СРБИЈА

НАСТАВАК ДИЈАЛОГА БЕОГРАД - ПРИШТИНА У БРИСЕЛУ

БРИСЕЛ, 31. марта (Бета) - Премијер Србије Ивица Дачић и Хашим Тачи, разговараће данас у Бриселу са високом представницом Европске уније Кетрин Ештон у оквиру нове рунде дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине. Поред Дачића, на састанку ће учествовати и потпредседник српске владе Александар Вучић. "Две стране ће наставити рад на примени априлског споразума и разговарати о наредним корацима у вези са нормализацијом односа", саопштила је канцеларија високе представнице. Разговараће се о правосуђу и формирању Заједнице српских општина, о чему две стране нису постигле сагласност. Очекује се такође да ће бити речи и о новим темама као што су избори на КиМ.
"Очекују нас тешки разговори који ће се тицати онога што до сада нисмо успели да се договоримо или имплеметирамо када је реч о Косову", казао је Дачић уочи одласка у Брисел.
Претходна рунда дијалога који две стране воде уз посредовање Кетрин Ештон, одржана је 12. фебруара.

КОЦИЈАНЧИЋ: УКРАЈИНА НИЈЕ ТЕМА

БРИСЕЛ, 31. марта (ФоНет) - На данашњем састанку Кетрин Ештон са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем неће се разговарати о ставу Србије поводом украјинске кризе, али је од раније познато да ЕУ очекује да све земље кандидати спољну политику ускладе са Бриселом, изјавила је Маја Коцијанчић, представница за медије Кетрин Ештон. Она је објаснила да свака држава има право да се определи по том питању и подсетила да ће Европска комисија у свом редовном извештају у октобру оценити спољну полтиику Србије, као и свих осталих земаља.
Према речима Коцијанчић, на данашњем састанку у Бриселу разговараће се о отвореним питањима у примени бриселског споразума и о конкретним корацима у дијалогу, који се наставља после избора у Србији. Једно од питања које чека решење и коначан договор је правосуде, казала је Коцијанчић, уочи данашњег почетка преговора.

ПРЕДСЕДНИК ЧЕШКЕ МИЛОШ ЗЕМАН 1. И 2. АПРИЛА У БЕОГРАДУ

ПРАГ, 30. марта (Бета) - Председник Чешке Милош Земан боравиће 1. и 2. априла у посети Београду током које ће разговарати са председником Србије Томиславом Николићем и представницима српске владе а Земана прати и бројна делегација чешких привредника.
Чешки председник означио је уочи посете улазак Србије у Европску унију као својеврсну неминовност а када је НАТО у питању, оценио је да би такву одлуку и с обзиром на бомбардовање СР Југославије 1999. године требало да донесу грађани сами, на референдуму. "Мислим да је улазак у Европску унију за земљу као што је Србија или као што је Хрватска на неки начин неизбежан, зато што је увек непријатно стајати на ивици неке заједнице, без могућности да се утиче на њену политику", казао је Земан чешком листу Парламентни листи.
Председник Земан поновио је да и он, као и претходни председник Чешке Вацлав Клаус одбија да именује амбасадора Чешке у Приштини. "О Косову сам увек износио став да је то земља у којој на владајућој групи лежи подозрење да је чинила ратне злочине и да је финансирају нарко мафије. Из тог разлога, као и мој претходник одбио сам да именујем амбасадора у тој земљи", казао је чешки председник.
Земан који је у време бомбардовања Југославије 1999. године био чешки премијер и иако су се међу његовим социјалдемократама чули јаки гласови да Чешка одбије НАТО интервенцију, његова влада одобрила је као мање зло којим би се избегло веће и отворила ваздушни простор Чешке за војне авионе савезника. "Као што знате, чешка влада је била последња, буквално последња влада која је отворила ваздушни простор за НАТО авионе. Тада смо узалуд тражили савезнике који би нам помогли да се све реши на миран начин", казао је Земан и подсетио да је Чешка са својом инцијативом да се бомбардовање заустави нашла савезника тек касније у Грчкој. Чешки председник поновио је да су га у то време западни савезници убеђивали да ће бити бомбардовани искључиво војни циљеви у Југославији. "То њихово обећање није испуњено. Као што видите, обећањима неких политичара не можете потпуно да верујете", рекао је Земан.
Из Србије ће се чешки председник упутити у дводневну посету Словенији.

