права подршка Србији", истакао је председник Србије. "Као да гледате да се пут Србије отворио и да ће у великој мери сада да зависи и од нас да урадимо све што смо се договорили, да Влада Србије настави да буде храбра као што је била до сада и да ћемо ми сигурно смањити изазове који су пред другим државама. Мислим да ћемо ми мало лакше, уз оволику подршку, то преболети него остали", навео је Николић. Према његовим речима, по много чему, ово је посебна седница Генералне скупштине. "Не само по томе што је 70 година протекло од оснивања УН, по говорима председника (САД Барака) Обаме и председника (Русије Владимира) Путина, из којих је могло да се закључи да нису баш превише приближили своје ставове, али и по томе што су после тога разговарали сат и по потпуно сами, што би могло да представља наговештај боље сарадње између САД и Руске Федерације, у ово време када је та сарадња више него потребна", рекао је Николић. Као највећи утисак из разговора које је водио у Њујорку, Николић је издвојио забринутост готово свих с којима је разговарао, не само због мигрантске кризе, већ и због целокупних односа, посебно ЕУ и САД према Русији или Русије према њима. "Забринутост да ли смо свесни тога колико та мигрантска криза може да изазове катастрофу у Африци, да ли смо свесни шта смо учинили земљиној кугли изазвавши овакве климатске промене, у којима је апсолутно немогуће предвидети шта ће да се дешава и како ће природа на нам врати као казну оно што смо јој учинили", казао је Николић. Он је у овом контексту навео и одрживи развој, који је ушао у агенду и који ће, како оцењује, УН покушати да спроведу, наводећи да ће то "опет зависити од богатих, јер сиромашни немају толико могућности да посвете пажњу одрживом развоју, заштити животне средине, посебно кад су им извозили прљаве технологије или зато што нико у тим земљама не инвестира у нешто чисто или ће тражити да се то плати, за шта сиромашни немају новац". "Мислим да је свет на раскршћу, Европа због мигрантске кризе посебно, да су уздрмани принципи, да се многе мале државе не осећају потпуно суверено у оквиру својих граница, да Европа страхује од броја миграната и од понашања појединих чланица Уније. Види се да пуцају шавови који су везивали ЕУ на њеним основним принципима, а то је солидарност са оним ко нема, са оним ко бежи од рата, са оним ко нема никакву перспективу тамо где је живео и кога Европа по својим правилима мора да прими", рекао је Николић. Председник Србије оценио је да је и следећа година, "година великих изазова пред нама" и нада се да то схватају сви, "посебно велики, од којих наша судбина зависи".

ВУЧИЋ СА ПРЕДСЕДНИЦОМ ПССЕ О СТАБИЛНОСТИ ЗАПАДНОГ БАЛКАНА

СТРАЗБУР, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Премијер Србије Александар Вучић и председница Парламентарне скупштине Савета Европе Ан Брасер сагласили су се данас да стабилност Западног Балкана значи стабилност целе Европе, а Брасерова је посебно указала да је улога Србије веома важна, а одговорност на српској Влади велика у тренутку у којем се Европа суочава са изазовима мигрантске кризе. Председник Владе Србије састао се у Стразбуру с Брасеровом на њен позив, а разговарали су о мигрантској кризи, регионалној сарадњи, европским интеграцијама Србије и реформама које спроводи српска Влада. Током сусрета премијер Вучић је рекао да је кроз Србију у протеклих пет месеци прошло скоро 200.000 миграната и да се Србија одговорно понашала током кризе, саопштио је његов Кабинет. „Ми смо се понашали као европска земља која је своје обавезе озбиљно схватила“, истакао је српски премијер и захвалио Савету Европе на брзој реакцији у свакој кризи. Председница Парламентарне скупштине Брасер изјавила је да се Европа због мигрантске кризе налази пред огромним изазовом, додајући да је улога Србије веома важна, а одговорност на српској Влади велика. Она је истакла и потребу за добром регионалном сарадњом, нагласивши да је то у овом тренутку посебно важно у циљу очувања стабилности целог региона Западног Балкана. „Стабилност региона значи стабилност целе Европе“, изјавила је Брасерова и позитивно оценила став премијера Вучића да је регионална стабилност предуслов економског развоја. Она је похвалила реформе српске Владе и честитала премијеру Вучићу на борби против корупције.

