СРБИЈА – ЛИТВАНИЈА

ЛИНКЕВИЧИЈУС И МРКИЋ О ПРИСТУПНИМ ПРЕГОВОРИМА СРБИЈЕ СА ЕУ

БЕОГРАД, 25. јула (Бета) - Министри спољних послова Литваније Линас Линкевичијус, који борави у Београду, изразио је данас наду да ће Србија формално ући у приступне преговоре са Европском унијом током литванског председавања том асоцијацијом држава које се завршава 31. децембра.
Литванија је у јулу почела своје шестомесечно председавање Унијом.
Линкевичијус је новинарима рекао после разговора са шефом српске дипломатије Иваном Мркићем, да је дошао у Београд како би поновио подршку Европске уније Србији на њеном путу ка чланству.
"Волели бисмо да за време нашег председавања Србија крене у преговоре", рекао је Линкевичијус.
Према његовим речима, билатерални односи Србије и Литваније су интезивирани на државном и дипломатском плану, "али би требало да им се дода на квалитету и у сфери економије", и има "још простора да се односи унапреде".
Мркић је рекао новинарима на заједничкој конференцији за штампу да су разговори мање вођени о билатералним односима а више у смислу тога шта следи у смислу придруживања и указао да је Линкевичијус дошао у Србију "пре свега као председник Европске уније".
"Разговарамо о томе да што пре кренемо у формални део преговора о учлањењу Србије у ЕУ", рекао је Мркић и изразио наду да ће "све оно што ће се догађати у наредним месецима омогућити да се формализује почетак преговора у децембру ове године".
Линкевичијус је на крају конференције за новинаре у шали изразио наду да односи Србије и Црне Гое "ни на који начин неће бити угрожени предстојећом кошаркашком утакмицом" репрезентација две земље која ће се одиграти у септембру.
Мркић и Линкевичијус отвориће данас у Београду изложбу фотографија "Примењена носталгија" чији су аутори по један фоторепортер из Литваније и Србије.
Фоторепортер агенције Бета Ненад Петровић крајем маја посетио је Вилњус, где је фотографисао места, догађаје, сцене и људе који га подсећају на родни град, док је ауторка из Литваније Инге Јоудите у истом периоду фотографисала Београд.
Циљ пројекта "Примењена носталгија" је да се унапреди културна размена и да се промовишу европске вредности и сарадња Србије са државама чланицама ЕУ.

СТЕФАНОВИЋ И ЛИНКЕВИЧИЈУС:ПРЕГОВОРИ С ЕУ ДО КРАЈА 2013.

БЕОГРАД, 25. јула (Бета) - Председник Супштине Србије Небојша Стефановић и шеф литванске дипломатије Линас Линкевичијус изразили су данас наду да ће Србија почети преговоре о чланству са ЕУ током литванског председавања Унијом, до краја 2013.
Како је саопштено из Скупштине Србије, у сусрету са Стефановићем Линкевичијус је рекао да је "импресиониран степеном припремљености Србије за почетак преговора са ЕУ у свим поглављима".
Стефановић је казао да је "циљ Србије чланство у ЕУ до 2020" и да би "искуства Литваније из периода када је и сама била земља кандидат, али и касније, као чланица ЕУ, значајно помогла Србији на њеном путу према Унији". Он је обавестио Линкевичијуса о успону регионалне сарадње, као једном од приоритета спољне политике Србије.
Када је у питању Бриселски споразум, Стефановић је казао да се "српска страна не ограничава на преговарање већ је посвећена испуњавању договореног".
Како се додаје у саопштењу, Стефановић је поменуо договор о предстојећим изборима на Косову, панираним за почетак новембра, уз констатацију да "Влада и држава Србија позива Србе са Космета да учествују на изборима, тим пре што сви коју су тамо рођени имају право гласа и могу да гласају".
Линкевичијус и Стефановић заложили су се за јачање економске, политичке и билатералне сарадње,а литвански министар је рекао да је "Литванија 'ресетовала' односе са Србијом, веома брзо ратификовала Споразум о стабилизацији и придруживању оставивши по страни нерешена билатерална питања и заузевши став да су Западни Балкан и Србија далеко важнији од отворених питања".