САРАДЊА СА ХОЛАНДИЈОМ

БЕОГРАД, 31. марта (ФоНет) - Декан Електротехничког факултета у Београду Бранко Ковачевић изјавио је данас да је са Холандијом постигнут договор о сарадњи, који предвиђа слање домаћих студената на холандске универзитете ради усавршавања.
Ковачевић је новинарима на Електротехничком факултету, уочи конференције на којој је у присуству холандског амбасадора Ларена Стоквиса видео линком успостављена веза са техничким факултетом ТДК у Хагу, рекао да се од Холанђана може научити како да се успостави боља сарадња привреде и науке. Декан Електротехничког факултета је рекао да Холандија има одличне техничке универзитете и институте и да је то прилика за усавршавање српских студената. "Неки од њих ће да се врате, а неки ће да остану да раде тамо у великим мултинационалним компанијама, али је битно да са свим тим студентима останемо у контакту", рекао је Ковачевић.
Холандски амбасадор је рекао да су софтверске фирме из његове земље заинтересоване за српске кадрове. "Мислим да имате веома добро техничко и математичко образовање и треба да наставите да то унапређујете", рекао је Стоквис.
На данашњој видео конференцији "ТЕДxБинненхоф" холандски технички универзитет из Хага је представио својим колегама у Србији своја најновија решења из области одрживог развоја.

УНИЦЕФ: САРАДЊА У КОРИСТ ДЕЦЕ

БЕОГРАД, 31. марта (ФоНет) - Заштитник градана Саша Јанковић и директор Канцеларије УНИЦЕФ у Србији Мишел Сент Лот потписали су данас Меморандум о разумевању, ради сарадње на заштити права детета у Србији.
Како је саопштио заштитник градана, тај документ је израз подршке коју УНИЦЕФ даје заштитнику градана ради унапредења права деце и младих.
Како је наведено, заштитник градана и УНИЦЕФ су се потписивањем Меморандума о разумевању сагласили о сарадњи у наредне две године.