ВУЧИЋ: СТАБИЛНОСТ БИХ ОД КЉУЧНОГ ЗНАЧАЈА

СТРАЗБУР, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Премијер Србије Александар Вучић изјавио је данас да је стабилност Босне и Херцеговине за Србију од изузетног значаја, јер је то услов за економски напредак обе државе, и најавио заједничку седницу Владе Србије и Већа министара БиХ за 4. новембар у Сарајеву. Србија, рекао је Вучић новинарима у Стразбуру, увек има добре односе са Републиком Српском, али, истакао је, наша земља има и веома добре односе са Босном и Херцеговином. "Председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић и ја смо синоћ разговорали, у Стразбуру и договорили смо прву заједничку седницу Владе Србије и Већа министара БиХ за 4. новембар у Сарајеву. Нама ће бити задовољство да дођемо у Сарајево да унапређујемо нашу сарадњу са БиХ", рекао је Вучић. Он је подвукао да постоји безброј тешких питања у односима Београда и Приштине, али да је за Србију стабилност укупне политичке ситуације у БиХ од кључног значаја. "То је услов за економски напредак и Србије и Босне и свих других земаља у региону. Босна је један од најзначајнијих трговинских партнера Србији, као и Србија Босни", рекао је Вучић. Упитан о референдуму у Републици Српској, Вучић је рекао да мора да се разговара са свима и са људима у Републици Српској и њеним председником Милорадом Додиком, јер од бежања од разговора нити има, нити ће икада бити резултата. "Постоје наравно политичке тензије и проблеми, јер уједињавање на бошњачкој политичкој страни доводи до тога да ће се неминовно слични процеси одвијати и у Републици Српској, што ће нас поново водити ка националним хомогенизацијама, а што не сматрам нарочито добрим", навео је Вучић. Истакао је и да Србија подржава пуну стабилност БиХ и постојања Републике Српске у оквиру БиХ, што је наш задатак по Дејтонском споразуму. "Мислим да је то нешто што почиње да прихвата и све већи број Бошњака и Срба, да са једне стране Бошњаци разумеју да не може да се укида Република Српска, а да Срби са друге стране разумеју да ће Република Српска бити део БиХ", рекао је Вучић истичући да је много лакше када се то разуме са обе стране.

