СРБИЈА - ЕУ

ГРУБЈЕШИЋ: СРБИЈА ИДЕ У ЕВРОПУ, ГДЕ И ПРИПАДА

БЕОГРАД, 13. децембра (Taнјуг) - Свима је јасно да више није могуће водити политику на два одвојена колосека - један ЕУ, други Косово, јер су се они испреплетали и постали један, каже за данашњи "Нови магазин" потпредседница Владе Сузана Грубјешић.
"То значи да напредовање Србије у процесу европских интеграција најдиректније и искључиво зависи од решавања косовског питања. Ко не верује, нека погледа закључке са састанка Савета министара ЕУ у којима се одређивање датума за почетак преговора директно везује за наставак дијалога и нормализацију односа Београда и Приштине", прецизирала је она.
Грубјешић такође, истиче, да то не значи да Србија одустаје од заштите легитимних интереса Срба на Косову, нити да ће признати независност Косова. "Тражити од Србије да призна независност Косова је лоша и неприхватљива порука појединих европских званичника, нарочито кад имате у виду да пет чланица ЕУ то није учинило, а да Србија још није ни започела преговоре о чланству", каже потпредседница Владе. Према њеним речима, Влада је у прва четири месеца показала рационалност и флексибилност, најпре примењујући све споразуме из техничког дијалога, а нарочито отварајући политички дијалог с косовским Албанцима, каквог није било у последње три деценије.
"Премијер Ивица Дачић није чекао да сиђе с власти да би се руковао с Хашимом Тачијем, већ је то учинио на почетку мандата. И није се сручило небо на Србију након тога, јер су сви свесни да без дијалога нема договора нити извесности за опстанак Срба на Косову", наводи она.
На питање шта тачно значи нормализација односа са Приштином, јер се то различито тумачи у Србији и изван ње, Грубјешићева је рекла то не подразумева признање независности Косова и то је јасно свим странама у дијалогу. "Али, нормализација јесте примена споразума о печату, катастру, матичним књигама, дипломама... О свему што на било који начин олакшава свакодневни живот људи на Косову. Нормализација јесте и отварање политичког дијалога и примена споразума о интегрисаном управљању прелазима. Нормализација је и налажење решења за север Косова, имовинско-својинска питања и повратак прогнаних Срба и осталих неалбанаца", истакла је она.
Говорећи о регионалној сарадњи, потпредседница Владе је указала да важан део европских интеграција и подразумева се да Србија треба да сарађује са свим суседним државама. "Не бих рекла да су односи са суседима погоршани, осим ако неко мисли да шетње по Брионима представљају срж и суштину добросуседских односа. Премијер Дачић је одмах по избору отишао у БиХ, а председник Николић је недавно био у Македонији и Мађарској", истакла је она.
Грубјешићева је, ипак, указала да је Србију погодила је одлука Хашког трибунала о ослобађању Готовине и Маркача, јер је срамна и скандалозна, и подсетила на експлозију паланачког национализма у Хрватској, од суза радосница естрадних звезда, па до самог врха државе.
"Поносна сам на чињеницу да је Србија, оваква каква је, несавршена и недовршена, ипак једина мултиетничка држава у региону у којој 26 нација живи и остварује своја права", рекла је она и додала: "Ја немам проблем да се суочим са прошлошћу, али имам проблем кад се ни 17 година после 'Бљеска' и 'Олује' не зна и не жели да се сазна ко је побио и протерао Србе из Хрватске. Разумем да свака нација има своје искривљено огледало и своју верзију прошлости, али ми је тешко да разумем да је правда коју дели Хашки трибунал тако селективна и једнострана, а Трибунал је основан управо да би ако не помирио, онда макар примирио завађене народе бивше Југославије".
Она није желела да лицитира датумима за било коју фазу прикључења Србије ЕУ, оцењујући да су неоговорна лицитирања допринела паду подршке Унији. "Мало је вероватно да ћемо добити датум за отпочињање преговора пре пролећа наредне године, али с правом смо очекивали да 10. децембра Савет препозна и напоре и напредак Србије у процесу нормализације односа са Приштином", додала је она.
Према њеним речима, правосуђе и темељна права, односно правда, слобода и безбедност, остају кључна и најтежа поглавља за преговоре.
"У Србији ће најтеже бити да се исправе грешке из претходне, рекла бих такозване реформе правосуђа, вратити на посао судије и тужиоце на основу одлуке Уставног суда, урадити нову мрежу судова јер је ова постојећа нефункционална и неефикасна", оценила је Грубјешић.
Истакла је да је борба против корупције један је од приоритета владе, подсетивши да претходна за четири године није успела да донесе чак ни Стратегију за борбу против корупције, а камоли да се озбиљно бори против те ендемске болести која до самих темеља разара друштво.
"Циљ је да коначно добијемо независно и ефикасно судство, администрацију чистих руку и да разбијемо мит да је корупција урођена у Србији, малтене записана у генетском коду", нагласила је Грубјешић.
На питање зашто Србија толико касни, она је рекла да не жели да тражи оправдања и изговоре, али да може да каже да је превише времена потрошено у преиспитивању да ли уопште треба да идемо у Европу. "Док у Словенији и Хрватској, па и у Црној Гори, те дилеме није било, без обзира на то ко је био на власти, ми смо се давили у историјским и геополитичким тезама и антитезама, заборављајући да време не ради за нас и да возови пролазе. Најежим се кад и данас неко постави питање - куда иде Србија? Па, иде тамо где историјски, географски, културно и економски припада", рекла је Грубјешићева.

