СРБИЈА

САРАДЊА ВИШЕГРАДСКЕ ГРУПЕ И З.БАЛКАНА

БЕОГРАД, 31.10.2013 (Бета) - Министри спољних послова Вишеградске групе и Западног Балкана договорили су данас у Будимпешти сарадњу у циљу убрзања европске интеграције земаља региона, саопштило је Министарство спољних послова Србије. На састанку је учествовао и министар спољних послова Србије Иван Мркић.
Политика Србије је, како се каже у саопштењу, "добила бројна признања нарочито од стране високе званичнице САД Викторије Нуланд, комесара ЕУ Штефана Филеа, председавајућег ЕУ, министра спољних послова Литваније Линаса Линкивицијуса и свих учесника при чему је предњачила Пољска". "Постигнути су договори о заједничкој сарадњи Вишеградске групе и Западног балкана како би све земље нашег подручја убрзале свој ход ка пуноправном чланству у ЕУ", пише даље у саопштењу.
На састанку је, додаје се, "велика важност дата локалним изборима на Косову уз наглашавање одговорности Приштине да избори буду оцењени од свих страна као фер и у складу са демократским стандардима".

МРКИЋ ВРЛО ЗАДОВОЉАН РЕЗУЛТАТИМА СА САСТАНАКА У БУДИМПЕШТИ

БУДИМПЕШТА, 31.10.2013 (Бета) - Министар спољних послова Србије Иван Мркић данас је, по завршетку састанка земаља Централно европске иницијативе (ЦЕИ) у Будимпешти, изразио велико задовољство резултатима сарадње коју Србија остварује у оквиру те организације, као и резултатима сарадње Србије са Вишеградском групом.
Мркић је у изјави агенцији Бета и мађарском недељнику Српске недељне новине, навео да су сви разговори обављени током данашњих састанака са ЦЕИ и Вишеградском групом били врло корисни за Србију, оценивши да су све врсте оваквих окупљања, у ствари, нека врста увежбавања Србије за Европску унију (ЕУ). "Ми се у оваквим композицијама налазимо, сарадујемо и кроз то увежбавате оно што ћете иначе радити онда када постанете пуноправни члан ЕУ", навео је министар, подсетивши да је данас пре подне одржан састанак земаља Вишеградске групе и западног Балкана, на којем су били и гости из Аустрије и Турске.
Како је истакао, све о чему је разговарано на састанцима и све теме које су покретане већ су у фази реализације, тако да је сада разматрано шта је учињено и шта се планира у наредном периоду. "Оно што је радила Вишеградска група ми не желимо да опонашамо, већ да нешто слично радимо на западном Балкану и онда, нормално, преузимамо искуства, а Вишеградска група је спремна да нам у томе помаже, и то да помаже и финансијски. Могуће да ћемо основати један фонд за западни Балкан, ту су вец одмакле приче, можда се чак деси да седиште тог фонда буде у Београду", навео је Мркић.
Министар је додао да је током дана, током његовог неформалног састанка са комесаром за проширење ЕУ Штефаном Филеом и помоћницом државне секретарке за европске и евроазијске послове у америчком Стејт департменту Викторијом Нуланд, Србија добила признања за то оно што ради у региону и на западном Балкану и за то како води своју спољну и унутрашњу политику.
Говорећи о идеји Црне Горе о формирању групе земаља "западнобалканске шесторке", Мркић је навео да Србија у начелу подржава ту идеју. "Ми подржавамо све оно што води некој сарадњи, с тим што не волимо дуплирања и ту смо сасвим јасни. Не волимо дуплирања у смислу да се једном истом темом или истим идејама бавимо на више места", навео је Мркић. Он је додао да очекује да ће Црна Гора, која је главни промотер те идеје, ускоро, вероватно заједно са комесаром Филеом изаћи с неким конкретнијим идејама и предлозима заједничких пројеката "који би очигледно били финансирани од ЕУ, па цемо се онда по томе изјашњавати". То значи да ће Србија ''генерално подржати то што Црна Гора има у виду, али ћемо погледати конкретне пројекте и онда се о томе изјашњавати. Мислим да ћемо имати те дописе врло брзо, у наредним недељама", закључио је Мркић.

