gototopgototop
Министарство спољних послова Дипломатска традиција Историјски документи
Претвори у пдф Одштампај текст Проследи текст
ТЕЛЕГРАМИ КРАЉУ ПЕТРУ I ОД РУСКОГ ЦАРА, БРИТАНСКОГ И ИТАЛИЈАНСКОГ КРАЉА И ПРЕДСЕДНИКА ФРАНЦУСКЕ, 28. јул (10. август) 1915.
+ larger fontnormal font- Smaller font
Рат пред којим ни ја ни моји савезници нисмо узмакли да бисмо сачували достојанство и независност Србије стиже до тренутка у коме се од свих нас захтевају највеће жртве да бисмо га брзо завршили одлучном победом над непријатељем. Само пораз Немачке и Аустро-Угарске може да обезбеди Србији будућност достојну јуначких дела која су извршили у току ове године њен народ и њена војска. Само тај пораз може јој допустити да отвори себи приступ к мору и ослободи словенско становништво које стење под јармом угњетача.

Победа над та два Централна Царства може се постићи само ако дођу неки нови чиниоци који би појачали активне снаге Савезника. Стога ја апелујем на Ваше Величанство, на мудрост и дух одрицања српског народа у нади да ће Србија хтети да пристане на жртве које Савезници сматрају нужним да би обезбедили сарадњу других држава. То би омогућило да се умање зла која доноси овај рат, да се убрза његов крај, и да се он усмери према срећном завршетку какав заслужује праведна ствар за коју се боре Савезници.

(Потпис): Никола
(Исти овај текст краљу Петру послао је енглески краљ).



ТЕЛЕГРАМ Њ.В. КРАЉА ИТАЛИЈЕ Њ.В. КРАЉУ СРБИЈЕ ПЕТРУ И

Док италијанска војска у сталном напредовању разбија страховите одбране које је наш заједнички непријатељ раније припремио, дошао је тренутак да Србија покаже целом свету да политичка мудрост јаких народа није одвојена од политичке храбрости, о којој је она дала сјајна сведочанства.

Неоспориво искуство дугогодишњег периода, доказано недавним догађајима, очигледно показује да ће само одлучна победа над нашим заједничким непријатељима омогућити чврсто обезбеђење политичке и економске независности Србије, као и достојанство Вашег Дома и Вашег народа.

Само пораз наших непријатеља омогућио би Србији да отвори себи приступ к мору и да ослободи своју угњетену браћу која стењу под туђинским јармом.

Међутим, да би се тај циљ постигао што пре потребно је да се постојећим војним снагама Савезника додају нови фактори.

Ја сам уверен да ће Ваше Величанство и јуначки српски народ бити вољни да пристану на жртве које ће Савезници сматрати нужним да би се обезбедила сарадња других држава.

Таквом сарадњом ми омогућујемо себи да приближимо крај рата и доведемо тај страшни конфликт до срећног решења, мира и правде.

Ја апелујем на мудрост и дух одрицања српског народа. Пријатељска осећања Италије према Србији одавно су позната. Како је Ваше Величанство открило у документима који су недавно објављени, политичка и економска независност Србије била је и пре нашег уласка у рат једна од основа италијанске политичке акције на Балкану. Моја влада и италијански народ гледају са поверењем у будућности блиско пријатељство са Србијом и Ми желимо плодну и искрену сарадњу двају народа на пољу трговине, заједничког напретка и цивилизације.



КОПИЈА ТЕЛЕГРАМА Г. ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ Њ.В. КРАЉУ СРБИЈЕ ПЕТРУ

На измаку прве године рата желим да упутим своје добре жеље Вашем Величанству и јуначком српском народу. Већ много дугих месеци наши савезници и ми боримо се заједно са Србијом против непријатеља њене независности, и морамо још да уложимо велике напоре да бисмо обезбедили потпуну победу. Молимо Ваше Величанство да верује да ће у свим дипломатским преговорима које догађаји чине нужним Француска и њени Савезници и даље имати у виду интересе Србије. Ако од ње тражимо да пристане на неке жртве, то је зато што су оне услов за коначни успех. Оне ће уосталом бити увелико надокнађене знатним користима које Савезници намеравају да обезбеде Србији међу којима ће бити у најмању руку анексија Босне и Херцеговине, са широким приступом Јадранском мору. Ваше Величанство и ми желимо пре свега уништење наших непријатеља; стога морамо да желимо и средства за то.

(Потписан): Рејмон Поенкаре
(Раyмонд Поинцаре)

Извор: Дипломатски архив МИП-а, Београд; М. Скакун, Југословенско-бугарски односи, стр. 296-297.