СРБИЈА

ДАЧИЋ РАЗГОВАРАО СА БОЛСОНАРОМ, МОРАЛЕСОМ, ОРБАНОМ, НЕТАНИЈАХУОМ

БЕОГРАД, 2. јануара 2019. (Бета) - Шеф српске дипломатије Ивица Дачић разговарао је са новоизабраним председником Бразила Жаиром Болсонаром, чијој је инаугурацији у Бразилији присуствовао, о билатералним односима и њиховом даљем унапређењу, саопштило је 2. јануара Министарство спољних послова Србије. Дачић је на маргинама инаугурације имао низ сусрета са званичницима који су присуствовали церемонији, међу којима, с председником Боливије Евом Моралесом, премијером Израела Бењамином Нетанијахуом, премијером Мађарске Виктором Орбаном, премијером Марока Садедином Отманијем, председником Руске Думе Вјечиславом Володином и државним секретаром САД Мајком Помпеом. Српски министар је имао сусрете и с министрима иностраних послова Аргентине, Анголе, Перуа, Суринама, Пољске. Болсонаро (63) је 1. јануара ступио на дужност свечаним полагањем заклетве у присуству бројних страних званичника. Нови бразилски председник победио је на изборима захваљујући подршци конзервативних и крајње десних делова друштва коју је придобио, између осталог, обећањима да ће искоренити корупцију и либерализовати контролу наоружања. Председник је постао победом у другом кругу избора над левичарем Фернандом Хададом, чија је Радничка партија побеђивала у претходна четири изборна циклуса.

ВУЧИЋ ПУТИНУ УПУТИО ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА ПОВОДОМ НЕСРЕЋЕ У МАГНИТОГОРСКУ

БЕОГРАД, 2. јануара 2019. (Бета) - Председник Србије Александар Вучић упутио је телеграм саучешћа председнику Русије Владимиру Путину поводом несреће у Магнитогорску, у којем је навео да је вест о томе потресла Србију и да се "српски народ саучествује у болу братског руског народа". "Поштовани председниче, примите моје дубоко саучешће поводом трагедије у Магнитогорску. Молим вас да изразе мог искреног саосећања пренесете породицама погинулих, као и онима који још трагају за својим најближима, а повређенима жеље за брз опоравак", наводи се у телеграму председника Вучића. Он је такође навео да зна да ће руководство Русије и руководство Чељабинске области у којој се град налази "породицама страдалих пружити снажну подршку", као и да ће Србија спремна да пружи помоћ на било који начин. Улаз једне десетоспратнице у Магнитогорску се у понедељак, 31. децембра срушио након експлозије гаса. Спасиоци су до сада извукли девет тела погинулих испод рушевина зграде. У њеном рушењу повређено је пет особа, а више од 30 станара води се као нестало.

ВУЛИН УПУТИО ТЕЛЕГРАМ САУЧЕШЋА МИНИСТРУ ОДБРАНЕ РУСИЈЕ

БЕОГРАД, 2. јануара 2019. (Бета) - Министар одбране Србије Александар Вулин упутио је 2. јануара телеграм саучешћа министру одбране Русије Сергеју Шојгуу поводом трагичне несреће у Магнитогорску у којој је погинуло више од 20 људи када се обрушила десетоспратна зграда, а за несталима се још трага. "У овом тешком тренутку, моје мисли и мисли свих припадника Министарства одбране и Војске Србије остају са руским народом и са надом да ће храбри спасиоци пронаћи преживеле након трагедије", наводи се у телеграму. Део десетоспратнице у Магнитогорску, у Чељабинској области на југу Урала, срушио се у понедељак пре свитања после експлозије највероватније изазване цурењем гаса. Према подацима службе за ванредне ситуације у рушевинама зграде је пронађено 21 страдала особа, а 20 станара се воде као нестали.

