„Србија не подлеже ограничењима попут неких других европских земаља у погледу привредне и трговинске сарадње са Кином", изјавио је министар спољних послова Србије, додајући да се нада да ће до момента прикључења Србије европском блоку, Кина и Европска унија путем комуникације ускладити своје стандарде.

Европска унија од марта 2012. године разматра начине да путем законодавства обезбеди већа овлашћења како би спречила компаније из земаља које нису чланице Европске уније, а нарочито кинеске компаније, да учествују на конкурсима за државне пројекте у овом блоку од 28 држава, јавља Ројтерс.

„Ми сада у Србији нисмо оптерећени тим ограничењима", изјавио је министар спољних послова Србије Иван Мркић у ексклузивном интервјуу за Global Times почетком октобра. „Ми желимо да свим снагама уђемо у послове са Кином, зато што политичка атмосфера не може бити боља".

Министар спољних послова, који је крајем августа пратио председника Србије Томислава Николића у посети Кини, изјавио је да је, током посете, са својим кинеским колегом Ванг Јијем имао „веома пријатeљске и корисне разговоре". Подсетио је да се са Вангом први пут састао још када су и један и други били амбасадори у Јапану.

Мркић је такође изразио подршку Србије механизму за сарадњу између Кине и земаља средње и источне Европе, које су одржале конференцију на високом нивоу 2012. године у Варшави, у Пољској, када су бивши кинески премијер Вен Ђиабао и лидери 16 земаља средње и источне Европе постигли консензус о јачању сарадње.

Мркић је изјавио да ће се Београд кандидовати за домаћина конференције која ће се одржати идуће године, а у циљу „ давања директног доприноса овом облику сарадње".

„Геостратешки положај Србије у Европи, њена решеност да приступи чланству Европске уније, као и њени одлични односи са Русијом, добри односи са суседима, укључујући и Турску, представљају чврст темељ за активности кинеских предузећа", рекао је Мркић.

Констатујући да су привредна и трговинска сарадња Србије и Кине у успону, Мркић је рекао да „постоје могућности да се она продуби и прошири, нарочито у области инфраструктуре и енергетике".

Очекује се да први кинески инфраструктурни пројекат у Европи, мост Земун-Борча преко Дунава, чији је извођач Кинеска корпорација за путеве и мостове у Београду, буде завршен до 2014. године. Према Мркићевим речима, очекује се да кинеска компанија Shandong High-Speed Group ускоро започне изградњу две деонице аутопута Обреновац - Љиг на „Коридору 11".

„Очекујемо да кинеска страна буде укључена и у још неке инфраструктурне пројекте. Укупна вредност ових пројеката износи око 2 милијарде долара", рекао је Мркић.

Говорећи о међуљудским контактима, министар спољних послова је рекао да је „перцепција Кине и кинеског народа у Србији веома позитивна". Дугорочно пријатељство ове две земље треба „продубљивати чешћим разменама посета у свим областима сарадње".

Признавши да се Србија нада да ће се „у најкраћем могућем року" приступити чланству Европске уније, Мркић је такође констатовао да је процес интеграције Србије у овај блок од 28 земаља „директно повезан" са дијалогом Србије са Косовом, које је 2008. године прогласило независност упркос противљењу Србије.

Иако дијалог између Београда и Приштине треба да „води даљој нормализацији стања и побољшању живота на Косову и Метохији", овај дијалог „ни у ком случају" не значи да Србија признаје једнострано проглашену независност Косова и Метохије, нагласио је министар Мркић.