НИКОЛИЋ И ДОДИК: ВЕЛИКИ НАПРЕДАК У ПРОТЕКЛИХ ГОДИНУ ДАНА

БЕОГРАД, 31.10.2013 (Танјуг) - Сарадња Србије и Републике Српске знатно је унапређена у протеклих годину дана, сложили су се у Београду председници Србије и РС Томислав Николић и Милорад Додик. "У будућности видим да ћемо имати много тога што ћемо заједнички да реализујемо, много заједничких циљева. Видим апсолутно заједничку будућност Србије и РС", рекао је Николић на заједничкој конференцији за новинаре са Додиком после седнице Већа за сарадњу Србије и РС. "Ми ћемо наставити даље све чвршће и све јаче. Нас на то није обавезао Дејтонски споразум, нама је то само легално омогућио Дејтонски споразум", додао је он.
Двојица председника су истакла и значај регионалне стабилности, при чему је Додик рекао да је Србија својим залагањем на том пољу допринела и стабилности унутар Босне и Херцеговине. Истичући да је много учињено у протеклих годину дана да односи буду што интензивнији, председник Србије је рекао да је посебна пажња посвећена томе да се и Србија и РС учине што привлачнијим за инвестиције. "Констатовали смо да је унапређење односа у региону једини начин да се омогући економски напредак и бољи животни стандард грађана Србије и Републике Српске", рекао је Николић. Боља будућност Србије и РС темељи се, према његовим речима, између осталог и на чврстој регионалној сарадњи, посебно у области енергетике, правосуђа, привреде, саобраћаја, регионалне и прекограничне сарадње и културе. Како је рекао, Београд и Бањалука раде на стварању предуслова за заједнички наступ на трећим тржиштима и заједничку производњу и сагласни су да треба појачати сарадњу на реализацији пројеката Средња Дрина и Јужни ток.
Председник Николић је најавио и да ће Србија и РС ускладити деловање и наступе поводом обележавања 100. годишњице почетка Првог светског рата. "Сведоци смо да појединци у последње време покушавају изнова да пишу историју како би српски народ представили одговорним за трагедију Првог светског рата", рекао је он. "Ми ћемо учинити све да не дозволимо фалсификовање историје и стигматизовање српског народа за несрећу која је тих година, 1914. до 1918, задесила целокупан континент, а наш народ платио језиву цену и када је страдао сваки четврти становник Србије."
Додик је истакао да постоји потпуно разумевање када је реч о питањима од заједничког интереса и да је то срж заједничких активности Србије и РС. Подржавамо државну политику Србије према Дејтонском споразуму, рекао је Додик, додавши да је очигледно да су политичке активности Србије у успостављању регионалне стабилности допринеле да се ситуација у региону, али и у БиХ, знатно стабилизује. "Апсолутно подржавамо и разумемо државну политику Србије према Дејтонском споразуму, односно према БиХ и РС. Мислимо да је то пажљиво изнијансирано... и да Србија има заиста конструктиван приступ, који помаже нама у РС да афирмишемо своја права", рекао је Додик.
Оценивши да ситуација у БиХ "уопште није добра", Додик је приметио да РС подржава девет овлашћења која БиХ има на основу Дејтонског споразума, али да жели ревизију 83 нова овлашћења која је међународна заједница "арогантно" прибавила 83 Сарајеву.
Седници Већа присутвовали су и премијери Србије и РС Ивица Дачић и Жељка Цвијановић, министри двеју влада, као и саветници председника.

