СРБИЈА

НА ПРОЛЕЋЕ ПОТПИСИВАЊЕ НОВЕ ФАЗЕ УНДП ПОМОЋИ СРБИЈИ

БЕОГРАД, 13. октобра (Бета) - Србија и Програм УН за развој (УНДП) требало би да до пролећа 2015. финализирају циљеве за наредни петогодишњи период помоћи Србији, рекли су данас шеф српске дипломатије Ивица Дачић и стална координаторка УН у Србији Ирена Војачкова Солорано. "У Србији се управо завршава петогодишњи циклус досадашње развојне помоћи које су УН пружиле Србији. Реч је о више десетина милиона долара који су наменски трошени кроз одређене пројекте", рекао је Дачић на заједничкој конференцији за новинаре у Палати Србија. Он је после завршне сесије консултација за утврђивање стратешких приоритета петогодишњег оквира УН за помоћ развоју Србије навео да ће се следећа фаза УНДП односити на период до 2020. и обухватиће пет области од највећег значаја од фундаменталних људских права, преко реформе јавне управе до климатских промена. Дачић је истакао да је Србија веома задовољна сарадњом с двадесетак агенција УН присутних у Србији и захвалио им на брзој помоћи после мајских поплава.
Солорано је навела да ће "циљеве одрживог развоја" који би требало да буду договорени до пролећа 2015, УН спроводити заједно са Владом Србије, цивилним друштвом и донаторима. "Овде смо да поставимо реалне циљеве, кроз које ћемо сви бити процењивани. И надам се да ћемо у наредних пет година моћи да унапредимо живот свих грађана Србије", рекла је Солорано. Она је додала да ће у ту сврху бити "мобилисани глобални ресурси".
"У томе ћемо наставити да сарађујемо с Делегацијом ЕУ у Србији, с Бриселом и донаторима на исти начин као што смо радили када смо пружали директан одговор на катастрофалне поплаве у мају у Србији", навела је координаторка УН. Она је захвалила Влади Србије на помоћи у активностима путем којих УН желе да подрже грађане Србије у будућности у области економског и друштвеног развоја и људских права.

НИКОЛИЋ: ЕУ ЋЕ ЈОШ СНАЖНИЈЕ ТРАЖИТИ САНКЦИЈЕ СРБИЈЕ ПРЕМА РУСИЈИ

МОСКВА, 12. октобра (Бета) - Европа ће сигурно покушати да „још снажније захтева од Србије да уведе санкције Русији, и могуће у најскорије време", изјавио је председник Србије Томислав Николић у интервјуу ТВ Русија. „Европа инсистира на том делу споразума о приступању ЕУ који се тиче спољне политике. Али, увек постоје изузеци. У суштини, Европа нема заједничку спољну политику ни о једном питању", рекао је Николић у интервјуу, објављеном касно синоћ. Он је као пример навео признање Косова и Метохије. „Ако постоје изузеци, они треба да буду за све, па и за Србију, а Србија ће испунити све нормалне услове да би постала члан ЕУ", рекао је српски председник. На питање да ли се боји да ће таквим изјавама растегнути улазак Србије у ЕУ, Николић је одговорио негативно. Николић је казао да Србија није подељена као Украјина, где је, по његовим речима, део за улазак у ЕУ а део за Русију и да Србија жели да буде и са ЕУ и са Русијом. На питање како види улогу Србије у њеном предстојећем председавању ОЕБС, укључујући и питање Украјине, он је рекао да је Србија идеална држава као председавајућа, док се не реши проблем у Украјини, „јер је пријатељ са свима који су у међусобном конфликту".