СРБИЈА

МРКИЋ: ПРОМЕНЕ У МСП ПОСЛЕ ЗАКОНА О ДИПЛОМАТИЈИ

БЕОГРАД, 24. јула (Танјуг) - Министар спољних послова Србије Иван Мркић најавио је да ће за двадесетак дана, после усвајања закона о спољним пословима, бити измена у организацији рада Министарства спољних послова.
''''Ова влада је учинила пуно тога што Србију ставља у далеко повољнији положај него што је то било у прошлости. Многи кажу да односи са суседима никада нису били бољи и ја се слажем, јер у подручју влада пријатељска атмосфера. Примећено је и да је Србија ојачала пријатељства широм Европе, а није запоставила традиционална пријатељства са земљама по осталим континентима. Са Русијом, САД и Пекингом никада нисмо имали боље односе'''', рекао је Мркић за сутрашњи ''''Данас'''' одговарајући на питање да ли ће у оквиру реконструкције бити промена у МСП.
Мркић је рекао да ће Србија, свакако, у преговарачком процесу са ЕУ користити искуства држава које су већ постале чланице ЕУ. ''''Конкретно, ми смо потписали 11 међудржавних споразума посвећених искључиво сарадњи у области евроинтеграција. Од држава чланица ЕУ ту су Словачка, Мађарска, Италија, Финска, Кипар, Бугарска, Литванија, Словенија, Пољска, Хрватска и Грчка. Имамо и два споразума са државама које још нису чланице - са Македонијом и са Босном и Херцеговином'''', навео је Мркић.
Према његовим речима, све европске земље спремне су да без резерве изађу у сусрет Србији и нуде помоћ коју ће Србија издашно користити. При томе, неке земље ће бити потребније као консултанти за поједине одељке, а опет неке друге за области у којима су се на својеврстан начин специјализовале.
Мркић је објаснио да неке чланице ЕУ врло добро познају пољопривредни сектор, али су слабије рецимо у услугама и обрнуто, па ће се Србија сходно томе опредељивати кога консултовати.
Министарство спољних послова, рекао је Мркић, припрема се за преговоре организационо, у стручном смислу, а промене се највише осећају у структури и обиму послова наше мисије при ЕУ у Бриселу, али и у нашем сектору који се искључиво бави евроинтеграцијама.
У преговоре ће, како је рекао, бити укључене све институције - цивилно друштво, представници АП Војводине и националне мањине.
Мркић је оценио и да клише који се ствара, да све зависи од наших преговора са Приштином, уопште не одговара стварности.
''''Разуме се да настављамо нормализовање односа са Приштином, али морам да кажем да нама нико апотекарски не мери тај процес у који смо се иначе упустили ради остварења сопствених интереса'''', рекао је Мркић.
Шеф српске дипломатије је рекао и да ће дипломатија, поред редовних задатака у пуној мери бити ангажована на јачању привреде наше земље.
Говорећи о будућем председавању Србије ОЕБС-у и шта ће бити приоритети у том домену, Мркић је рекао да је ''''велико признање Србији што ће председавати организацији која окупља земље од Ванкувера до Владивостока, али да мисли да је прерано да говори о томе шта ће бити најнепосреднији задаци Србије.