ДОДИК: ТУРСКА НЕМА ПРАВО ДА СЕ МЕША

Додик је оценио - поводом недавне изјаве турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана да је Косово Турска - да Анкара нема право да се меша и ствара проблеме у региону. Додик је поновио подршку РС ставовима српског руководства у вези са Ердогановом изјавом. "Нама су познате те речи. Он годинама говори на исти начин, само је променио локлацију. У овом случају то се дешавало на простору Србије, а раније се говорило да је Сарајево Турска и Турска Сарајево", казао је Додик на заједничкој конференцији са Николићем.
Турска је, према његовим речима, велика и економски моћна земља, али то не значи да има неограничнео право да се меша или ствара проблеме у региону. "Нама политика Турске право огромне проблеме", рекао је Додик наводећи да Анкара у БиХ подржава бошњачку политику и ставове, необјективно.

НИКОЛИЋ: ПОВОЉНА ПОЛИТИЧКА КЛИМА ПОДСТИЦАЈ ЗА ПРИВРЕДНИКЕ

МОСКВА, 31.10.2013 (Танјуг) - Председник Србије Томислав Николић оценио је данас да је повољна политичка клима у односима између Србије и Русије допринела да и пословни људи стекну поверење и додао да су могућности за сарадњу неисцрпне.
Истичући у интервјуу за московски дневник "Росијскаја газета" да постоји велика заинтересованост руских партнера за пројекте и инвестиције представљене на јуче одржаној Инвестиционој конференцији, и то посебно у енергетику, Николић каже: "Очигледно је да руска и српска привреда покушавају да нађу производе који им одговарају и да то више није само међудржавна сарадња, као и да смо вероватно успели да повежемо привреднике на најбољи могући начин. Ово је веома озбиљно представљање, са каталогом пројеката какав до сада још никоме није понуђен осим привредницима у Русији." Према његовим речима, Инвестициона конференција је припремљена озбиљно, а пројекти представљају "већи део, али не све могућности за инвестирање у Србији".
Николић сматра да су могућности за сарадњу неисцрпне, а да споразуми гарантују да ће инвестиције бити уложене на сигурно и да ће производ бити јевтин не само за руско и спрско тржиште, већ и за трећа тржишта на којима две земље желе да се појаве. "Уверен сам да је повољна политичка клима у односима између две земље допринела да привредници, који су много опрезнији од политичара, коначно стекну поверење у односе између Србије и Русије", рекао је Николић.
Када је реч о руским улагањима у српску железницу, Николић је рекао да је Београд коначно испунио услов Министарства финансија Русије и безбедио учешће српске стране. "Очекујем да реконструкција пруга почне у најскорије могуће време", рекао је он, додавши да би била драгоцена руска помоћ на реновинарњу посебно пруга које прате Коридоре 10 и 11.
На питање о Царинској унији коју чине, Русија, Белорусија и Казахстан, и могућем придруживању Србије, Николић каже: "На ваше питање одговарам апсолутно потврдно. Политика коју Србија тренутно спроводи јесте - "исток, запад, север, југ", чланство у свим организацијама у којима постоји начин да се обезбеди бољи живот у Србији." Како је рекао, Србија не одбацује ниједну организацију, али постоји пут који мора да се пређе да би се до неке организације стигло, постоје услови које Србија треба да испуни.