ЂУРИЋ: ПОТРЕБНО ПОВЕЋАТИ БРОЈ ПОВРАТНИКА НА КИМ

БЕОГРАД, 13. октобра (Бета) - До сада се на Косово и Метохију вратило мање од 10 одсто расељених и избеглих и потребно је обезбедити услове како би се повећао број повратника, изјавио је данас директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Марко Ђурић. "Од 250.000 људи који су протерани са КиМ, данас имамо мање од 10 одсто људи који су се вратили на Косово и Метохију. Морамо да удружимо снаге. Удруженим снагама доћићемо до тога да се већи број људи врати на КиМ", казао је Ђурић новинарима у Палати Србија. Он је након састанка с представницима Канцеларије УН у Србији, ОЕБС-а, УНХЦР-а и других међународних и домаћих институција навео да ће бити формирана радна група која ће дефинисати циљеве и пратити конкретне резултате на том пољу. "Ми смо дужни да људима, пре него сто их позовемо да се врате, понудимо одговоре на нека од кључних питања где ће се вратити, какве ће услове за повратак имати. Да би се људи вратили потребно је да могу да се врате тамо где је безбедно, тамо где ће имати приступ послу, здравственој заштити и где ће моћи да учествују у политичком животу, а да не буду дискриминисани", навео је Ђурић.
Представник привремених институција самоуправе у Приштини задужен за питања заједница и повратка Далибор Јевтић навео је да је процес повратка на Косово и Метохију до сада био "на поражавајућем нивоу". Он је оценио да би да овакви састанци требало чешће да се одржавају, пре свега на "техничком нивоу". Јевтић је казао да на КиМ постоје "многи изазови економски и бебедносни", и додао да су напади на имовину повратника учестали.
Шеф представништва УНХЦР-а за Србију Едуардо Арболеда је рекао да је УНХЦР у последњих 15 година радио са расељенима на два колосека да омогући повратак онима који желе да се врате на КиМ и да помогне онима који желе да остану у местима где су расељени. Он је казао да је потребна сарадња владе, донатора и свих оних који одлучују, јер повратак на КиМ, између осталог, зависи од донација, безбедносних питања, политичке воље.

ЂЕРЂ МАТКОВИЋ АМБАСАДОР СРБИЈЕ У САД

БЕОГРАД, 13. октобра (Бета) - Ђерђ Матковић нови је амбасадор Србије у САД, објављено је у "Службеном гласнику". Указ о постављењу Матковића за амбасадора у САД председник Србије Томислав Николић донео је 10. октобра. Србија није имала амбасадора у САД од октобра 2013., када је опозван Владимир Петровић. Матковић је саветник за спољну политику председника Владе Александра Вучића.

СРБИЈА – ЕУ

ДАЧИЋ: СРБИЈА ИДЕ У ЕУ, НЕМА САНКЦИЈА РУСИЈИ

БРИСЕЛ, 10. октобра (Бета) – Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је данас у Бриселу нагласио решеност Србије да постане чланица Европске уније и ставио до знања да Србија неће заводити санкције Русији, док је за изградњу гасовода Јужни ток рекао да то треба да реше ЕУ и Русија. Србија ће постепено у идућим годинама усагласити спољну и безбедносну политику с ЕУ, али има сопствене државне и националне интересе, тако да се неће прикључити ЕУ санкцијама Русији, нити ће за своје интересе користити узвратне санкције које је Москва завела Унији, рекао је Дачић. У излагању и расправи у бриселском Центру за европску политику Дачић је нагласио да Москва нема ништа против да Србија уђе у чланство ЕУ и да Србија неће ићи у Евроазијску унију. Србија жели да се украјинска криза реши мирним путем и Србима су Украјина и Русија пријатељске земље, додао је Дачић, приметивши да је Украјина тек пре неки дан ставила на снагу санкције према Русији, а Русија уопште није применила неке санкције Украјини. Он је предочио да је Србија с Русијом о изградњи Јужног тока потписала споразум који није споран јер Србија није чланица ЕУ. Такође је поставио питање, ако сад ЕУ тврди да је то мимо прописа Уније, зашто су чланице ЕУ потписале такав споразум и како то да је под истим условима потписан споразум и изграђен гасовод Северни ток којим Немачка допрема гас из Русије. Дачић је објаснио да ће у Србији бити изграђен Јужни ток кад се о томе буду договорили ЕУ и Русија, подвукавши да није у праву Украјина која је против Јужног тока, јер Србија би поново могла доћи у ситуацију да нема довољно гаса ако би се поновио прекид доставе руског гаса преко украјинске територије. Дачић је навео да су неосноване примедбе око доласка руског председника Владимира Путина у Србију, истакавшки да ће он само четири сата боравити на обележавању ослобађања Београда у Другом светском рату, у којем су учествовали југословенски партизани и војници Црвене Армије. А Путин, приметио је он, потом путује да би два дана био на међународном састанку у Милану и то нико у ЕУ није довео у питање. Кад српски званичници разговарају с Путином то се, казао је српски министар, види као неки проблем, а то није проблем кад су стално у контакту с руским председником немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд или кад се амерички државни секретар Џон Кери учестало састаје с шефом руске дипломатије Сергејом Лавровом. Дачић је нагласио да Србија жели да посебно надокнади велико заостајање због балканских криза и сукоба и указао на то да ће Хрватска сад имати проблем да као чланица ЕУ искористи преко десет милијарди евра непосредне помоћи из европских фондова. То је такође разлог што Србија, закључио је Дачић, жели у ЕУ, али је приметио да је видљиво да Немачка и неке земље ЕУ не желе да издвајају нова средства за нове чланице, али то су правила која су важила за све досад, па треба очекивати и убудуће. Српски министар је приметио да ЕУ није савршено устројство, али је рекао и да не зна да постоји боља организација у коју би се укључила Србија.