ВУЧЕТИЋ: ПРИОРИТЕТ УНАПРЕДИТИ ЕКОНОМСКУ САРАДЊУ С ТУРСКОМ

БЕОГРАД, 24. јула (Танјуг) - Новоименовани амбасадор Србије у Турској Данило Вучетић изјавио је данас да две земље у последњих неколико година имају интензивне политичке контакте на највишем могућем нивоу, а да ће његов приоритет у раду бити унапређење економске сарадње која није достигла пуни обим.
"Ни са једном земљом, можда, нисмо имали последњих година тако интензивне контакте као са Турском", рекао је Вучетић током разговора са члановима Одбора за спољне послове Скупштине Србије.
Амбасадор наводи да је неопходно да се и убудуће одржава политички дијалог са Турском како би се "предупредили негативни ефекти турске спољне политике" имајући у виду да Турска "активно ради на промоцији независности Косова и Метохије".
Вучетић је, у том смислу, навео да званични Београд и Анкара имају сарадњу која се одвија на билатералном нивоу, кроз регионалне иницијативе и на трилатералном нивоу - кроз активну сарадњу Турске, Србије и Босне и Херцеговине.
Амбасадор подсећа да је, осим узајамних посета највиших званичника две земље, од 2010. године до сада три пута одржан састанак на трилатералном нивоу.
Он је навео да ће његов приоритет у раду бити превасходно унапређење економске сарадње имајући у виду да је трговинска размена две земље "далеко испод могућности које се нуде". Робна размена Србије и Турске на годишњем нивоу не прелази 500 милиона долара, а са српске стране достиже око 100 милиона долара.
Амбасадор Вучетић наводи да је неопходно да се смањи дефицит са српске стране и да се привуку турске компаније да инвестирају у нашу земљу. "Потребно је да дође велика турска инвестиција у Србију и она би повукла друге компаније", сматра Вучетић и подсећа да Турска има "импресивне економске показатеље" који говоре о годишњем расту који се креће од шест до осам одсто. Он је навео да Турска размишља о могућности да улаже у српску текстилну индустрију и пребаци део својих капацитета у нашу земљу, док Србија своју шансу може да нађе у извозу пољопривредних производа на турско тржиште.
Амбасадор је подсетио на заједничке пројекте две земље, попут донације турске владе од 10 милиона долара аеродрому "Морава" поред Краљева, а од великог значаја је и намера турских власти да учествују у реконструкцији путне мреже у Србији, попут пута који повезује Нови Пазар са Сјеницом.
Вучетић је навео да турска страна тражи сагласност српских власти да отвори конзулат у Новом Пазару и то питање, како је рекао, се још разматра, док се у области културне сарадње размишља о изучавању српског језика на неком од турских универзитета.
Чланови Одбора су после разговора са амбасадором једногласно прихватили предлог закона Министарства спољних послова о потврђивању Споразума са Црном Гором о узајамном заступању у пружању конзуларне заштите и услуга у трећим земљама.

