СРБИЈА

МСП: БЛАГОЈЕВИЋ И КУНСТЕЉ О ПИТАЊИМА СУКЦЕСИЈЕ

БЕОГРАД/ЉУБЉАНА, 11. априла (Бета) - Генерални секретар Министарства спољних послова Србије Марко Благојевић и генерални секретар словеначког Министарства за иностране послове Томаж Кунстељ данас су у Љубљани разговарали о спровођењу Анекса "Б" Споразума о питањима сукцесије, саопштило је српско Министарство спољних послова. Анекс "Б" Споразума о питањима сукцесије односи се на питања расподеле дипломатске и конзуларне имовине бивше СФР Југославије у иностранству. Благојевић и Кунстељ позитивно су оценили досадашњу сарадњу у тој области и сложили су се да је такав тренд потребно наставити и у наредном периоду, наведено је у саопштењу.

НАТО: СРБИЈУ СМО БОМБАРДОВАЛИ БЕЗ ОДОБРЕЊА УН

БРИСЕЛ, 13. априла (Бета) - НАТО је први пут званично саопштио да за бомбардовање Србије 1999. године, у којем су учествовале САД и друге чланице Северноатлантског савеза, није било одобрења Савета безбедности УН. То је наведено у саопштењу на сајту НАТО, у којем се у девет тачака одбацују руске тврдње "и подаци износе тачно", између осталог о природи напада НАТО на Србију 1999. и о проглашењу независности Косова, као преседану који оправдава руско присаједињење украјинског Крима. Никада до сада званичници НАТО и земаља чланица нису прихватали тврдњу да су бомбардовањем Србије 1999. прекршили међународно право и Повељу УН јер је напад започет без дозволе Савета безбедности УН, иако су, управо поводом украјинске кризе, неки политичари и бивши државници чланица НАТО то признали као чињеницу. Раније је једино бивши председник Парламентарне скупштине НАТО Пјер Лелуш на једном састанку НАТО у Шведској изјавио да јесте чињеница да је Атлантски савез бомбардовао Србију без сагласности Савета безбедности УН.
Атлантски савез у саопштењу објављеном на интернету прецизира да, "упркос томе што није било одобрења Савета безбедности УН, операција савезничких снага НАТО (против Србије) покренута је да би се спречило масовно и дуготрајно кршење људских права и убијање цивила (на Косову)". Тиме се понавља теза навођена уочи бомбардовања Србије, да САД и НАТО имају право на "хуманитарну интервенцију", ако Атлантски савез процени да власт неке земље крши међународне хуманитарне норме и чини злочине против човечности према сопственом становништву. НАТО у саопштењу наводи да је "Савет безбедности УН у више наврата етничко чишћење на Косову и бројне избеглице означио као претњу међународном миру и безбедности", и указује да је и Русија била чланица тадашње Контакт групе која је, као и УН, "годинама улагала интензивне напоре да донесе мирно решење" за КиМ.
Тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана је уочи интервенције 1999. челницима земаља НАТО ставио до знања да Атлантски савез по међународном праву не може сносити никакве последице што за бомбардовање Србије нема дозволе Савета безбедности УН, али да није искључено да Међународни суд правде прихвати да размотри евентуалне тужбе против појединих чланица НАТО. Влада у Београду је после бомбардовања тужила НАТО и земље чланице Међународном кривичном суду за бившу Југославију у Хагу, али се тај суд прогласио ненадлежним.
НАТО у саопштењу констатује и да је "процес који је довео до проглашења независности Косова трајао годинама, и обухватао широк процес под вођством Уједињених нација и Контакт групе (у којој је била и Москва), што Русија игнорише". После бомбардовања Србије, каже се у саопштењу, мисија Кфор под руководством НАТО, "у којој је првобитно била и Русија, била је под мандатом УН (Резолуција 1244 Савета безбедности)".
"То је довело до скоро десет година дипломатских напора, по овлашћењу УН, да би се нашло политичко решење и уредио коначни статус Косова, како је то предвиђено Резолуцијом 1244 Савета безбедности", пише у документу НАТО који тиме одговара на тврдњу Москве да су многе чланице НАТО признале једнострано проглашену независност у Приштини и отцепљење Косова од суверене, међународно признате државе Србије. "Косовска операција је вођена после исцрпне расправе целе међународне заједнице која се бавила том дуготрајном кризом", каже НАТО. С друге стране, "на Криму, где није било доказа кризе, нити покушаја да се преговара о било којем облику решења, Русија је заобишла целу међународну заједницу, укључујући УН, и једноставно окупирала део територије друге земље".
НАТО у саопштењу оповргава и став Москве да је саветодавно мишљење Међународног суда правде о проглашењу независности Косова, било "преседан за такозвану декларацију о независности Крима" и његово потоње присаједињење Русији. НАТО наглашава да је тај суд "јасно изнео да то његово мишљење није преседан", јер је био позван да одговори на " 'уско и специфично' питање о независности Косова које не обухвата шире правне последице те одлуке". Међународни суд правде је уз то, наводи НАТО, предочио да би шире правне последице те одлуке постојале "да је било или да је могло бити незаконите употребе силе", а пример такве употребе силе "била би инвазија и окупација суседне земље а то је управо оно што је Русија учинила (на Криму)".
НАТО подвлачи да је "такозвани референдум" на Криму одржан 16. марта, био противан Уставу Украјине и да га је за само пар недеља организовало "самопроглашено руководство Крима, које је на власт поставило особље оружаних снага Русије, након заузимања владиних зграда". У саопштењу је наглашено и да није тачна тврдња Москве да је НАТО настојао да Русију гурне у страну, већ да је, напротив, још од 1990. године с њом сарађивао кроз Савет НАТО-Русија. Атлантски савез тврди да нису тачни ни наводи Москве да су вође САД и Немачке после распада Совјетског савеза и пристанка Москве на уједињење две немачке државе, обећале да неће проширивати НАТО земљама бившег совјетског блока, нити тамо постављати НАТО базе, наоружање и војску. Такође се каже да је НАТО нудио Русији учешће у постављању "ракетног штита" у Европи од могућег напада Ирана и Северне Кореје, што је Москва одбијала, тврдећи да то војно угрожава руске стратегијске интересе.

