СРБИЈА – ЕУ

ПРЕМИЈЕР: ЕУ ПРЕДЛОЖИЛА НАСТАВАК ДИЈАЛОГА 17. ЈАНУАРА

БЕОГРАД, 27.12.2013 (Бета) - Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је данас да је Европска унија предложила да дијалог Београда и Приштине буде настављен 17. јануара, али да он још није потврдио да пристаје на тај датум. Радне групе за спровођење Бриселског споразума састаће се 9. јануара, а Београд и Приштина свакодневно контактирају ради решавања проблема који искрсну, рекао је Дачић новинарима у бази Противтерористичке јединице (ПТЈ) у Липовици, чији су припадници облележили завршетак 2013. године.
Дачић је рекао да ће њему и потпредседнику Владе Александру Вучићу 21. јануара, на првој међувладиној конференцији Србија – ЕУ, којом се отварају приступни преговори, бити уручен преговарачки оквир. То је документ који је саставила ЕУ и на њега Србија није утицала, а Влада Србије ће га објавити када за то добије одобрење Европске комисије, казао је Дачић.

ДЕВЕНПОРТ: ПРВА ПОГЛАВЉА ПОЧЕТКОМ 2015.

БЕОГРАД, 27.12.2013 (Танјуг) - Шеф делегације Европске уније у Београду Мајкл Девенпорт изјавио је да је у преговорима Србије са ЕУ и односу са Приштином битна нормализација, а не признавање независности Косова. "Брзина којом ћете се кретати на европском путу зависиће од напора Србије, политичке воље да се спроведу реформе и капацитета ваше владе да води преговоре. То захтева формирање преговарачког тима што је пре могуће и, у том случају, циљ да уђете у ЕУ до 2020. имао би изгледа за успех", рекао је Девенпорт у интервјуу "Новостима".
На питање да ли су "Косово и ЕУ" и даље два колосека, с обзиром на то да преговарачки оквир предвиђа да нормализација односа с Приштином у великој мери диктира темпо наших интеграција, Девенпорт је одговорио да је јасно да ће одредбе о свеобухватној нормализацији и правно обавезујући споразум бити веома важни у преговарачком процесу. "Али, одлука о отварању преговора је резултат напретка који је Србија постигла у разним областима, не само у дијалогу с Приштином. Захтев за напредак у дијалогу у великој мери треба тумачити као део испуњавања копенхашких критеријума за чланство, а то је регионална сарадња", објаснио је он.
Упитан шта ће бити садржина правно обавезујућег споразума, он је одговорио да ће то бити на две стране, да испреговарају и договоре се. "Шта ће све бити садржина споразума, рано је рећи, али он ће сигурно морати да рефлектује сва питања у вези са свеобухватном нормализацијом. Једна од кључних области је доследно придржавање договора Београда и Приштине да се неће међусобно блокирати на путу ка ЕУ", рекао је Девенпорт.
На питање да ли ће признавање Косова бити услов за чланство Србије у ЕУ, Девенпорт је одговорио да се тражи свеобухватна нормализација, а не признавање и да је то позиција Европског савета и свих 28 држава чланица. Он је објаснио да ће поглавље 35, када је реч о нормализацији односа са Косовом, покривати примену до сада постигнутих споразума о царини, интегрисаном управљању граничним прелазима, катастру, матичним књигама, сарадњу с Еулексом, као и наставак процеса свеобухватне нормализације. "Премијери (Србије Ивица)Дачић и (Косова Хашим) Тачи су се сложили да су потребни додатни договори и споразуми у процесу нормализације", додао је он.
Девенпорт сматра да је у овом тренутку тешко рећи шта ће бити мерила за отварање других поглавља.
"Завршен је скрининг за три поглавља - 23, 24 и 32 - сада експертске мисије Европске комисије долазе у Србију. На основу тога, биће направљен акциони план, затим ћемо га разматрати са српском владом и онда ће ти планови и њихово спровођење поставити мерила за отварање поглавља", објаснио је Девенпорт. Он сматра да би, ако све буде ишло по плану, и узимајући у обзир искуства других земаља, било реално да се прва поглавља отворе почетком 2015.
Девенпорт је рекао да у ЕУ постоји забринутост око проблема лажних азиланата и притисак да се Србија, у сарадњи са ЕУ, хитно ангажује на решавању тог питања. "Уверен сам да је Влада Србије у потпуности свесна проблема и очекујемо адекватне кораке", рекао је Девенпорт.
Он је истакао да не постоји контрадикција између одличних односа са Русијом и чланства у ЕУ. "Када је реч о "Јужном току", неколико чланица ЕУ такође учествује у овом важном пројекту. Брисел само инсистира да пројекат буде у складу са законском регулативом ЕУ, с принципима конкуренције, а Србија уз то мора и да поштује Споразум о енергетској заједници, чији је део", рекао је Девенпорт.

СРБИЈА

ДОБРИ ОДНОСИ СА БЕЛГИЈОМ

БЕОГРАД, 26.12.2013 (ФоНет) - Србија и Белгија имају традиционално добре односе, оцењено је на данашњем састанку председника Валде Србије Ивице Дачића и амбасадора Белгије у Београду Алена Кундицког.
Дачић је истакао да је Влада Србије покренула суштинске реформе у области правосуђа и државне управе, а покренута је снажна борба против корупције и дискриминације. Настојимо да у потпуности спроведемо Бриселски споразум и наставимо дијалог са Приштином у интересу мира и бољег живота грађана, рекао је Дачић, наводи се у саопштењу Владе.
На састанку је наглашено да је амбасадор Кундицки, који после трогодишњег мандата одлази из Србије, значајно допринео унапређењу односа две државе.

ЕКОНОМИЈА

ЕКОНОМИЈА ИЗВОЗ У НЕМАЧКУ МИЛИЈАРДУ ЕВРА

БЕОГРАД, 26.12.2013 (ФоНет) - Делегација немачке привреде у Србији објавила је данас најновије податке о робној размени измеду Србије и Немачке, који обухватају период од јануара до краја октобра ове године, и показују да је извоз Србије у ту државу први пут достигао милијарду евра, док је увезено робе у вредности од 1,34 милијарде. То значи да је Србија успела да од 2008. године, и минуса од 968 милона евра, у великој мери избалансира своје трговинске односе са Немачком, па је дефицит крајем октобра износио 345 милиона евра.
Милан Вучковић из Делегације немачке привреде у Србији истакао је да све значајнији раст извоза у Немачку Србија бележи највише захваљујући бројним немачким предузећима у Србији, која своје производе из фабрика широм земље извозе управо бројним купцима и партнерима на немачком тржишту. "Неколико значајних немачких предузећа није до краја реализовало своје инвестиционе пројекте, а нека друга су најавила проширивање својих актуелних производних погона, и зато очекујемо да робна размена, као и извоз у Немачку, и наредних година настави са растом", рекао је Вучковић. Он је, међутим, напоменуо да ће даље унапређење привредних односа две земље зависити и од свеукупног поправљања пословног амбијента у земљи, које обухвата и доношење модерног Закона о раду прилагоденог европским нормама, од чега добрим делом зависи и долазак нових инвеститора из Немачке.