ПОРУКЕ ПОДРШКЕ СА БРДА КОД КРАЊА

БРДО КОД КРАЊА, 25. јула (Танјуг) - Неформални састанак лидера региона и ЕУ одржан је данас на Брду Код Крања, а присуствовао му је и француски председник Франсоа Оланд, који је изјавио да се та земља снажно залаже за европску перспективу Западног Балкана.
Делегацију Србије предводи председник Томислав Николић, који ће се на маргинама скупа састати са Оландом.
Састанку организованом на заједничку иницијативу председника Словеније и Хрватске Борута Пахора и Ива Јосиповића, присуствовали су и председник Црне Горе Филип Вујановић, председник Македоније Ђорђе Иванов, председник Албаније Бујар Нишани, председавајући Председништва БиХ Жељко Комшић, као и косовска председница Атифете Јахјага.
Пахор је изјавио да је циљ "Брдо процеса" да земље региона заједнички решавају отворена питања и тако убрзају интеграцију преосталих држава у Европску унију и најавио да ће следећи неформални састанак бити одржан у Загребу.
Пахор је, после планарне сесије лидера редиона, на заједничној конференцији са Оландом, рекао да су усвојени закључи који се тичу регионалне сарадње, решавања отворених питања и европских интеграција. "Главни посао Брдо процеса је да сви, заједно са ЕУ, искористимо могућности које нуди регион. Овде су земље које имају витални интерс да гарантују мир и стабилност својим народима и што се пре реше отворена питања, то ће овај регион бити привлачнији за проширење, а то је главни циљ Брдо процеса", поручио је Пахор.
Он је рекао да процес проширења некада не идем брзином којом би земље на европском путу желеле да иде, али да, без обзира не то, време треба да се искористи како би се решили проблеми "заостали на рушевинама бивше Југославије".
Пахор је додао и да је регион посвећен помирењу и да је циљ "Брдо процеса" управо да спречи да поново дође до "тачака кључања" на Западном Балкану. Он је, истовремено, захвалио Оланду на учешћу на скупу и додао да ће и сваком следећом сусрету присуствовати неко од шефова европских држава или високих званичника ЕУ.
Према његовим речима, своје присуство већ је најавио председник Европских парламента Мартин Шулц.
Француски председник је, на заједничкој конференцији за новинаре са председником Словеније Борутом Пахором, изјавио да се Француска снажно залаже за европску перспективу Западног Балкана, да је спремна да буде медијатор у решавању свих отворених питања и најавио активнију улогу Француске у региону у годинама које долазе.
"Ја ћу бити први који ће демонстирати ту активнију улогу", поручио је Оланд.
Оланд је истакао је да негово присуство резултат жеље да "потврди француску посвећеност реинтеграцији Западног Балкана у Европу и његовој интеграцији у Европску унију".
"Историјски је што су Приштина и Београд успели да потпишу споразум захваљјују помоћи ЕУ", казао је Оланд, истичући да ће циљ - Европа мира, стабилности и помирења бити испуњен само ако сви буду посвећени европској будућности Западног Балкана.
Према његовим речима, биће услова које свака од земаља, када је реч о реформама треба да испуни, али такође важан услов је и регионална сарадња, а данашњи састанак и "Брдо процес" су пример како треба радити на том пољу.

СРБИЈА – КИМ - ДИЈАЛОГ

ДАЧИЋ: СПОРАЗУМ О ДОКУМЕНТИМА ЗА ИЗБОРЕ И ПОЛИЦИЈИ

БРИСЕЛ, 24. јула (Бета) - Српски премијер Ивица Дачић изјавио је данас да је у дијалогу Београда и Приштине у Бриселу постигнут договор да Срби са Косова на локалне изборе излазе са постојећим документима, и да је такође постигнут напредак у решењима за формирање полиције у српским општинама.
Према његовим речима, постигнут је и договор да се за постављање полицијског особља не траже никаква косовска документа, држављанство нити личне карте за пријем у радни однос "наших бивших припадника полиције". А сагласност је постигнута да се избегне заклетва, дакле, како је рекао, "они неће подносити ту заклетву некој независној косовској држави, него ће бити у питању један други папир који ће бити апсолутно статусно неутралан".
Дачић је после разговора са премијером Косова Хашимом Тачијем и високом представницом ЕУ Кетрин Ештон рекао да ће на општинским изборима на Косову моћи да учештвују и сва расељена лица, дакле и косовски Срби "који сада живе у централној Србији", као и они који су рођени на Косову. Договорено је, према његовим речима, да српска листа на изборима буде заступљена у централној изборној комисији и у другим изборним телима. Потврђена је и улога Организације за европску безбедност и сарадњу у организацији, надзору и овери резултата ових избора.
Српски премијер је додао да је постигнут договор о потпуној оперативности регионалног командира полиције, Србина, на северу Косова, који ће саставити свој тим и особље.
Рекао је и да је у преговорима о телекомуникацијама и енергетици постигнут видан напредак, али да коначног договора још нема. А, по његовим речима, најмање далеко се отишло у сагледавању решења за правосуђе, а то значи "шта треба да уследи кад је реч о основним судовима и тужилаштвима и на који начин ће они функционисати, бити оснивани у српским срединама".
"Нама је у интересу да Срби учествују на локалним изборима, не зато да би потврдили или помогли Бриселски споразум или да би заокружили приштинску независност него пре свега да бисмо помогли сами себи, Србији, нашем народу, да Срби на Косову први пут добију и легалне и легитимне међународно признате представнике које су до сада неки у свету звали илегалним институцијама", нагласио је српски премијер.
Дачић је истакао да је данашњи састанак "био веома користан зато што су отклоњене бојазни које смо имали, нарочито кад смо то објашњавали нашем народу на Косову и Метохији, а то је да нећемо дозволити да се кроз дијалог, односно кроз учешће на изборима жели потврдити, како то они мисле, некаква косовска независност".
Он је истакао да је српска делегација у разговорима наишла на "припципијелну подршку Европске уније у ставу да је ово статусно неутрални споразум и да у том смислу никакви елементи државности не би требало да буду део примене". "Ми нећемо прихватити ништа што би потврдило косовску независност, зато што су за нас ови преговори статусно неутрални", рекао је српски премијер.
Дачић је додао да је било речи и о финансирању пројеката у српским срединама на Косову и рекао да Европска комисија жели да обезбеди 15 милиона евра за разне пројекте. Навео је и да ће преговори бити настављени 27. августа.