СРБИЈА НЕЋЕ КВАРИТИ ОДНОСЕ СА РУСИЈОМ

ШИД, 12. априла (Танјуг) - Председник Владе Србије Ивица Дачић изјавио је данас да се Србија неће прикључити мерама против Руске Федерације и да неће морати да квари односе са Русијом, иако ће нашу земљу, како је рекао, по том питању притискати. "Вероватно ће нас притискати, али ми нећемо кварити односе са Русијом", рекао је Дачић новинарима после церемоније обележавања 69. годишњице пробоја Сремског фронта и окончања борби за ослобођење Србије у Другом светском рату. Премијер је истакао да Србија поштује територијални интегритет и суверенитет сваке чланице УН, али с друге стране, како је нагласио, сигурно се неће придружити мерама против Русије. Дачић је напоменуо да Србија има два принципијелна става која су он и први потпредседник владе Александар Вучић, више пута објашњавали високој представници за спољу политику и безбедност ЕУ Кетрин Ештон. "Ми смо то рекли Кетрин Ештон иако то није хтела ни да нас пита", рекао је Дачић. Он је напоменуо да је Ештонова у разговорима са њима била коректна и рекла да "сви најављују то да ће нас она притискати" у вези са Русијом, али она то ипак није учнила. Дачић је оценио и да је оно што се десило приликом гласања у Парламентарној скупштини Савета Европе "један политички егзибиционизам неких политичких странака које не воде рачуна о већинском расположењу народа у Србији". Он је додао да је битно то да су владајуће странке имале јасан став и гласале против мера према Русији. "Русија никада није била против Србије, никада нам није увела санкције нити друге мере против наше земље и Србија ће сигурно то поштовати и вратити истом мером", нагласио је Дачић.

ОБЕЛЕЖЕНА 69. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА СРЕМСКОГ ФРОНТА

ШИД, 12. априла (Бета) - Премијер Србије у оставци Ивица Дачић предводио је данас државну манифестацију обележавања 69. годишњице пробоја Сремског фронта у Другом светском рату, у оквиру споменкомплекса у Адашевцима код Шида. Церемонији у комплексу Сремски фронт присуствовали су званичници АП Војводине, општине Шид, дипломатски представници земаља које су учествовале у борбама на Сремском фронту, преживели учесници ове битке, као и представници удружења грађана. Више од 250.000 војника учествовало је у овој бици која је трајала 175 дана од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене армије, Народне армије Бугарске, као и Бригада "Италија". У тешким борбама страдало је 13.500 југословенских војника, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, погинуло је приближно 30.000 војника немачког Вермахта и усташких снага Независне Државе Хрватске. Пробој Сремског фронта означио је крај Другог светског рата на територији Србије.

ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ РАЗГОВАРАО СА ШЕФОМ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ЕУ

БЕОГРАД, 11. априла (Бета) - Председник Србије Томислав Николић данас је, током разговора са шефом делегације Европске уније (ЕУ) у Србији Мајклом Девенпортом, истакао да је подршка грађана Србије европским интеграцијама неупитна. Николић је истакао да је српска влада и у техничком мандату по редовној динамици отварала преговарачка поглавља за приступање ЕУ, саопштено је из кабинета преседника Србије.
Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Николић је рекао да је за то неопходан нови институционални оквир. "Разговори са Приштином треба да добију нови инситуционални оквир, који треба да усвоји Скупштина Србије, зато што су у међувремену настале нове околности и формирана је војска Косова која је потписала споразум са Албанијом, што је недопустиво", нагласио је Николић.
Када је реч о формирању нове српске владе, председник Србије известио је шефа делегације ЕУ да ће разговарати са свим председницима парламентарних странака и да ће одговорност за персонална и друга решења потпуно препустити новом мандатару, пише у саопштењу.
Девенпорт је нагласио да су односи Србије и ЕУ изванредни и да они, након што што су 21. јануара почели преговори о приступању Србије ЕУ, имају један нови квалитет и интензитет. "Веома је позитивно што су и у техничком мандату одржане две рунде дијалога са Приштином", нагласио је шеф делегације ЕУ и додао да се након формирања владе очекује имплементација свих стратегија и акционих планова на спровођењу реформи.
Председник Србије нагласио је да више од 50 одсто грађана Србије подржава евроинтеграције, али да истовремено очекују и конкретан бољитак, а Девенпорт је додао да је Европска инвестициона банка уложила три милијарде евра и одобрила још две, као и да би то више требало промовисати и о томе упознати грађане Србије, наведено је у саопштењу.

МИХАИЛО ПАПАЗОГЛУ НОВИ АМБАСАДОР У КАНАДИ

БЕОГРАД, 14. априла (Бета) - За новог амбасадора Србије у Канади постављен је Михаило Папазоглу, објављено је у новом Службеном гласнику. Указ о постављењу Папазоглуа потписао је председник Србије Томислав Николић. Претходни амбасадор Србије у Канади био је Зоран Вељић који је на ту дужност постављен 2010., а опозван у јануару 2013. након чега је амбасаду водила отправница послова Мирјана Шешум Ћурчић.