ДАЧИЋ: О СВЕМУ С ПРИШТИНОМ, ОСИМ НЕЗАВИСНОСТИ

БРИСЕЛ, 10. октобра (Бета) – Шеф српске дипломатије Ивица Дачић изјавио је данас, у Бриселу, да Београд може о свему разговарати с Приштином да се побољша живот српског живља на КиМ, али нема говора о било чему што би довело у питање српски став о непризнавању ЈПН Косова. Дачић је у излагању и расправи у Центру за европску политику у Бриселу нагласио да Београд „жели нормализацију односа без обзира на то што имамо различита становишта о статусу Косова".
„Наше мишљење се заснива на томе да није дошло до договора земље од које се један народ или територија отцепљују", предочио је српски министар иностраних послова. „И то начело", додао је, „без обзира на то што је различито протумачено, односно да ли је било или није било разлога, постаје проблем када се пренесе на неке друге територије".
„Као што се види то питање користе многи покрети широм света да представе питање своје независности", рекао је Дачић. „Нисмо се бавили статусним питањима, Приштина мисли да је статусно питање решено, ми сматрамо да треба да се разговара да се постигне договор по којим начелима, на основу чега, шта ми заједнички и да ли уопште можемо да постигнемо неко решење прихватљиво за обе стране", објаснио је шеф српске дипломатије. Дачић је додао да је сређивање односа Београда и Приштине могуће око свега што није везано за положај КиМ и указао на то да су косовски Срби први пут учествовали на изборима и учествоваће у влади ако их позову. Очекујемо, навео је он, да се у Приштини формира влада да би се наставио дијалог Београд-Приштина на високом нивоу, јер сад у томе делују само радне групе. Дачић је указао на то да су радне групе током дијалога технички обављале оно што је политички договорено, али је остало отворено питање да ли је ту постојала жеља или је било овлашћења да оне и доврше постављене задатке. Јер, како је напоменуо, преко 90 одсто питања су на крају морали да коначно реше он и Хашим Тачи кад су се они директно састајали.

СРБИЈА - ЈЕРМЕНИЈА

САСТАНАК СА САХАКЈАНОМ

БЕОГРАД, 12. октобра (Фонет) - Током другог дана посете Републици Јерменији, председник Републике Томислав Николић састао се и са председником јерменског парламента, Галустом Сахакјаном, саопштила је вечерас Служба за сарадњу с медијима председника Републике. Служба преноси и Николићеве речи са овог састанка: "Србија мора да постане модерна, уређена држава. Зато је за нас корисно то што смо прихватили већину правила ЕУ. Чланство у ЕУ јесте стратешко опредељење Србије, али оно не искључује сарадњу са другим пријатељским државама. Циљ ове посете је управо тај: да нађемо начин како да заједничким радом остваримо бољи живот за све наше грађане". На крају дводневне посете Републици Јерменији, председник Николић разговарао је са Карекином Другим, врховним патријархом Јерменске апостолске цркве. Делегација, коју је предводио председник Србије, одала је пошту југословенским пилотима који су погинули у Јерменији 1988. године, током достављања хуманитарне помоћи после катастрофалног земљотреса, наведено је у саопштењу. Председник Николић је, иначе, првог дана посете, посматрао и фудбалску утакмицу Јерменија - Србија, у квалификацијама за Европско првенство 2016. године.

СПОРАЗУМ О САРАДЊИ

БЕОГРАД, 12. октобра (Фонет) - Током другог дана посете председника Србије Томислава Николића Јерменији, министар привреде Жељко Сертић потписао је са министром спољних послова Јерменије Едвардом Налбандијаном Споразум о економској, научној и техничкој сарадњи, као и Меморандум о разумевању о сарадњи у области туризма. Николић је у разговору са јерменским председником Сержом Саргсјаном истакао да је дошло време да Србија и Јерменија, као две пријатељске земље, још више учврсте своје односе, пре свега кроз економску сарадњу, саопштила је данас Прес служба председника Србије. "Данашње потписивање ова два документа само је почетак једне нове сарадње између наших земаља, а у корист свих наших грађана", истакао је Николић.