ОКО 20.000 МИГРАНАТА ПРОШЛО КРОЗ ЦЕНТРЕ КИРС-А У 2018. ГОДИНИ

БЕОГРАД, 1. јануара 2019. (Бета) - Око 20.000 миграната прошло је у 2018. кроз центре Комесаријата за избеглице и миграције Србије (КИРС), а тренутно око 4.100 миграната борави у центрима широм земље, речено је агенцији "Бета".У Комесаријату је речено да између 100 и 200 миграната својевољно борави изван центара, а да је број миграната који бораве у њима повећан доласком хладног времена. "Комесаријат је у потпуности спреман за остатак зиме", речено је агенцији "Бета". Према подацима КИРС-а, у центрима су најбројнији мигранти из Авганистана, потом следе они из Ирана, па Пакистана, Ирака и Бангладеша. Из КИРС-а су додали да 99 одсто миграната, који тренутно бораве у Србији, жели да настави пут даље ка некој од земаља Западне Европе. У Комесаријату истичу да је време задржавања миграната у центрима различито, јер неке породице бораве и више година, док се неке задржавају кратко и покушавају да оду из Србије на илегалан начин. Када је реч о образовању миграната током боравка у Србији, у школској 2018/19. години 341 мигрант је кренуо у основне школе широм земље, њих 34 је уписано у предшколске установе, док је 71 мигрант уписан у средње школе. Мигранти похађају 34 школе, које се налазе у близини центара који су у Сомбору, Суботици, Шиду, Кикинди, Адашевцу, Принциповцу, Обреновцу, Боговађи, Бањи Ковиљачи, Тутину, Сјеници, Пироту, Босилеграду, Врању и другим градовима. Сва мигрантска деца су вакцинисана и ревакцинисана, речено је у КИРС-у. Из КИРС-а су навели да у Србији ради укупно 16 центара, пет за азил и 11 прихватних и да имају смештајни капацитет од 6.000, као и да је највећи донатор Европска унија.

