Говор првог потпредседника Владе Србије и министра спољних послова Ивице Дачића на Састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи (ПСуЈИЕ) који се одржава у Тирани: 

„Господине Председавајући,
Даме и господо,
Драге колеге,

Дозволите ми да се, на почетку, захвалим нашим домаћинима на организацији овог важног састанка, као и на уложеном труду и свему што су учинили током претходних годину дана колико је трајало албанско председавање Процесом сарадње у југоисточној Европи.
Велико ми је задовољство што сам у могућности да присуствујем данашњем састанку и да са колегама разменим мишљења о најновијим збивањима у југоисточној Европи, са фокусом на регионалну сарадњу као основ процеса евро интеграција.
Даме и господо,
Главни спољнополитички циљ Републике Србије остаје непромењен, а то је, као и до сада, чланство у ЕУ. На путу ка остварењу овог циља, Србија је демонстрирала своју доследност, како кроз остваривање амбициозне реформске агенде, тако и кроз конструктиван приступ у дијалогу са Приштином. Овом приликом бих желео да вас подсетим да је Република Србија завршила процес скрининга са највишим оценама, тако да, годину и по дана након отварања преговора о приступању, сматрам да је дошло време да пређемо на нову, захтевнију фазу у односу са ЕУ и да отворимо прва преговарачка поглавља. Влада Србије је у претходних годину дана успела да стабилизује јавне финансије, смањи фискални дефицит, донесе низ реформских закона у готово свим областима, а мере фискалне консолидације створиле су основе за завршетак преговора са Међународним монетарним фондом и потписивање аранжмана из предострожности. Овим је дат додатни кредибилитет напорима које Влада улаже, што је посебно важан сигнал свим потенцијалним инвеститорима.
Сигуран сам и да су сви присутни свесни да су састанци који су у претходном периоду одржани у Београду и Приштини, у формату „Западнобалканске шесторке", допринели даљем јачању стабилности региона и потврдили да регионална сарадња и економска стабилност представљају заједничко средство за постизање европских стандарда и испуњавање критеријума за чланство у ЕУ. Такође, од великог значаја је био и састанак на највишем нивоу у Бриселу, 21. априла, а у настојању да овом процесу да пуни допринос, Србија је прва у региону припремила и представила Single project pipeline и формирала Национални инвестициони комитет. Искуства стечена у успостављању ових структура спремни смо да поделимо са осталим учесницима Западнобалканске шесторке у било ком тренутку. Са партнерима у оквиру Западнобалканског формата разговарали смо о бројним инфраструктурним пројектима као што су изградња ауто-пута Ниш-Приштина-Драч, на Рути 7, Коридору XI и делу Руте 4 који се кроз Србију протеже од границе са Румунијом до границе са Црном Гором, тј. о аутопуту Београд-Јужни Јадран. Издвојили смо и потребу реконструкције железничких праваца, при чему је наш приоритет свакако пруга Београд-Врбница-Подгорица-Драч-Влора.
Посебно бих желео да истакнем и значај прошлогодишње посете албанског председника Владе Едија Раме Београду, за коју чврсто верујем да је имала велики утицај не само на наше билатералне односе, већ и на цео регион југоисточне Европе. Већ наредне недеље требало би да уследи узвратна посета српског председника Владе Александра Вучића, што представља само још један доказ узлазне линије у међусобним односима и опредељености Србије за даљи развој добросуседских односа и регионалне сарадње.
У наредном периоду Србија ће, као и до сада, у потпуности бити посвећена евро-интеграционим процесима, као најбољем путу за остваривање безбедности, просперитета и трајног мира нашег региона. Управо Неформални састанак министара спољних послова ПСуЈИЕ одржан у фебруару овде у Тирани и Заједничка изјава о тероризму која је тада усвојена, показали су да у региону постоји свест о потреби јачања сарадње на пољу борбе против тероризма и сузбијања феномена страних плаћеника.
Даме и господо,
Политика проширења свакако представља један од најзначајнијих инструмената ЕУ, и то не само за обезбеђивање стабилности региона и његов даљи економски просперитет, већ и за обезбеђивање стабилности и безбедности читаве ЕУ. Управо због тога од посебног значаја је заједничко ангажовање учесница ПСуЈИЕ, у светлу позиционирања према институцијама ЕУ, ради формирања позитивног имиџа региона у целини као и одржавања питања од интереса за регион у фокусу ЕУ. У том контексту, веома је важна улога држава које су чланице ЕУ, јер оне могу дати значајан допринос процесу приближавања и прикључења читавог региона ЕУ.
Сигурно ћемо се сви сложити да ПСуЈИЕ константно потврђује своју политичку релевантност за даљи развој региона, као и важност за промовисање и унапређење демократских вредности, интеграционих процеса и добросуседских односа у региону. Ради даљег унапређења и очувања значаја ове иницијативе, неопходно ју је прилагођавати политичким кретањима, изазовима и приликама како у региону, тако и у Европи и свету. Управо због тога смо заједничком одлуком и формирали Аd-hoc радну групу која би припремила конкретне предлоге за унапређење рада ПСуЈИЕ и данас можемо слободно рећи да је то био корак у добром правцу који је допринео даљем развоју међусобног поверења и побољшању рада ПСуЈИЕ.
Такође, Република Србија веома цени улогу Регионалног савета за сарадњу, као продужене руке ПСуЈИЕ, у промовисању интереса и приоритета, као и спровођењу пројектно-оријентисане сарадње у областима од заједничког, регионалног интереса. Према нашем мишљењу, регионална сарадња, оријентисана ка конкретним пројектима, представља најбољи пут за остваривање наших економских и политичких приоритета.
Даме и господо,
Искористио бих ову прилику и да пожелим Бугарској пуно успеха поводом преузимања места председавајућег ПСуЈИЕ.
Допустите ми и да на крају истакнем да је Србија отворена за сарадњу са новим председавајућим ПСуЈИЕ, а посебно имајући у виду да у овом важном периоду има част да председава ОЕБС-у. Такође, спремни смо да пружимо сваку врсту помоћи и да поделимо искуства која смо стекли током нашег председавања ПСуЈИЕ 2012. године.
Хвала."