ЕШТОН: ДАЧИЋ И ТАЧИ РАЗГОВАРАЛИ О ПРИПРЕМИ ИЗБОРА

БРИСЕЛ, 24. јула (Бета) - Висока представница Европске уније Кетрин Ештон саопштила је да су се премијери Србије и Косова Ивица Дачић и Хашим Тачи данас у Бриселу сагласили да предузму конкретне активности како би локални избори на Косову протекли уз добар одзив.
"Данас сам се у Бриселу састала са премијером Дачићем и премијером Тачијем како бисмо размотрили даљи напредак у имплементацији априлског споразума о дијалогу о нормализацији односа две стране", навела је Ештонова у саопштењу. Прецизирала је да су двојица премијера разговарали о припреми општинских избора заказаних за 3. новембар.
"Сагласили су се да треба да буду предузете све конкретне мере како би се обезбедило да избори протекну уз добар одзив", навела је Кетрин Ештон. "Рад на имплементацији ће се наставити у наредним седмицама истим интензитетом како бисмо одржали до сада остварени добар замах", додала је.

ДАЧИЋ: ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ О ДОКУМЕНТИМА СА КОЈИМА СЕ ГЛАСА

БРИСЕЛ, 24. јула (Бета)- Српски премијер Ивица Дачић изјавио је данас да је у дијалогу Београда и Приштине у Бриселу постигнут договор да Срби са Косова на локалне изборе излазе са постојећим документима, и да је такође постигнут напредак у решењима за формирање полиције у српским општинама.
Према његовим речима, постигнут је и договор да се за постављање полицијског особља не траже никаква косовска документа нити да они полажу некакву заклетву косовској држави, већ ће то бити једна статусно неутрална изјава.
Дачић је после разговора са премијером Косова Хашимом Тачијом и високом представницом ЕУ Кетрин Ештон рекао да ће на општинским изборима на Косову моћи да учештвују и сва расељена лица, дакле и косовски Срби "који сада живе у централној Србији", као и они који су рођени на Косову.
Српски премијер је додао да је постигнут договор о потпуној оперативности регионалног командира полиције, Србина, на северу Косова, а рекао је и да је у преговорима о телекомуникацијама и енерегетици постигнут видан напредак, али да коначног договора још нема.

ТАЧИ: ОСТВАРЕН БИТАН НАПРЕДАК АЛИ БЕЗ КОНАЧНИХ ДОГОВОРА

БРИСЕЛ, 24. јула (Бета)- Тројни састанак представника Београда, Приштине и Европске уније завршен је вечерас у Бриселу уз битан напредак и исказану добру вољу али без коначних договора о локалним изборима, телекомуникацијама и енергетици, изјавио је косовски премијер Хашим Тачи.
Након састанка, Тачи је изјавио да је учињен видљив напредак са циљем да се обезбеди што веће учешће косовских Срба на локалним изборима. Додао је да је веома близу и договор око питања везаних за телекомуникације и енергетику али да ће се на томе још додатно радити.
На питање када ће бити одржан следећи састанак Београда и Приштине, Тачи је рекао да ће се о томе накнадно постићи договор.