ВУЧИЋ: БЕОГРАД И ВАШИНГТОН ДА НЕ ДОЗВОЛЕ ДА ЕУ ИНТЕГРАЦИЈЕ ПОСУСТАНУ

БЕОГРАД, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Премијер Александар Вучић поручио је у ауторском тексту за Вашингтон тајмс, насловљеном "Ка јачању српско-америчког партнерства", да Вашингтон и Београд не смеју дозволити да европске интеграције Западног Балкана посустану. Вучић је поручио да Србија и Западни Балкан поново заслужују политичку пажњу Вашингтона и подршку да убрзају европске интеграције, реше отворене билатералне спорове који стоје на путу европских интеграција, привуку стране инвестиције и решавају актуелну избегличку кризу. "САД не могу оставити Западни Балкан као "недовршен посао", већ морају крунисати вишедеценијске напоре региона обновљеним просперитетом, реинтеграцијом и европским интеграцијама", навео је Вучић. Упркос недавним успесима у реинтеграцији Западног Балкана, махом кроз Берлински просец и самите Западног Балкана, још много тога мора да буде урађено, подвукао је Вучић. Премијер је навео да смо свесни да се површна и погрешна слика Балкана као “бурета барута Европе” неће променити сама од себе и подвукао да је Србија инвестирала много политичке енергије у помирење на Балкану. Он је навео да су демократске владе у Србији одлучне да реше све неизмирене разлике, чак и једнострано проглашену независност Косова, на европски начин - кроз дијалог. Вучић је подсетио да је у јулу био домаћин трочланом Председништву БиХ у Београду на састанку са којег је послата порука мира и помирења, иако је пре тога био каменован у Сребреници док је одавао пошту бошњачким жртвама у Поточарима. “Као светионик политике помирења у региону, односи Србије и Албаније су ушли у нову еру зближавања након прве билатералне посете која је уследила после 70 година”, навео је Вучић. Он је додао и да је предложио заједнички дан сећања на све жртве конфликата у деведесетим годинама на територији бивше Југославије, који би могао бити симболичан корак у превазилажењу трагедија и обликовању европске будућности за нове генерације на Западном Балкану, као и отварање регионалне канцеларије за младе на Западном Балкану. Вучић је у тексту навео да је кроз историју Србија била одан пријатељ САД и да су се две земље бориле у оба светска рата раме уз раме. Од 2000. године, Београд и Вашингтон су, навео је, заједнички отклањали узроке и последице “аномалија” до којих је дошло у билатералним односима после НАТО интервенције 1999. године, али и градили нове односе засноване на обостраном поверењу и заједничким интересима, борећи се против организованог криминала, трговине дрогом, тероризма и градећи стабилност и просперитет на Западном Балкану. Вучић је подсетио да је Србија 2006. године приступила НАТО Програму Партнерство за мир, као и да је у јануару потписан индивидуални партнерски акциони план са НАТО. Додао је и да око 300 чланова Војске Србије учествује у различтиим мисијама Уједињених нација у Медитерану, Блиском истоку и у Африци, а од 2011. године и у Мисијама ЕУ. “Србија данас игра значајну улогу у ублажавању хуманитарне кризе без преседана због прилива избеглица које се балканском рутом крећу у ЕУ”, навео је Вучић. Премијер је подсетио и да је влада увела сет структурних реформи које су дале прве резултате, будући да је јавна потрошња смањена за 2,2 одсто, незапосленост за 2,4 процента, а фискални дефицит за значајних 45,5 одсто годишње. Како је рекао, амбициозан план реформи јавног сектора има за циљ развој професионалне управе која ће моћи да се ухвати у коштац са реформама и реши нормативне изазове европских интеграција. Вучић је истакао да су у претходних 15 година Београд и Вашингтон направили солидну основу за изградњу узајамно корисних односа за 21. век. И док се, навео је Вучић, Београд и Вашингтон фокусирају на стварање јачих билатералних веза, стремећи истим вредностима и интересима, све је више америчких компанија, као и њихових европских партнера, које долазе у Србију.

ЈОКСИМОВИЋ: ОЧЕКУЈЕМО ПОЗИТИВАН ИЗВЕШТАЈ ЕК О НАПРЕТКУ

БЕОГРАД, 01. октобар 2015. (Танјуг) - Министарка задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и директор Генералног директората Европске комисије за суседску политику и проширење Кристијан Данијелсон оценили су данас да ће додатни аргумент за отварање поглавља бити извештај ЕК о напретку Србије на путу ка чланству у ЕУ. Они су током разговора истакли да је Србија остварила значајан напредак у многим областима почев од политике миграција до буџетске дисциплине. Јоксимовић је, како се наводи у саопштењу владине Канцеларије за сарадњу са медијима, поновила да Србија очекује отварање првих поглавља до краја године и да је потпуно спремна за ту другу фазу преговора. Саговорници су се, како је истакнуто, сложили да је у заједничком интересу и Србије и ЕУ да до тога дође што скорије. Још једном је апострофирана улога Србије у решавању проблема миграција, њен хуман однос према мигрантима и организован приступ решавању проблема. Истакнут је значај подршке коју ЕУ пружа Србији у решавању проблема миграната кроз различите механизме. Данијелсон је најавио да би Србији укоро могли да буду на располагању и додатни механизми помоћи и да се важне одлуке по том питању очекују идуће недеље у Луксембургу.