КИМ

ЉАЈИЋ: НИЈЕ ВРЕМЕ ЗА БОЈКОТ ИЗБОРА НА КОСОВУ

ЛЕПОСАВИЋ, 31.10.2013 (Танјуг) - Потпредседник Владе Србије Расим Љајић изјавио је данас у Лепосавићу да није време за бојкот локалних избора на Косову и да грађани у недељу 3. новембра треба да изађу на биралишта и гласају.
Љајић, који је и министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, поручио је да за бојкот никада није касно, али да ово није време за бојкот, јер бојкотом, како је објаснио, "сами себи одузимате право да се на демократски начин борите за своја права". Бојкотом пристајете да будете на трибинама, а не на терену где можете реално да одлучујете не само о себи, већ о заједници где живите, истакао је Љајић додајући да бојкот избора у овом тренутку значи да пристајете на један потпуно неравноправан положај у који се доводи цела заједница на Косову и Метохији. "Зато је важно да имамо легитимне институције са пуним капацитетом после трећег новембра, да се те институције такође на легитиман начин боре за што већи степен политичких, социјалних и економских права и зато су ови избори важни", рекао је он и нагласио да када се уђе у институције увек постоји могућност да се те институције бојкотују, да на различите демократске начине изразите неслагање и да је бојкот као да унапред предајете борбу, као да лишавате себе права и могућности да се за та права борите.
Љајић је оценио да је најважније да у недељу протекне све мирно, нагласивши да свако има право да изрази свој политички став али да не разуме оне који насиљем покушавају да тај став наметну било коме. Према његовим речима, људима треба омогућити да се на миран начин у једној демократској атмосфери изјасне "и онима који су за бојкот, и онима који су за излазак на изборе". "Просто не желим да верујем да би могло да буде било каквих облика већих инцидената на дан избора упркос тензији која је перманентно креирана током предизборне кампање", казао је Љајић, додајући да би "били најсрећини да Еулекс и косовска полиција немају посла у недељу, да све протекне мирно, да покажемо завидан степен политичке зрелости".
Потпредседник владе Србије је поновио да се 3. новембра не ставља тачка на оно што нас очекује после тога а то је, како је казао, наставак политичке, демократске борбе иза које ће стати држава Србија, после које ће и српска заједница добити институције које ће бити међународно признате и прихваћене и које могу да остваре оно што је у интересу целе заједнице на Косову и Метохији.
Осврћући се на чињеницу да је ЕУ из својих фондова за север покрајине обезбедила 15 милиона евра, Љајић је казао да су управо због тога важне демократске институције и да имамо што већи број пројеката који би се финансирале не само из ЕУ, већ и новцем државе Србије.
"Ми имамо легитимно право да финансирамо све оно што је од интереса за људе који овде живе. Нема разлога да било шта кријемо, на трранспарентан начин ћемо користити све те пројекте а свакако користити могућност да из европских фондова дођемо до што већег обима средстава како би поправили живот људи у области инфраструктуре", рекао је Љајић. И привреда и економија биће теме које ће доминирати и на Косову и Метохији и морамо видети од чега људи живе и почети да се бавимо тим проблемима, нагласио је он.

СРБИЈА – ЕУ

МИШЧЕВИЋ: МЕДИЈСКИ ЗАКОНИ НИСУ УСЛОВ ЗА ОТВАРАЊЕ ПРЕГОВОРА

СУБОТИЦА, 31.10.2013 (Танјуг) - Доношење медијских закона неће бити услов за отварање преговора са Европском унијом, али ће бити важно мерило у току реформи, изјавила је шефица тима Владе Србије за вођење преговора о приступању Србије Европској унији Тања Мишчевић. Она је за Радио Суботицу изјавила да се у последњем извештају Европске комисије тражи доношење медијских закона у складу са европским стандардима "на чему је министар (културе Иван) Тасовац одмах кренуо да ради... Када будемо разговарали о медијским слободама, сигурно ће и то бити мерило за стање људских права", рекла је Мишчевић.
Када је реч о лажним азилантима из Србије који се пријављују у земљама Европске Уније, она је констатовала да је Србија успела да број таквих лица буде мањи у већини европских земаља него протекле године, осим у случају Немачке, где је до септембра забележено око 1.600 захтева за азил. „То је озбиљан проблем који морамо решавати са немачком страном и ми упорно предлажемо да Србију прогласе сигурном земљом, што би демотивисало тражиоце азила", истакла је Мишчевић. Она је навела да ће се питања лажних азиланата, нелегалних миграција и трговине људима „стално надвијати над нашим преговорима са ЕУ" и да ће Србија бити оцењивана како будемо решавали проблеме.