СРБИЈА - ХРВАТСКА

СРБИЈА: СУД ДА УТВРДИ ДА ЈЕ ХРВАТСКА ПОЧИНИЛА ГЕНОЦИД У ОЛУЈИ

ХАГ, 28. марта (Бета) - Србија је вечерас затражила од Међународног суда правде да утврди да је Хрватска током операције Олуја, у лето 1995., починила геноцид над Србима из Книнске крајине. Истовремено, правни заступници Србије су од највишег суда УН затражили да се прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске против власти у Београду због геноцида наводно почињеног над Хрватима 1991. или да ту оптужбу одбаци као неосновану.
У завршној речи, главни српски заступник Саша Обрадовић рекао је да је Србија, током једномесечне расправе, доказала да су хрватске власти, током Олује у лето 1995., спровеле "геноцидну намеру" да униште крајишке Србе "убистима...наношењем озбиљних физичких и менталних повреда и намерним наметањем животних услова смишљених да донесу уништење етничке групе". Србија је од 17 судија захтевала и да утврде да је Хрватска прекршила међународну Конвенцију о геноциду и тиме што још није казнила починиоце најтежег кривичног дела. По Обрадовићевим речима, Међународни суд правде требало би да Хрватској наложи да одмах казни починиоце, као и да укине "Дан победе и домовинске захвалност" и "Дан хрватских бранитеља" као државни празник због тога што је 5. август "дан победе геноцидне операције Олуја". Србија тражи и да Хрватска плати одштету жртвама и губитке изазване геноцидом, као и да успостави све неопходне услове за безбедан повратак Срба у Хрватску.
Захтев да се Међународни суд правде прогласи ненадлежним за тужбу Хрватске да су српске власти и снаге починиле геноцид над хрватским цивилима током рата у тој републици 1991., Обрадовић је засновао на тврдњи да Србија не може бити одговорна за злодела почињена пре него што је она, односно СР Југославија, била формирана као држава, 27. априла 1992. Уколико се прогласи надлежним, суд би, по захтеву Србије, тужбу Хрватске требало да одбаци као "незасновану у чињеницама и закону". Алтернативно, суд би се могао огласити ненадлежним и за злочине почињене пре 8. октобра 1991. када је Хрватска постала независна држава и чланица Конвенције о геноциду, предложила је Србија.
Хрватска је прошле недеље затражила да суд Србију прогласи кривом за геноцид над хрватским становништвом током рата у тој републици и наложи јој да плати ратну одштету.
У завршним аргументима, српски заступник Обрадовић поновио је да Србија није желела овај процес, али да је у својој контратужби доказала "озбиљне злочине хрватских власти, предвођених злочиначким вођом Фрањом Туђманом". У посвети жртвама Олује, Обрадовић је навео пример Александре Стијеље, којој су хрватске снаге у нападу на избегличку колону, 7. августа 1995. када је имала три године убиле оца и деду, а брата, трудну мајку и њу саму раниле шрапнелима. По Обрадовићевим речима, Хрватска је тек у септембру 2013. потврдила да су њене снаге спровеле напад "који је уништио Александрину породицу". Александра Стијеља, по заступнику Србије, "не верује у правду и не очекује ништа од судова". Примећујући да "међу избеглицама нису била деца политичара...они су уживали привилегије које су им родитељи обезбедили кроз злоупотребу власти", Обрадовић је подвукао да би "овај процес требало видети као упозорење свим политичарима и народима на трагичне последице ако следе диктаторе и идеје екстремног национализма".
У одговору на примедбу Хрватске да власти Србије не раде довољно на установљењу судбине несталих особа, Обрадовић је казао да је "српска влада у потпуности свесна свог задатка у проналажењу несталих свих националности". Прецизирао је да је се трага за још 1.748 Срба несталих на територији Хрватске, постављајући питање ко их је убио. По хрватској делегацији, непозната је судбина 875 Хрвата.
У име Србије, канадски професор Вилиам Шабас (Wиллиам Схабас) претходно је нагласио да је председник Хрватске Фрањо Туђман имао за циљ да Олујом заувек Србе протера из Хрватске, које је је сматрао "тумором" на хрватском ткиву, и у Книнској крајини створи "животни простор" за Хрвате које је планирао да насели. Алудирајући на сличан план нацистичке Немачке, Шабас је за тај животни простор употребио немачки израз "лебенсраум". За стварање хрватског "лебенсраума", Туђману је, по његовим речима, 200.000 крајишких Срба било једина сметња. Као доказ те Туђманове намере, Шабас је навео да је хрватски лидер америчким сенаторима одмах после Олује рекао да "неће бити могуће да се Срби врате". Примећујући да ти докази, уз записник са брионског састанка на којем је Туђман рекао да би "Срби требало да нестану", одражавају "геноцидну намеру" да се српски цивили униште као етничка група, заступник Србије нагласио је да је Хрватска "игнорисала" тај доказни материјал.
У осврту на ослобађајућу пресуду Хашког трибунала изречену команданту Олује Анту Готовини, Шабас је оценио да је "зјапећа рупа у пракси Трибунала" то што "нико није осуђен за злочине" у тој операцији. Чак и да артиљеријски напади на Книн и друге градове у Крајини нису били незаконити што је Трибунал утврдио, а Србија то и даље не прихвата они су, по Шабасу, били довољни да протерају српско становништво, што је био циљ утврђен током Туђмановог састанка са Готовином и другима на Брионима, неколико дана уочи Олује. "Истовремено док су Срби бежали, Туђман је ковао заверу да их трајно уклони из Хрватске", подвукао је Шабас, поредећи то са бекством Јевреја, међу којима је била његова породица, из Немачке уочи Другог светског рата.
Расправа у хашкој Палати мира биће окончана 1. априла, када ће Хрватска изложити додатни одговор на контратужбу Србије. За одлуку седамнаест судија Међународног суда правде у овом спору не постоји рок, али се очекује да ће они пресуду донети до краја године.