ЕКОНОМИЈА

ЧАДЕЖ: У 2019. ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СРБИЈИ

БЕОГРАД, 2. јануара 2019. (Бета) - У Србији се у 2019. години очекују велике инвестиције које ће нашим људима донети мого нових радних места, а привреди високе технологије у производњи, казао је у интервјуу за агенцију "Бета" председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж. "За српску економију 2018. била је година потврђене стабилности и здравијег економског раста, заснованог пре свега на инвестицијама, страним и домаћим. То је добра основа за снажнији раст извоза, да у свет у овој и наредним годинама пласирамо све више наших производа", казао је Чадеж. Он је истакао да ће напредак Србије зависити и од тога колико буду убрзане структурне реформе, првенствено у јавном сектору - државним предузећима, администрацији и јавним службама, укључујући Пореску управу, као и реформе образовања и здравства. "Успех ће зависити и од тога колико растеретимо привреду, колико подржимо приватни сектор, посебно мале и средње компаније да расту и развијају се, а велике да буду још снажније, колико страних инвестиција привучемо и колико ојачамо капацитет домаћих компанија да више инвестирају, колико нам пословно окружење буде подстицајније и предвидивије, а привреда конкурентнија, колико више будемо извозили финалних и производа више фазе прераде, колико будемо улагали у инфраструктуру, иновације и високе техологије", оценио је Чадеж. Одрживи развој српске економије, како је додао, пре свега зависи од прилива инвестиција и раста извоза, због чега је посебно важно да и у наредном периоду инвестиције буду усмерене у извозно орјентисане секторе и високе технологије. По његовим речима од велике је користи за домаћу економију то што су законом изједначени страни и домаћи инвеститори и што све више домаћих фирми користе државне подстицаје за улагања. "На иницијативу ПКС домаће компаније ће, као и стране, убудуће бити ослобођене царина на увоз машина из земаља ван ЕУ, односно из оних са којима немамо нулту царину, а које представлјају улог у основна средства, односно основни капитал. Такође, државне субвенције последњих година, осим страних, добија све више домаћих компанија, на чему је ПКС посебно инсистирала", казао је Чадеж. Он је додао да је у протекле две године први пут буџетским субвенцијама за инвестиције подржано више домаћих него страних компанија. "Од 56 компанија чији су инвестициони пројекти подржани државним подстицајима у 2017. и 2018. години, чак 35 је домаћих из разних сектора привређивања – од агробизниса, преко индустрије до услуга. То говори и о јачању инвестиционог потенцијала домаће привреде", истакао је Чадеж. Оценио је да колико је важно да се привуче што више страних инвестиција, толико је битно и да јача капацитет и број домаћих компанија које инвестирају, да су и домаћи привредници све способнији да улажу у нове и проширење постојећих капацитета и користе погодности и подршку намењену инвеститорима. Говорећи о страним улагањима, председник ПКС је навео да је 2018. године завршено, почела реализација и уговорено више од 50 пројеката. "Страни инвеститори су у Србији 2018. отворили око 40 нових фабрика, погона, производних линија и дистрибутивних центара у којима ће се запослити готово 16.000 људи. Такође, почела је или се припрема градња још 12 нових великих инвестиција", рекао је Чадеж и истакао да је највише немачких, италијанских и турских инвеститора. Он је указао да за Србију више није проблем како да привуче инвеститоре, већ како да обезбеди довољно квалитетних висококвалификованих радника и да је зато најважније да образовни систем прати потребе привреде. "Дуално образовање у средњим школама, кроз пилот пројекте које рализујемо уз подршку немачких, аустријских и швајцарских партнера дало је резултате и од 2013. удесетостручен је број ђака који су у том систему, са 400 на 4.500. Ти ђаци се школују за 33 образовна профила у 80 школа, а у систем дуалног образовања је укључено око 600 компанија", рекао је Чадеж. Како је истакао, 80 одсто ђака из прве две генерације која је завршиле средњу школу по дуалном моделу запослило се у компанијама у којима су били на пракси, тј. у којима су учили уз рад. На питање када ће дуално образовање бити уведено и у високо образовање, он је казао да ресорно министарство већ припрема закон, чија би радна верзија, како очекује, требало да буде готова почетком ове године. "Дуално образовање ће, верујем, без тешкоћа бити уведено у високо школство јер и сада већина компанија којима су потребни стручњаци сарадује са факултетима. Домаћој привреди ће највише бити потребни људи који су у природним наукама, инжењери, ИТ стручњаци", рекао је Чадеж. Велики посао очекује се, указао је, и на дигитализацији привреде. Дигитална трансформација традиционалних индустрија, изазов је са којим се, каже, због брзих и радикалних техолошких промена, суочава цео свет и много развијеније економије од наше. "ПКС помаже привреди у дигитализацији, пре свега малим и средњим предузећима. Основали смо Центар за дигиталну трансформацију и спроводимо програм обуке и сертификације консултаната по аустријском моделу. Консултанти предузећима помажу да направе дигиталне мапе и стратегије дигитализације и да примене технолошка решења предвиђена тим документима", објаснио је Чадеж. Одговарајући на питање које су замерке привредника на услове пословања у Србији и које измене прописа траже, председник ПКС је казао да је најважнији захтев да се смање пореска оптерећења. "Предлог привредника је да се у периоду од пет година пореско оптерећења зарада смањи са досадашњих 63 на 46 одсто. То ће бити могуће ако се спроведу планиране реформе, поготово пореска реформа и рефома у здравству. Важно је рећи да због пореског растерећења привреде неће бити мање новца у буџету. Смањење тих трошкова привреди ће омогућити да боље и профитабилније послује, да више инвестира, производи и извози, а самим тим и држави веће приходе. Прошириће се и база за опорезивање и биће мање сиве економије", рекао је Чадеж. Додао је и да је захтев привредника да се побољша приступ изворима финансирања, поготово мањим и средњим предузећима, затим да се спречи нелојална конкуренција на тржишту, укину бирократске баријере и административна оптерећења, а услови пословања буду предвидивији. Коментаришући регионалну економску сарадњу, чији је један од најгласнијих заговорника, Чадеж је казао да инострани привредници, кад одлучују где ће инвестирати, не посматрају земље појединачно, већ гледају на цео регион од 18 милиона људи и процењују шта на том тржишту могу да ураде. „Свака нестабилност на појединачним тржиштима се рефлектује на цео регион. Инвеститори гледају шта се дешава последњих неколико година на регионалном тржишту и каква му је перспектива, а перспектива нашег региона је чланство у ЕУ и то даје посебну пословну прилику за било ког инвеститора у Србији, али и у региону", указао је Чадеж. На питање колико је одлука власти у Приштини да уведу таксе од 100 одсто на робу из Србије и БиХ, угрозила перспективу регионалне економске сарадње, Чадеж је казао да се нада да ће та одлука ускоро бити повучена јер наноси штету не само привреди Србије, која се до сада процењује на 64 милиона евра, већ и привредницима на "Косову". „Губитке имају и компаније из Европске уније. Директна штета предузећа из Србије која испоручују робу на косовско тржиште, уколико такса не би била укинута, процењена је на око 500 милиона евра годишње, од чега би губитак компанија из ЕУ које овде послују био око 200 милиона евра. Косовски привредници из Србије највише набављају сировине, репроматеријал и полупроизводе за даљу прераду због тога што су им лако доступни, јефтинији је транспорт и остварују већу зараду него да их купују из других земаља", рекао је Чадеж. Он је указао да је важно да се политички проблеми у региону коначно реше и да то постане регион успеха, а не регион који ће производити проблеме.