Шеф дипломатије Иван Мркић о европским интеграцијама, договору с Приштином: Односи у региону најбољи од распада СФРЈ. Верујем да ће Срби са КиМ схватити значај бриселског споразума.

ОДНОСИ у региону, од времена пропасти СФРЈ, никада нису били бољи него што су данас. Под тим подразумевам однос Србије према свим суседним земљама, али и са онима с којима се непосредно не граничимо, али припадају овом подручју. Нова власт у Србији од формирања је пружила безброј доказа, врло конкретним деловањем, да жели да јаче везе са својим комшијама.

Овако министар спољних послова Србије Иван Мркић, за "Новости", одговара на питање да ли је, после последњих потеза нашег државног врха у циљу јачања односа међу суседима и процеса помирења, тај процес кренуо узлазном путањом. Он подсећа да је Србија потписала десетак споразума, као и да је у току припрема још двадесетак са свима у суседству.

* Са којим државама региона имамо најбоље односе?

- Видео сам се са свим колегама из подручја, више ни сам не знам колико пута, са Весном Пусић бар пет пута, са Златком Лагумџијом исто тако, на сталној смо вези, а имам и честу комуникацију и са Попоским, Лукшићем, Ерјавцем... Координирамо акције и са колегама из Бугарске, Румуније, Грчке, Италије, Мађарске. Размењујемо гледишта о свим питањима без околишања. Био сам гост већине мојих колега у суседству, а и многи су били код мене. Дакле, подсећам да у региону више нема ужарених питања и да смело идемо у решавање свих преосталих. О томе да ли односи иду на боље - више нема дилеме, уверен сам, ни код кога у нашем окружењу.

НЕПРОЦЕЊИВА ПОДРШКА МОСКВЕ * Председници Србије и Русије крајем маја потписаће Споразум о стратешком партнерству. Шта овакав уговор значи за нашу земљу?
- Не треба посебно објашњавати дубину, снагу, разноврсност и лепоту наших веза са руским народом. Потписивањем стратешког споразума до кога ће ускоро доћи, председници Николић и Путин симболички ће означити оно што краси и што усмерава савремене и будуће односе две државе. И овим се настоји да Србија и Русија одговоре на сва могућа питања о томе какви су наши стварни односи. Шта све у последње време Русија чини да би нас подржала, тешко је обухватити. Подсетимо само на кредите које нам додељује за железницу и буџет, а ту је и немерљив значај подршке нашем територијалном интегритету и суверенитету.

* Очекујете ли и да руководство других држава покаже добру вољу за сарадњом и упути извињење Србији због догађаја из прошлости?

- Не треба посебно наглашавати колико би за јачање процеса помирења значило да поједини политички лидери суседних земаља одају пошту недужним српским жртвама протеклих ратова, којих је, нажалост, било много. Покајање је истинско и најбрже дотакне срце, ако је међусобно. У погледу распознавања чињенице да су и Срби у грађанским ратовима 90-их година били жртве, чини ми се да има све више знакова у прилог томе.

* После постизања споразума с Приштином у Бриселу, колике су шансе да Србија добије датум за почетак преговора са ЕУ у јуну?

- Спровођење бриселског споразума са Приштином је оно на шта се највише обраћа пажња. Изгледа да су наше реформе у другим областима живота у знатној мери добро оцењене. Треба, међутим, схватити да спровођење бриселског споразума није нешто што се решава изговарањем магичних речи, већ врло сложен, политички крајње незахвалан подухват. Потребни су време, хладне главе, визионарство и непоколебљиво уверење да се ради нешто што је најбоље могуће за наш народ.

* За Србе са Косова споразум је неприхватљив и они одбијају његову имплементацију...

- Сигуран сам да ће Срби са Косова и овога пута издржати сва искушења, остати и ојачати на својим огњиштима и руководити својом судбином. Уверен сам да ће схватити да бриселски споразум значи прелаз у бољи и безбеднији живот у чему ће и даље уживати подршку наше државе.

* Каква ће бити стратегија Београда уколико у јуну не начинимо наредни корак ка ЕУ? Хоће ли Србија наставити да ради на унутрашњим реформама и европским интеграцијама или следи заокрет у спољној политици?

- Уколико се не добијемо датум за отпочињање преговора са ЕУ о пуноправном чланству, будите сигурни да ми остајемо у Европи - хтели ми то или не. А пошто смо већ у Европи, у којој се под окриљем ЕУ, ради бољег и ефикаснијег живота стандардизују бројни сектори привреде, и свега другог, нормално је да наставимо са унутрашњим реформама ради нас самих, ради нашег сопственог побољшавања и усавршавања.