СРБИЈА - ЕУ

МИШЧЕВИЋ: ПОЗИТИВНА ОЦЕНА БРИСЕЛА ЗА ОБЛАСТ ЈАВНИХ НАБАВКИ

БЕОГРАД, 29. марта (Бета) - Шеф тима Србије за преговоре о приступању Европској унији Тања Мишчевић изјавила је да се у Бриселу веома позитивно оцењује напредак у примени Закона о јавним набавкама у Србији, као и рад Управе о јавним набавкама. Мишчевић је агенцији Бета казала да је ефекте новог закона, који је у примени од 1. априла 2013., процењивала мисија СИГМА (Суппорт фор Импровемент ин Говернанце анд Манагемент), која је боравила у Београду половином фебруара, али да још нема званичног извештаја о томе. Организација СИГМА настала је заједничком иницијативом Европске комисије и Организације за економску сардњу и развој (ОЕЦД). "Током скрининга о јавним набавкама у Бриселу речено нам је да је мисија СИГМА веома позитивно оценила нови закон и рад Управе, међутим, Управа сада мора да настави да унапређује свој посао, без обзира што су тако добре оцене, и да се усклађују са оним што ће сутра доћи као стандарди праксе у ЕУ", казала је Мишчевић.
Она је навела да нема "зебњу ни сумњу" да ће прилагођавање ЕУ у области јавних набавки бити једно од једноставнијих, али да остаје питање добре примене закона. Како је оценила, добро уређене и контролисане јавне набавке су кључ у борби против корупције. ЕУ ће, истакла је Мишчевић, следеће године променити регулативу у области јавних набавки, што ће донекле отежати Србији преговарачку ситуацију. Измене се односе на повећање флексибилности у јавним набавкама, олакшавање процедура уз јасну контролу која је неопходна у јавним набавкама и поједностављење самог процеса јавних набавки, објаснила је Мишчевић.
Директор Управе за јавне набавке Предраг Јовановић казао је Бети да је ЕУ у фебруару усвојила три нове директиве - класичне, секторске и за концесије, које ће ступити на снагу 17. априла и државе чланице имају период од две године да ускладе своје законодавство. "С обзиром да Србија није чланица ЕУ од ње се неће очекивати пуна усклађеност са новим директивама, тако да имамо довољно времена за законодавно усклађивање и верујем да ту неће бити проблема", оценио је Јовановић. Према његовом мишљењу, далеко већи изазов за Србију је обезбеђивање пуне примене закона у пракси и то ће стручњаци ЕУ посебно пратити и оцењивати. "Закон о јавним набавкама је у великој мери усклађен са директивама ЕУ. Оно чему у предстојећем периоду треба посветити пажњу је примена закона у пракси и то на свим нивоима, почев од републичког па све до најмање општине у Србији", казао је Јовановић. Како је истакао, потребно је обезбедити јединствен систем јавних набавки који ће функционисати на свим нивоима власти и изградити потребне административне капацитете. Према Јовановићевом мишљењу свеобухватно сагледавање позитивних и негативних страна у примени новог Закона о јавним набавкама могуће је тек после годину и по до две његове примене.
По подацима Управе, за јавне набаке у Србији у 2013. години потрошено је 262,9 милијарди динара, што је 40,8 милијарди динара, односно 335 милиона евра, мање него у 2012. години. Процене су биле да ће применом новог закона годишње уштеде у јавним набавкама износити око 600 милиона евра.