ПАЈЕВИЋ И ДЕЛЕВИЋ: ДОБАР ЗАКЉУЧАК МИНИСТАРА ЕУ

БЕОГРАД, 12. новембра 2012. (Бета) Директор Канцеларије Владе Србије за европске интеграције и председница скупштинског Одбора за европске интеграције, Милан Пајевић и Милица Делевић, оценили су вечерас да је добро што су министри ЕУ закључили да би давање датума Србији за отпочињање преговора са ЕУ требало да се деси у првој половини 2013.
"Сасвим је добро што је јучерашња седница закључила да та ствар треба да се деси током првог полугођа 2013, односно током наредног председавања ЕУ, од 1. јануара до 1. јула", рекао је за агенцију Бета Пајевић, пред почетак пројекције документарног филма "Сумрак хероја: Хрватска, Европа и Међународни трибунал" у галерији Артгет у Београду.
Он је истакао да је за отварање преговора потребан само један услов Косово.
"И у вези са тим, најважније је да се настави овако динамично као што се радило у последња тричетири месеца: да се настави дијалог, да се настави испуњавање онога што је почело да се ради још под претходном владом, и да се онда спроводе мере које су сада у току отварање прелаза, да се даље настави са телекомуникацијама и енергетиком и да се у том правцу постигну још неки резултати", оценио је Пајевић.
Он је додао да ако све буде текло у истом правцу, "онда има услова да Европска комисија и Европски савет заједно процене да су се стекли услови да ми добијемо преговоре", наводећи да би "то могло да буде и пре јуна у крајњем случају".
"Али је свеопшти услов да се настави овом динамиком и оволико одлучно, и са оволиким резултатима као што је до сада био случај", истакао је Пајевић.
Милица Делевић је за Бету указала да је започињање преговора важно, јер тада кључни приоритет постаје реформски процес.
"Значи, могуће је почети преговоре у шестомесечном периоду, а да ли је извесно зависи пре свега од напретка у дијалогу. Дијалог у периоду који предстоји захтева постизање нових договора", оценила је Делевић.

ШПИНДЕЛЕГЕР: СРБИЈА ЋЕ ДО ЈУНА УБЕДИТИ ЕУ

БЕОГРАД, 13. децембра (Taнјуг) - Михаел Шпинделегер, вицеканцелар и министар спољних послова Аустрије, изјавио је за "Данас" да је уверен да ће Србија до јуна идуће године убедити све чланице Европске уније да заслужује датум за отпочињање приступних преговора.
Шпинделегер наглашава да се на заседању Савета министара у Бриселу "залагао за много амбициознију формулацију" о напретку Србије, али да је то "нажалост било немогуће постићи овом приликом". "Ипак, морате имати у виду да није прошло много времена откако је интензивиран рад нове владе у Београду, нарочито у погледу дијалога с Приштином. Стога, ЕУ жели да види наставак напретка пре него што прецизира датум за отпочињање приступних преговора. Уверен сам да ће до јуна 2013. Србија убедити све чланице ЕУ да то заслужује", поручује Шпинделегер.
Он је потврдио да је његова земља на дводневном састанку Савета ЕУ била један од најгласнијих заговорника става да је Србија заслужила да што пре добије датум почетка преговора о приступању.
Према његовим речима, Беч наставља да подржава проевропски курс званичног Београда. "Веома ми је драго што је Савет учинио још један корак напред у интеграцији Србије у ЕУ. Био сам у прилици, током своје посете Београду пре две седмице, да се лично уверим у позитивне кораке које је Србија предузела у последњих неколико месеци и због тога сам на Савету снажно говорио у прилог одлучног отварања врата Србији на њеном путу ка Унији", каже Шпинделегер.

КОСОВО И МЕТОХИЈА

УКИДА СЕ УНМИК АДМИНИСТРАЦИЈА У МИТРОВИЦИ

КОСОВСКА МИТРОВИЦА, 12. децембра 2012. (Бета) Председници четири општине на северу Косова понудили су данас представницима УНМИКа да финансирају рад канцеларије УНМИКа у Косовској Митровици, која би требало да престане да ради крајем децембра због недостатка средстава.
Разлог за гашење канцеларије у Косовској Митровици, по речима одговорних у УНМИКу, јесте тај што "институције у Приштини немају средстава за њихово даље функционисање".
Крстимир Пантић, Драгиша Миловић, Славиша Ристић и Драгиша Васић и начелник Косовскомитровачког округа Раденко Недељковић понудили су представнику УНМИКа да они финансирају рад канцеларије и плаћају локално особље које у њој ради зато што имају пуно поверење у њен рад.
Они су упозорили да ће шеф УНМИКа Фарид Зариф сносити одговорност уколико Албанци изазову било који екцес или непредвидиви инцидент.
Председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић рекао је после састанка да је "неприхватљиво да представници УН подлегну под притиском Хашима Тачија и приштинских институција и нагласио да ће за евентуалне сукобе на северу Косова одговорност сносити и први човек УНМИКа на Косову и Метохији".
УНМИК је протеклих година имао надлежност локалне самоуправе, а извршну улогу у канцеларији у Косовској Митровици имало је саветодавно тело у коме је било шест представника, припадника свих националних заједница и један представник УНМИКа.
Један од задатака Унмика био је и да свака три месеца шаље извештај генералном секретару УН али, како је Пантић рекао, извештаје су слали после сваке ексцесне ситуације којих је на северу Косова било пуно.
У Канцеларији у Косовској Митровици радило је око 100 радника од којих је 59 радило у Скупштини општине. Њима су уручена решења о престанку рада закључно са 31. децембром ове године.