ЕКОНОМИЈА

ОТВОРЕНА ИТАЛИЈАНСКА ФАБРИКА У ЈАГОДИНИ

ЈАГОДИНА, 29. марта (Бета) - У Индустријској зони у Јагодини данас је отворен погон италијанске фабрике за производњу навлака за седишта за аутомобиле "Аунде Срб" где ће посао до краја године добити више од 200 радника.
Премијер у оставци Ивица Дачић је, отварајући фабрику, изјавио да Србију чекају тешки изазови на политичком, економском и сваком другом плану. "Србија ће сигурно наставити свој европски пут јер је то једина будућност која Србији гарантује економски развој. У преговорима са Европском унијом Србија треба да чува своје националне и државне интересе. Године које су пред нама означиће напредак и развој Србије", рекао је Дачић. Он је казао да неће бити лако борити се са економским проблемима. "Србија ће сигурно стварати услове да у наредном периоду инвеститори имају одређене погодности да би инвестирали у Србију. Нама је циљ да се запосле људи, да се покрене економска машина, да се штеди тамо где не мора да се троши, а да се улаже у развој и овакве пројекте. То је једина будућност која има резултат кроз подизање нивоа економске активности, друштвени раст, повећања запослености и друштвеног стандарда грађана", казао је Дачић. Он је казао да је Италија претекла Русију и Немачку по спољнотрговинској размени са Србијом. "То је резулат нагле експанзије и производње Фијата у Крагујевцу, али и овакви пројекти, а има их сигурно на стотине широм Србије, показују да се економска сарадња између Италије и Србије развија у добром смеру, а и политички односи су добри", рекао је Дачић. Он је додао да ће Италија председавати Европском унијом од јула до краја године и да Србија то треба да искористи када су у питању европске интеграције.
Председник компаније "Аунде" Енрико Верњано је рекао да су радови на изградњи фабрике почели у јуну и да је задовољан интезитетом радова и резултатима.
Амбасадор Италије у Србији Ђузепе Манца је изјавио да се Италијани у Јагодини осећају као код куће зато што је Влада Србије довела у Србију не само Италију него и Европу. Он је у шали рекао да је председник Скупштине града Драган Марковић Палма заборавио да, поред италијанске и српске, стави и заставу Европске уније јер је данас и Европа овде.
Председник Скупштине града Јагодине Драган Марковић Палма је изјавио да му је драго што није изборна кампања а отвара се фабрика. "Ми смо јединствен случај у Србији да се на једној локацији прави пет фабрика. Већ је отворена италијанска фабрика 'Конфециони Андреа' са 580 радника, а сада почиње и 'Аунде' да ради", казао је Марковић.
Површина фабрике је око 5.000 квадратних метара. До краја године биће запослено 200 радника. Вредност инвестиције је око три милиона евра. Директорка фабрике у Јагодини Јасна Влајовић је рекла да се у тој фабрици шију навлаке за Фиат 500Л, који се производи у Крагујевцу, а производња је већ уговорена. "Аунде" има 82 фабрике у 25 држава и запошљава 12.000 радника. Отварању су присуствовали министар саобраћаја у техничкој влади Александар Антић и саветник премијера Ивица Тончев, као и представници политичког и привредног живота Јагодине.

ОТВОРЕН САЈАМ СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ И БРЕНДОВА У ИНЗБРУКУ

БЕОГРАД, 29. марта (Бета) - Директорка Канцеларије Владе Србије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић отворила је данас у Инзбруку Сајам српске привреде и брендова САСПО 2014, саопштила је ова канцеларија. Како се наводи, Драшковић је указала на снажне економске везе и додала да је Аустрија велики спољно-трговински партнер Србије. "Само у Бечу послује преко 350 углавном малих и средњих предузећа чији су оснивачи Аустријанци српског порекла. И у Србији, дијаспора инвестира у мала и средња предузећа, и то пре свега у свој родни крај. Зато ми, у ресору за дијаспору радимо са локалним самоуправама на томе да их и економски још више приближимо дијаспори и повежемо са њом. Зато су са нама данас у Инзбурку и делегације неких општина у Србији", казала је Драшковић.
Пословни сајам је отворен у центру Инзбрука (Марктплац), до 30. марта. На 50 штандова представиће се потенцијали за инвестирање у Србију и Републику Српску кроз комуникацију са представницима малих и средњих предузећа, као и самосталним предузетницима, занатлијама, удружењима привредника и друштвеним интересним институцијама.